Jok, bre. Nikakvo se čudo nije desilo, samo je proročanstvo počelo, to jest nastavilo, da se ispunjava. Ostatak glumačke ekipe je, doduše, malo izmenjen, ali glavna uloga ostaje rezervisana za našeg superstara. Mada trenutni utisak varljivo sugeriše da će ostati u senci svog prvog potpresednika, mlađahnog Vučića, pre bih rekao da se mali Sloba samo privremeno povukao u defanzivu, svestan da će njegov istovremeno i glavni koalicioni partner i latentni rival pre ili kasnije morati negde da se oklizne, kada ga moć koju mu pruža kontrola nad skoro celokupnim sektorom bezbednosti bude udarila u glavu silinom većom od one sa kojom će biti kadar da se nosi.
To će biti prilika za kontranapad koju Dačić, kao iskusni politički vuk, sigurno neće propustiti. Opasno se varaju poznavaoci prilika koji su požurili sa zaključkom da će Dačić za mandata aktuelne vlade, koliko god potrajao, sve vreme ostati u senci zahuktalog Vučića. Ne ulazeći ni u iskrenost Vučićeve deklarativne namere da se obračuna sa korupcijom i organizovanim kriminalom, niti u njegov lični kapacitet da posao kvalitetno obavi, činjenica je da Dačić kroz rukovođenje policijom i dalje najvećim delom drži resor bez čije će konstatne aktivne saradnje na najvišem nivou Vučićeva misija biti osuđena na propast.
Dovoljno je, dakle, da Dačić odluči da udari svom slučajnom parneru klip u točak, pa da se kompletna Vučićeva koncepcija o učvršćivanju kako vlasitite, tako i moći njegove stranke, uruši kao kula od karata. A Dačić će to gotovo izvesno učiniti, samo li primeti da se Vučić previše osilio. Pri čemu će, u to možete biti uvereni, izabrati po Vučića i naprednjake najnepovoljnji mogući trenutak.
Za neke preciznije i detaljnije prognoze u tom smislu je ipak još uvek prerano. Vlada je tek formirana. U početku će saradnja delovati prilično idilično jer valja ostaviti tradicionalno poželjan utisak koalicionog jedinstva i sabornosti, utoliko pre što nova vlast očito ne namerava da preduzme bilo kakve korake koji bi iz temelja izmenili nakaradni ekonomski model prekomerne državne potrošnje na jednoj, i upornog sputavanja privatne inicijative na drugoj strani.
Ali kakvu god ekonomsku politiku Dačić i ekipa da na koncu izaberu, nema sumnje da će se, imajući u vidu sve okolnosti, već postojeći unutrašnji bezbednosni rizici u narednom periodu dodatno pojačati. Zbog toga će, a ne zbog nekakve međusobne ljubavi, članovi vladajuće koalicije nastojati da makar neko vreme što je moguće kvalitenije sarađuju, sve dok se Vlada ne bude dovoljno konsolidovala.
Znanje koje je kao jedan od najboljih Miloševićevih učenika pokupio gledajući kako to tata radi učiniće Dačićevu ulogu ključnom ukoliko dođe do ozbiljnijih pretnji po političku stabilnost zemlje. Metode kojima je Milošević tokom najvećeg dela devedestih kontrolisao kriminalno podzemlje posredstvom službi bezbednosti Dačiću će, u slučaju nužde, itekako biti od koristi.
Za pretpostaviti je da će u takvoj situaciji Dačić, poput svog mentora, pažnju usmeriti na zaštitu režima i državnih struktura od potencijalne opasnosti, sklapajući sa vodećim kriminalcima različite neformalne dilove o uzajamnom nenapadanju uz prećutnu dozvolu za njihovo nesmetano poslovanje, dok će paraleno sa tim voditi računa da nijedan klan ne postane toliko jak da bi mogao da ugrozi i samu Dačićevu poziciju. Za to vreme će, naravno, lična bezbednost običnih građana ostati, kao i uvek, u drugom planu.
Pođe li mu za rukom da se tokom tog izazovno rizičnog balansiranja ne preigra, obzirom na preteranu samouverenost i ambiciju, Dačiću će svetla politička budućnost biti još čvršće zagarantovana. Sa Srbijom će slučaj biti obrnut, ali šta je – tu je: ceh nikada ne plaćaju populisti, već isključivo njihovi pacijenti.
Jebiga, šteta što Dačić – i ne samo on – umesto u političare nije otišao u pevače. Ništa mu, brate, ne bi falilo; nama, cenjenom pučanstvu, još manje. Em čovek obožava mikrofon, em nije da nema talenta.
U to ime odoh na Jutube da uživam uz Miljacku.
De, de, ne cimajte se: mislio sam na Halidov original, ne na Dačićevu obradu. Nisam baš toliko zastranio.
Za sada!
