Beli listići

  • Facebook
  • Twitter
  • Google Plus
  • Add to favorites
  • RSS

U Srbiji predizborna kampanja se zahuktala pa sevaju iskre na sve strane. Kako bude dalje odmicala predizborna utakmica igra će postajati sve tvrđa i prljavija tako da ćemo na kraju imati samo gomilu pit-bula koji se jure i grizu po terenu. To je slično kao kada bi Real i Milan igrali finale Lige Šampiona, a treneri izveli po deset Pepe-a i Gatuz-a, pa ko preživi priča. No, prljava i gruba igra u fudbalu se događa i doživljava kao incident i likove kao što je Realov Pepe ne vole ni njihovi saigrači, ali u politici prljavi startovi ne da nisu nepopularni nego su pak poželjni i dobro došli. Ako se sećate onog genijalnog i ciničnog filma Sex, laži i video trake kada Kevin Spejsi objašnjava mladom šou-biznis pulenu kako stvari stoje: u ovom poslu prljavi potezi i udarci se nagrađuju unapređenjem, što si brutalniji i nemilosrdniji to ćeš i bolje biti pozicioniran u šou-biznisu. Politika je danas šou-biznis i ništa drugo. Po meni, političke partije i njihovi predstavnici u kampanjama bi mogli da bleje kao ovce ili pak reže kao kere, sasvim je svejedno jer narod svakako ne glasa za programe ili čvrsta obećanja već za isprazne fraze koje se mogu prevesti i kao beeeeeeee, muuuuuuuuu ili pak avavavavav, sasvim je svejedno.

Trenutno, a biće tako do samih izbora, vodeće stranke (DS i SNS) se međusobno optužuju za «negatvnu» kampanju. Kao do sada su samo «pozitivni» bili i širili sreću među narodom, a onda je neko okrenuo ćurak naopako i započeo negativnu kampanju podmetačina, olajavanja, podvaljivanja i sl. Ne može, recimo, Toma Nikolić da se načudi, a bogami ni Vučić, kako DS-ovci koriste neke njegove staro-radikalne poteze i izjave u svojoj kampanji. Dao bi Toma ceo EU i SAD pride da može, kao nekada, da drsko odvali: pa šta, i ne treba da idemo u EU, mi smo rupa u pregovorima sa EU ili da pošalje srdačne pozdrave Ratku Mladiću itd. No, sada mora biti Evropljanin i eksponent politike Srbija u EU što mu stoji kao piletu dojke. To se jasno vidi i na reklamnim spotovima SNS gde i Vučić i Toma izgledaju nekako isprano i blazirano, kao lutke. Pokušavaju obojicu da se smeše i da odišu entuzijazmom ali naprosto ne ide, ne stoji njima optimizam već samo radikalni cinizam i vređanje protivnika dok ovaj ne podlegne surovim udarcima. DS-ovci pak sve stavili na Borisa Tadića i njegovu predsedničku harizmu, te ovaj otvara nova radna mesta, dovodi investitore, priča sa seljacima na polju i u štali itd. No, najjači adut DS-ovaca je upravo negativna kampanja gde «nesrećnog» Tomu stalno podsećaju na neke njegove, već legendarne, izjave i poteze. Tako u jednom spotu podelili ekran na dva dela pa pustili Tomu iz radikalnih dana kada je pljuvao po svemu što je evropsko, a onda sa druge strane Tomu kao čoveka EU integracija. Drugi spot negativne kampanje koju sprovodi DS predstavlja Tomu na nekom kanabetu kako posti i drugačiju Srbiju sanja. Svi se sećamo tog preludog poteza čudesnog Tome – sa kojim je zabio žestok auto-gol sopstvenoj stranci i svojim velikim ambcijama – kada je odbijao hranu i vodu kako bi naterao vlast da raspiše izbore. Danas ovu Tominu ludost iz ranih dana SNS kada još nisu preležali neke dečije bolesti, bez obzira što su Toma i Aca iskusni i prevejani političari, DS obilato koristi da podseti javnost o kakvim se neozbiljnim, ali i opasnim po društvo, političarima radi. Međutim, sve je to već viđeno jer DS je 2008. izbore dobio upravo negativnom kampanjom prozivajući tada svoje najjače rivale-radikale i nagoveštavajući javnosti šta će se desiti ukoliko SRS uzme vlast. Danas DS pokušava isto samo što sada imaju za protivnika stranku koja ne odbija EU, šta više sebe vidi kao budućeg pregovarača u euro-integracijama. DS gubi primat jedine velike političke snage koja teži EU i zato pokušavaju da «ocrne» SNS. Kako će se ovo ovo završiti videćemo na izborima, ali ne verujem da će doći do nekih velikih promena, pa čak i da SNS uzme vlast, a Toma pobedi na predsedničkim izborima. Vlast svakako nije u njihovim rukama već kod domaćih i stranih tajkuna koji sada plaćaju šakom i kapom kako bi ostvarili svoje interese preko političkih stranaka. Nedavno je Karić – veliki srpski tajkun koji je bio kralj mobilne telefonije u Srbiji, a onda je oteran jer se zamerio vladajućim političkim strukturama – izjavio da je on finansirao gotovo sve stranke dok je živeo i radio u Srbiji. To danas sigurno rade razni miškovići, drakulići, kostići i sl. kako bi očuvali svoje monopole.  

Ja sam za bele listiće… A to znači da ću kao glasač  izaći na svoje izborno mesto kako bi upropastio listić, to jeste kako svoj glas ne bi dao nikom. Gadite mi se svi, odvratni ste, ružni, prljavi, zli i neću da glasam za vas. Tog 6. maja dogovoriću sa prijateljima da odemo negde u prirodu i raspalimo roštilj, ponesemo piva i napravimo neku produženu prvomajsku zajebanciju. Pre nego što se zaputimo u prirodu otići ćemo na svoja glasačka mesta i u miru i tišini svesno učestvovati u obesmišljavanju glasačke mašinerije. Teofil Pančić, akutni protivnik belih listića, predložio je lucidno da te uništene glasačke listiće možemo da izlažemo negde kao neki performans, a da izbore i politiku ostavimo ozbiljnim i odgovornim ljudima. Čini mi se kao odlična ideja…. Baš bi bilo lepo da nam dozvole da dobijemo natrag svoje glasačke listiće pa da onda organizujemo neku izložbu, a potom i nagradu za najkreativnije upropašten  listić.

Nekoliko dana nakon izbora…  – Jel, bogati, šta bi sa onim izborima» – pita Đoka. Kojim izborima – mamurno progovara Pera. Pa jesmo li glasali na nekim izborima, ‘bo te zec? – priseća se Đoka. A na te izbore misliš – priseća se Pera. Pa, ništa, pobedili beli listići. Hoćeš reći da smo mi pobedili – začuđeno će Đoka. Jeste Đoko, genije – podsmešljivo će Pera. Skočio Đoka od sreće pa se rastrčao po livadi kao neko telence. Tek u jednom trenutku zastao i duboku se zamislio. Polako je prišao Peri i tiho mu rekao: «pa to mi sada pobedili… ali šta ćemo sad? Pa tu, kada bolje razmisliš, i nema pobednika, pa mi, jebote, zeznusmo državu… Zabezeknut sopstvenim mislima Đoka je gledao u Peru i očekivao odgovor. Pera se zavalio pod drvo, samo što je smotao jednu od onih njegovih «smešnih» cigara, pa gleda u Đoku ispod oka i šeretski mu kaže: « ne boj se ti, sve će biti ok, za ovo smo se i borili. – Ali nastaće haos, kako ćemo bez vlasti, predsednika, vlade, parlamenta – panično će Đoka. Pa neće ih ni biti – odgovorio mu Pera  zaverenički. Stao jadan Đoka i blenuo u Peru kao «pečen brav» – što bi rekao Ćopić. – Sedi Đoko i slušaj – reče mu Pero. Vidiš, do sada su istoriju pisali pobednici, to jeste oni koji su vladali. Mi smo pobedili, ali nećemo pisati istoriju… Mi ćemo je stvoriti, dobri moj Đoko. Istorija je do sada bila samo opis događaja ili bolje rečeno apologija vladara, stvar je u tome da ćemo mi promeniti i smisao same istorije. Mi više ne opisujemo događaje, mi ih menjamo. A ko smo to mi – pitao je Đoka naivno. Mi smo ti Đoko poraženi koji su pobedili, oni koji nikada nisu imali šansu da svoju istoriju napišu. Zato im/nam i nije ništa drugo preostalo nego da odbacimo staru-pisanu istoriju, a mi da gradimo svoju, novu i drugačiju. Nema vladara, nema država, nema izbora ni partija, samo mi slobodni od istorije.

U ‘bo te zec – prokomentarisao je zbunjeno Đoka. A kada će se to desiti? Pa već se desilo, dobri moj Đoko. Onda kada si glasao za to da više ne želiš da glasaš, tada je sve počelo – odgovorio mu Pera. – I šta ćemo sad – pitao je Đoka. Ništa brate, sedi jedi, uzmi koji dim, a onda, u podne, idemo da podelimo blagoslove i objavimo da smo pobedili…. Biće to poslednja pobeda, biće to naše podne, biće to haos koji će probuditi novu zoru.

  

Treba imati
Haosa u sebi
Da bi se rodila
Zvezda koja igra
Vi imate
Haosa
U sebi

O Kolumnistu Zlatko Jelisavac

Zlatko Jelisavac