FIAT

Povezani članci

• „Držanje u šaci“ ostaje na snazi
• Nije Markov trg jedino mjesto za spustiti guzicu
• Bajka o prestupnici u kućnom pritvoru
• SRAMOTNO: RATNI ZLOČINAC MLADEN NALETELIĆ TUTA NA SLOBODI
• OFICIR I DŽENTLMEN – KOČA POPOVIĆ
• Basara: Jeblo ga veslo koje ga prevezlo

Revolucionarno otkriće ili greška? Naime, tim naučnika Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) objavio je da je otkrio čestice koje se kreću brže od svetlosti, čime bi Ajnštajnova teorija relativiteta iz 1905, po kojoj se ništa u prirodi ne kreće brže od svetlosti u vakuumu, bila dovedena u pitanje. Ovo otkriće izazvalo je burne reakcije, jer su fizičari širom sveta ovu vest primili sa skepsom.

Antonio Ereditato iz CERN-a kaže da su rezultati izuzetno pouzdani, da su provereni nekoliko puta i da greške nisu pronađene.
  – Potpuno smo sigurni u naše otkriće, ali je ipak potrebno da i druge kolege obave testiranja kako bi ih potvrdili. Ipak, po novim otkrićima, nešto što putuje brzinom većom od svetlosti stiglo bi do svog odredišta pre nego što bi krenulo. Teorija koja je do sada objašnjavala sve, od crnih rupa do Velikog praska do sada se pokazala kao neprikosnovena, međutim, moguće je da je došlo vreme da to sve preispitamo – navodi Ereditato. (Blic, 23.09.2011. – Albert Ajnštajn možda nije bio u pravu)

Kažu da kada je Albert Ajnštajn objavio svoju teoriju relativiteta da je svega nekolicina naučnika-fizičara mogla da razume o čemu to priča Ajnštajn i šta njegova teorija uopšte znači. Da li je ‘otkrićem’ neutrina poljuljana Ajnštajnova teorija? Ako se doista dokaže da se neutrini kreću brže od svetla onda to dovodi u pitanje ne samo teoriju relativiteta, nego menja i naše (s)poznavanje sveta i njegove osnove.Da li ta osnova uopšte postoji? Osobito je interesantno da: „… nešto što putuje brzinom većom od svetlosti stiglo bi do svog odredišta pre nego što bi krenulo.” Postojala je u antičkoj Grčkoj jedna filozofska škola koja se zvala Elejska i njeni predstavnici (Parmenid,Zenon, Melis) su smatrali da kretanja u suštini i nema. Legendarne su Zenonove aporije ili nedoumice(Ahil i kornjača npr.) kojima on želi dokazati da je kretanje samo privid i da se krećemo samo zahvaljujući tome što imamo nesavršena čula i nepouzdan razum. Obično kada neko po prvi put čuje za Zenonove ’argumente’ ili aporije koje dokazuju da kretanja nema, taj isti uglavnom konstatuje da  Zenon nije baš bio pri sebi kada je iznosio te svoje čuvene nedoumice. No, ako se stvarno dokaže da ‘nešto’ što putuje brže od svetla stiže do odredišta i pre nego što bi krenulo, onda se stvarno možemo upitati: o kakvom je onda kretanju uopšte reč? Da li je kretanje u svojoj suštini doista samo privid?  Ako svetlost više nije ’konstanta’ na kojoj se temelji naše poznavanje sveta – od religijskog do naučnog, onda će se i naše viđenje i poznavanje sveta u potpunosti promeniti. FIAT – i bi svetlo – da li je baš tako?