Lepo, lepše, a može i levo

Izdvajamo

• Surovo je da nas u nekakvu i sve osim bolju budućnost vode upravo oni koji su nas satanizovali poslednjih deset godina prošlog veka. Takođe, surovo je i to da jedan deo opozicije, na ovaj ili onaj način, vode lideri zaglušeni savetima istrošenih političara. Međutim, dobro je da se na političkoj sceni Srbije pojavljaju nove opcije koje, ukoliko se suprotstave i odupru onome što ih čeka u narednom periodu, mogu uraditi nešto valjano. Jedna od tih opcija je i ona koju zastupa Borko Stefanović. To je opcija moderne levice koja dobija sve veću podršku kod građana Srbije ali istovremeno sve manju kod demokrata. Neujednačena popularnost i ideološka prevaga neće dovesti do propasti „institucije“ ali mogu dovesti do pojave potpuno nove stranke i jasnog nosioca levičarske ideje na mutnoj političkoj sceni Srbije. Takva opcija je u skladu sa globalnim trendovima te nema razloga da ne budemo u trendu.

Povezani članci

• Zlatko Jelisavac: Fama o ludom i zbunjenom III: Sistem Harp
• Odnos prema Titu na točki “tranzicijskoga” prijeloma – IV dio
• Saša Leković: Promoviraju se teze koje opravdavaju primitivizam
• Adenin, guanin, citozin, hdz -Dio 2.
• Odšteta kosovskim Albancima zbog kršenja ljudskih prava
• Stadionska groznica: Zašto mladi ljudi prekidaju utakmice

Foto: glaszapadnesrbije

Dobro je da se na političkoj sceni Srbije pojavljaju nove opcije koje, ukoliko se suprotstave i odupru onome što ih čeka u narednom periodu, mogu uraditi nešto valjano. Jedna od tih opcija je i ona koju zastupa Borko Stefanović. To je opcija moderne levice koja dobija sve veću podršku kod građana Srbije ali istovremeno sve manju kod demokrata.

Pojavio se pre nekoliko godina niotkuda. Pomislili smo da je Tadićev kadar i možda jeste bio, ali se pokazao kao novo lice Demokratske stranke i nismo mu zamerili ništa, čiji god da je bio, jer je dobro radio. Podržao je Dragana Đilasa u kampanji za predsednika stranke i pobedio kao kandidat za potpredsednika. Nedugo nakon toga shvatio je šta se dešava u redovima stranke kojoj pripada i okrenuo novi list. To je ta nova energija i jaka volja. To je Borko Stefanović.

Uvek je Demokratska stranka bila ispred svih stranaka opozicije. Bila je i jeste institucija. Okupljala je najbolje ljude iz javnog života Srbije. Bila je stožer demokratske opcije. No, bila je i najveći politički rasadnik u svakom smislu te reči. Nastajale su neke nove stranke d.o.o. koje su vodila neka stara lica. Neke su opstajale, a neke nestajale sa političke scene Srbije. To je nekako bilo i potrebno. Međutim, ono što se danas dešava u Demokratskoj stranci je nešto što se do sada nije dešavalo. Prvi put, u modernoj istoriji demokrata, predsednik stranke nije iz Beograda, već iz Novog Sada. Prvi put imamo i da predsednik stranke ne sedi u parlamentu države, već u vladi autonomne pokrajine. I ono što je najinteresantnije do sada jeste to da prvi put imamo tako jasno podeljeno predsedništvo Demokratske stranke. Nova energija i jasna ideja sučeljena je sa idejama predstavnika prošlosti kojih se svojevremeno ratosiljao i pokojni premijer. Iskustvo je neprocenjiva stvar, ali vremena se menjaju, a iskustva zastarevaju. Prosto, postoji “know-how” koji je neprimenljiv u novonastalim okolnostima. Ono što je bilo „in“ 90-ih godina prošlog milenijuma, danas je potpuno „out“.

U tom metežu kratkoročnih ideja i želja za iskazivanjem moći, ali i prevlasti u redovima demokrata pojavio se neko ko se svojom energijom izdvojio. Pored toga, on se i jasno ogradio od destruktivne politike, nekada počasnog predsednika demokrata, Borisa Tadića. Jasan otklon od politike demokrata u periodu 2006-2012. označio je početak jedne nove politike u redovima Demokratske stranke. Naravno, da ne bude zabune, ono što priča i radi ovaj mladi demokrata nije ništa novo. Nije Cipras izmislio levicu. Nije je izmislio ni Stefanović. Nisu je izmislile ni demokrate Demokratske stranke, „članovi“ Socijalističke internacionale, ali su je propagirali. Baš zato je smešno i degutantno onoga ko se u Srbiji zalaže za modernu levicu, nazivati imitatorom nekoga i nečega. No, kako god to zvučalo danas, nekih 20 godina od formiranja Jugoslovenske levice i 25 godina od raspada Saveza komunista Jugoslavije, Srbiji je potrebna nova i moderna levica. Ne zato što će ona nešto suštinski promeniti, već zato što će nešto suštinski pokrenuti.

Srbija je mlada demokratija i kao takva preživljava bolesti mladih demokratija. Ona nije nikada bila spremna za radikalne liberalne ideje. Burazerske privatizacije, investitori brokerskog mentaliteta i investicione kratkovidosti i organizovani tajkuni su produkt režima 90-ih u senci ideje Vašingtonskog konsenzusa. Naravno, neadekvatni i ad hoc donošeni zakoni u svetlu političkih manevara nakon atentata na premijera, doprineli su da oni koji su nastajali 90-ih, svoj procvat dožive u periodu vladavine „truta“. Neravnopravno u odnosu na ostatak građanstva, „privilegovani“ su postajali bogati i još bogatiji na krilima iskrivljenog liberalizma uzimajući, legalno i legitimno, ono što je decenijama pripadalo državi, a pre toga nekom finom svetu kraljevine. No, ostalo je još toga što se može „dati na doboš“, a za to siće što bi dobili u ovakvim okolnostima, vlastodršci bi mogli da kratkoročno popune budžetske rupe u cilju održavanja socijalnog mira i delom neinteligentno investiraju u mutne projekte. U atmosferi nejasne unutrašnje politike vladajuće koalicije i nemanja vizije kapitalizma kojoj težimo, Srbija kao otvoren sistem, polako ali sigurno, ide ka tački sa koje nema povratka.

Surovo je da nas u nekakvu i sve osim bolju budućnost vode upravo oni koji su nas satanizovali poslednjih deset godina prošlog veka. Takođe, surovo je i to da jedan deo opozicije, na ovaj ili onaj način, vode lideri zaglušeni savetima istrošenih političara. Međutim, dobro je da se na političkoj sceni Srbije pojavljaju nove opcije koje, ukoliko se suprotstave i odupru onome što ih čeka u narednom periodu, mogu uraditi nešto valjano. Jedna od tih opcija je i ona koju zastupa Borko Stefanović. To je opcija moderne levice koja dobija sve veću podršku kod građana Srbije ali istovremeno sve manju kod demokrata. Neujednačena popularnost i ideološka prevaga neće dovesti do propasti „institucije“ ali mogu dovesti do pojave potpuno nove stranke i jasnog nosioca levičarske ideje na mutnoj političkoj sceni Srbije. Takva opcija je u skladu sa globalnim trendovima te nema razloga da ne budemo u trendu.

Mr Željko Pavićević
analitičar