Snežana Čongradin: Mišljenje Brisela o Srbiji rezultat kompromisa u EU

Povezani članci

• Jedina opcija – revolucija!
• Ljekari zabrinuti za Nikolićev život
• Nakon godišnjice smrti Tanje Tagirov: Ne batalite!
• Pobunjena kulisa
• BIO JEDNOM JEDAN MOST
• Hvala ti dragi Vice Batarelo

Sve dok makar jedna zemlja članica EU ne bude priznavala samostalnost Kosova, Evropska komisija, kao „vlada“ Unije, neće moći da zahteva od Beograda formalno priznanje Prištine, niti će sama moći da ima pravne odnose s Kosovom – ocenjuje za Danas Dušan Reljić, stručnjak Nemačkog instituta za međunarodne odnose, odgovarajući na pitanje da li je normalizacija odnosa s Kosovom, po kriterijumima Brisela, zapravo priznanje kosovske nezavisnosti.

Da li su potezi, koje bi Srbija trebalo da povuče u narednim mesecima, faktička potvrda nezavisnosti Kosova?

– U zahtevu EK da Srbija nastavi pregovore sa Prištinom i da započne ispunjavanje dogovorenih obaveza, nema skrivenih aspekata. Ono što, međutim, može da se ne svidi delu javnosti Srbije jeste zahtev da Beograd uvaži način na koji Euleks sprovodi rezoluciju SB UN 1244, pre svega da omogući ponovno delovanje kosovskog suda na severu Mitrovice, ili da povuče srpsku poresku upravu. Na taj način bi se u nekim bitnim delovima uklonila srpska vlast sa severa Kosova.

Ima li Srbija prostora da u tom procesu nešto „dobije“, što bi za Prištinu predstavljalo „gubitak“?

– SAD i one zemlje EU koje podržavaju nezavisnost Kosova smatraju da dalje približavanje Srbije Uniji treba što više vezati za presecanja kosovskog čvora, pre svega kroz potiskivanje srpske države sa severa Kosova. U tom smislu, svaki napredak Srbije u evropskim integracijama koji nije vezan za uzmicanje od dosadašnje politike prema Kosovu je dobitak za vladu u Beogradu, a gubitak za vladu u Prištini.

Šta se može zaključiti iz uslovljavanja EK obnovom pregovora s Prištinom?

– Pristup Evropske komisije da svoju podršku kandidaturi Srbije uslovi obnovom pregovora sa Kosovom izražava, rekao bih, kompromis između različitih viđenja unutar EU, koji nije na štetu Beograda. Suštinski odnos pojedinih članica EU prema daljem širenju Unije iskazaće se 9. decembra kada Evropski savet bude, pored ostalog, odlučivao o davanju statusa kandidata Srbiji.

Da li je, u poslednjih nekoliko meseci, došlo do promene u odnosu Nemačke prema Srbiji?

– Nemačka je, svakako, među predvodnicima one grupe u EU koja želi da, na osnovu viđenja SAD i vodećih zapadnih saveznika, reši što pre što više otvorenih pitanja na jugoistoku Evrope, od kojih neka, pre svega Kosovo, mogu da ponovo ugroze bezbednost kontinenta.

U čemu se sastoji razlika između stava Nemačke i ostalih članica EU i učesnika u odlučivanju o evropskoj sudbini Srbije?

– Druge zemlje članice, a reklo bi se i EK, očekuju da je moguće da se kroz duge pripreme za pristupanje postepeno rešavaju kosovska i druga pitanja. Čak i kada bi sutra počeli pregovori Srbije sa EU, trajali bi, kao što se zna iz ranijih primera, pet do deset godina.