Srpski i drugi balvani

Povezani članci

• Luciferovi šegrti
• Mesić: “Fašizam jest poražen godine 1945., ali nije i uništen”
• Tiha demilitarizacija Bosne i Hercegovine
• ULJEZIMA, guslaru iz Laktaša i orguljašu iz Mostara, stati na put
• Počelo je i neće se ovdje zaustaviti
• WASHINGTON – STOŽER ZA NOVI RAT?

“Spoznavši da za razliku od astrologije i drugih
 nebeskih nauka koje, po svojoj definiciji određuju
sudbinu ljudi i naroda, a da nasuprot tome magija
 znači mogućnost ljudskog odlučivanja i bajanja o
 sospstvenoj sudbini, srpske glavešine su se odlučile
 za veštiju, skoro paklenu magiju i strategiju. Sišle su
 s neba na zemlju i odlučile se da zatraže od Rusije da
 srpski živalj sa Kosova dobije rusko državljanstvo.
Pa nek onda ti Ameri, Nemci i ostali okupatori koji su
 od Kosova napravili svoje vojne baze, dobro razmisle
 da li će da udare na braću Ruse (SrboRuse).”

Za poslednjih dvadestak godina Srbi su posekli hektare i hektare šuma ne bi li sakupili dovoljno balvana za postavljanje svih mogućih prepreka pred izazovima vremena bremenitog mnogim promenama. I mada se cela planeta uverila da nikakvi kineski ili betonski zidovi ne mogu da zaustave tokove koje nam donosi vreme, jedan, ne mali deo Srba, i dalje veruje u magičnu snagu i moć balvana, prenebregavajući činjenicu da tolika seča šuma proizvodi eroziju zemlje (Jugoslavije, Srbije…) i da ta erozija odnosi kuće i staništa, imanja i voćnjake, njive i livade, i da zahvata i ljude i sudbine, i decu i pokolenja.

A ta opsednutost balvanima nije nastala od juče. Od paganskih slovenskih šumskih bogova i svetih gajeva, preko hajdučije, četničarenja i partizanštine, šume su oduvek kod Srba bile mesta utočišta, zborova i dogovora. I tako su, za svaki slučaj, tu pri ruci imali balvane da se ograde i odbrane od neprijateljske okoline. Ali, da ne bi sad išli čak do bajke o Ivici i Marici, kao i analizi fenomena šume i strahova od nje koji su duboko usađeni u našu svest i podsvest, prisetio sam se jedne od sublimacija tih balvanskih značenja kod srpske intelektualne nacional-elite, a koja je verovatno najtipičnija kod poznatog, preminulog srpskog slikara Milića od Mačve. On je u svom obimnom slikarskom opusu te balvane slikao i promovisao u epsko-srpsku i nebesko-srpsku ontološku dimenziju. A za one koji ne znaju delo Milića od Mačve, napominjem da je taj srpski Don Kihot poslednjih deceniju-dve prošlog stoleća bio jedan od predvodnika tumačenja srpskog nacionalnog (nacionalističkog) bića, tumač i učitelj srpske ezoterije i mistike, kosmogonije i mitologije, po kojoj, da nije Srba, «ni sveta ne bi bilo». Međutim, nije naša tema Milić od Mačve, niti njegovi umetnički ili bilo koji drugi dometi. Želim samo da konstatujem da na većini njegovih slika, pored mnogobrojnuh likova nacionalnih junaka Srbije, iz kosmosa doleću veliki balvani u čijim godovima su zapisani tajni ezoterijski znaci nebeske Srbije, znaci koje bi svaki Srbin trebalo da spozna, upozna i prepozna. I da je ta nadrealistička struktura slika bila opšte prepoznata i prihvaćena, ne samo od najviših državnih institucija, nego i od znatno šire populacije.

I sve bi to možda bilo opravdano kao sloboda umetničkog čina, da taj nadrealizam nije primenjivan i u praksi, zna se sa kakvim rezultatima i posledicama. Braneći «Veliku Srbiju» balvanima, šume su se jako proredile, a erozija zemlje Srbije je i dalje u toku.

Ipak, taj nadrealizam i balvanizacija se opet primenjuju.

Posle Hrvatske, Bosne.., ovog puta na Kosovu. Sada ti balvani treba da od svetskih sila, Albanaca i svih drugih zala i nedaća, spasu i zaštite Srbe, njihove svetinje, manastire, Kosovo polje, Kosovski boj, Kosovku devojku, cara Lazara, Miloša Obilića, predsednike srpskih opština, stranačke lidere, Borisa Tadića, Tomu Nikolića, Srpsku pravoslavnu crkvu…

Čist nadrealizam !

Ali, da je tu kraj ludila pa da nekako prihvatimo to kao neki osobeni etno ritual (šuma- Šumadija). Međutim, ovog puta, primenjuju se i nove magije i strategije. Spoznavši da za razliku od astrologije i drugih nebeskih nauka koje, po svojoj definiciji određuju sudbinu ljudi i naroda, a da nasuprot tome magija znači mogućnost ljudskog odlučivanja i bajanja o sospstvenoj sudbini, srpske glavešine su se odlučile za veštiju, skoro paklenu magiju i strategiju. Sišle su s neba na zemlju i odlučile se da zatraže od Rusije da srpski živalj sa Kosova dobije rusko državljanstvo. Pa nek onda ti Ameri, Nemci i ostali okupatori koji su od Kosova napravili svoje vojne baze, dobro razmisle da li će da udare na braću Ruse (SrboRuse). I nek razmisle kakve sve posledice mogu iz toga da proizađu. I dok se drug Tito prevrće u grobu ne verujući da je moguća tako nadrealna varijanta dobrovoljnog samoizgnanstva naroda na Goli otok usred Kosova, jedan drugi Srbin iz Republike Srpske, iz države BiH, uputio je poziv srpskom narodu sa Kosova da se preseli u Republiku Srpsku (u Kusturičin Drvengrad) i da tako posle Tuđmana, on postane drugi akter masovnog iseljavanja Srba sa svojih večnih ognjišta. Pa kao što vidimo, ovde se pored nadrealizma mešaju i elementi apsurda, za koje su i Beket i Jonesko mala deca. Za sve to vreme, vlasti u Beogradu se drže scenarija koji je po žanru farsa sa elementima komedije: deo njih takođe ređa balvane (zaboravljajući da su Albanci decenijama takve balvane vrlo lako i spretno strugali po Srbiji, da bi se srpska domaćinstva zimi ogrejala), drugi deo, kad dobiju šamarčinu od Evrope ne bi li se otreznili i tako možda dobili status kandidata za EU, pokušava da privremeno skloni ili sakrije te balvane, a treći deo, obilazi svet i Evropu ubeđujući je da Srbija ima velike privredne potencijale i da samo od tih balvana mogu da proizvedu tone čačkalica za celo svetsko tržište.

I tako, zahvaljujući znatnom obogaćivanju žanrovskih formi, Srbija se već dve decenije konstantno nalazi među prvih deset na svetskoj top-listi nadrealista, što nije uspelo nikome, čak ni Montipajtonovcima. Mada he u te kako simpatično što se puzzle koje formiraju sliku Balkana lepo upotpunjavaju. Imali smo u Hrvatskoj Danke Dojčland, na Kosovu je podignut spomenik Klintonu, a sad, na Kosovu i Srbiji, «srpski rodoljubi» javno nose sliku Putina. Savršen šareniš!

Međutim, da li ima ikakve utehe za građane Srbije (koji nisu za postavljanje bilo kakvih balvana) u tome što izgleda da je neka vrsta balvanizacije prisutna u celom svetu? Doduše, u manjoj meri, ali zato ne manje opasnoj. I tu na žalost nisu mnogo pomogli, na primer, ni Pjer Tijer de Šarden, čuveni francuski palenteolog sa svojom teorijom konvergencije koja bi trebalo da ujedini i opismeni ovaj svet, ni Maršal Makluan, ni internet, ni Olimpijske igre, ni veliki broj drugih vizionara ubeđenih da su ljudi i evolucija na dobrom putu ka napretku. Nažalost, gospođa Merkel i gospodin Sarkozi su javno priznali i konstatovali da su procesi inkluzije raznih nacionalnih zajednica u evropski milje propali i da su rezultati veoma skromni. Nije mnogo bolje nigde u svetu. U američkim gradovima je dovoljno da jedan crnac uspe da kupi nekretninu u «beloj zoni» pa da se vrednost tih nekretnina strmoglavi. Problemi Roma, Palestinaca, Kurda, Tibetanaca, Kipra.. decenijama su nerešivi. I tako dalje.

I sve to nije čudno. Niti je to razlog za odustajanje. Svet i svest se ne formiraju preko noći i ti procesi jesu spori i teški.

Medjutim, deo Srba je ubeđen da su oni izmislili koncept da je Srbija svetski predvodnik borbe koja treba da zaštiti i spasi male narode, nacije, regije i pokrajine, da se svi oni moraju izboriti za pravdu i jednakost, pa makar i po toj ceni da se ograde balvanima ili bilo čim drugim, od komšija, od drugih naroda, od čitavih delova sveta. Pa ako želite da među njima steknete vrlo zajebanog protivnika, samo citirajte gore spomenutog Šardena : «Doba nacija je prošlo. Zadatak pred nama je da, ukoliko ne želimo da nestanemo, izgradimo Zemlju».