Svetislav Basara: Trt Nobel

Povezani članci

• Kronika pozorišnog proleća (III dio)
• Biljana Srbljanović o kritičarima Srđe Popovića: Moralno nepismeni
• 48 minuta za akademski napredak funkcionera
• Šešelj mora nazad u Hag, zvanični Beograd poručuje: “Ovo je pokušaj rušenja Vučića”
• “Mostarska liska” u duhu slobode i optimizma, prva Mala liska Faketi Salihbegović – Avdagić
• Bilježnica Robija K.: Čovik i stablo

Tako to, cenjeni publikume, biva u zajednicama kojima dominira društvena i svaka druga laž. Laganje i obmanjivanje je uvek dvosmerno, što će reći – onoliko koliko si obmanuo bližnjeg, isto toliko si obmanuo i samog sebe. U stvari – u goroj si poziciji. Postaješ talac sopstvenih laži i obmana. I na kraju je teško, ako ne i nemoguće, ispetljati se svega toga.

Evo, recimo, dogodio se nedavno pičvajz na Jarinju. Mediji su digli poviku na mrske agresore koji su nasrnuli na „goloruki narod“. Kad ono međutim: na kraju se pokazalo da je goloruki narod, predvođen jednim eminentnim korisnikom severnokosovskog bezvlašća, nasrnuo na KFOR. Vojni popečitelj, Šutanovac, ovako je to objasnio srpskom narodu i senatu: „vesti su“, kaže, „nastale pod jakim uticajem emocija“.

U četvrtak smo ponovo imali povoda za jake emocije, ovoga puta pozitivne, ali – kao i gorepomenute – lažne. Srbijom se, naime, tokom prepodneva munjevito proširila vest da je Nobelovu nagradu za književnost dobio znameniti društveno-politički radnik – Dobrica Ćosić. Neke je to onoliko obradovalo, neke, pak, bacilo u ljutu depresiju. Sad će se cenjeni publikum sigurno zapitati kako sam ja reagovao na blagu svesrpsku vest? Hajde da sad i ja ne lažem – i ja sam u prvi mah poverovao. Jer Ćosića, dame i gospodo, nipošto ne treba potcenjivati. Bio bi on u stanju da izboksuje Nobela. Ili ga – kako kaže – stvar nije interesovala, ili nije imao vremena, ili nije našao dovoljno dobre lobiste.

Mnogo su interesantnije bile reakcije takozvanih medija, koje su se prosto utrkivale u raspirivanju pobedničke euforije. Urednici, te majke invencije, mora da su već bili smislili naslove tipa „Stokholm na kolenima“, „Ćosić pobedio novi svetski poredak“, „Večni život Vremena smrti“. I pročaja.

Uveravam vas da sam iskren kada kažem da mi je žao što Gedža nije dobio nagradu. Kakva je to samo bila sjajna prilika za eskalaciju ovdašnje tupoumnosti, udvorištva i kičeraja. Svašta bi se videlo i čulo. Kad na kraju – trt Milojka. Vesti su hitro povučene, svi su počeli da se prave ludi, a odgovornost za dezinformaciju je preuzela anonimna grupa kojoj je bila namera da „skrene pažnju na Ćosićevu umešanost u sve političke brljotine od 1945. naovamo.“ Ko su da su, mora im se priznati da su uspeli u svom naumu. Nadam se da će izmaći ruci srpske pravde. Koja je vrlo brza kada se dirne u Gospodareve kućne prijatelje.