Ako nema vlade, ima vršioc dužnosti

foto: EPA/VALDRIN XHEMAJ

Na Kosovu su generalni izbori održani devetog februara, iz kojih su kao pobednici izašli koalicija Pokret Samoopredeljenje – LVV (Levizja Vetëvendosje) i „Pobunjenici“ iz Demokratskog saveza Kosova, tzv. Lista „Smelost“, sa ukupno 48 poslaničkih mesta.

U takmičenju za Skupštinu Kosova učestvovalo je 25 političkih subjekata i jedan pojedinac. Konačne rezultate iznosimo u nastavku:

Lista kandidata (po redosledu pojavljivanja na glasačkom listiću):

Gornji rezultati pokazuju volju birača. Nijedna partija ili koalicija nije dobila dovoljan broj mandata da sastavi vladu bez učešća Srpske liste. Međutim, u demokratskom i ustavno ravnopravnom društvu Kosova, gde po pravnim aktima uživaju sva prava svi građani, albanske političke partije neće ni da čuju za Srpsku listu, a kamoli da sarađuju s njom. Ne samo što ne žele saradnju, nego se međusobno optužuju da krišom održavaju kontakte s njom.

Koalicija Samoopredeljenje i Lista Smelost sa svojih 48 poslanika i eventualnih 10 poslanika ostalih manjina, plus tri poslanika Socijaldemokratske inicijative koji se udvaraju LVV-u, mogli bi da sastave vladu uz jedan uslov — traži se mesto predsednika skupštine.

Dosadašnji premijer, kome je mandat istekao pre osam meseci, ne želi da deli vlast ni s kim. On hoće da sva ključna mesta pripadnu njegovoj partiji, odnosno da ima apsolutnu vlast u svojim rukama. Idućeg aprila ističe mandat predsednice Vjose Osmani. Kurti zna da je za izbor predsednika republike potrebna dvotrećinska većina. Ako se u dva glasanja ne dobije dvotrećinska većina, ide se na treće, gde je potrebna apsolutna većina od 61 poslanika.

U slučaju da izbor ne uspe ni treći put, predsednik skupštine vrši dužnost predsednika republike. Kurti želi da njegova partija, odnosno on lično, ima svu vlast. Zbog ove mogućnosti bilo je 58 zasedanja radi izbora kandidata kojeg je naumio Aljbin Kurti. Dok je trajala ova tarapana oko izbora predsednika skupštine, Kurti je pokušavao na razne načine da potkupi poslanike drugih partija.

Poslaniku DSK Antonu Čuniju ponudio je mesto ministra odbrane — nije prihvatio. Duda Balje, poslanica Bošnjačke stranke, izjavila je da joj je ponuđeno mesto profesora na jednom privatnom univerzitetu u Skoplju. Ona hoće više: traži da se selo Rečane sa okolinom odvoji od Prizrena i da se formira nova opština u kojoj bi ona bila predsednica. Adem Beriša, poslanik iz redova nacionalnih manjina, izjavio je da mu je Kurti slao emisare da razgovaraju s njim, ali nije pristao.

Konstituisanje skupštine Kosova nije moguće bez izbora srpskog potpredsednika

Konstitutivna sednica kosovske skupštine, koja je počela 15. aprila, nije završena jer nije izabran potpredsednik iz srpske zajednice, saopštio je Ustavni sud u Prištini i naložio izbor u roku od 12 dana.

Ustavni sud Kosova (02.10.2025.) zahteva da se izaberu svih pet potpredsednika skupštine, uključujući i predstavnika srpske zajednice, pa tek tada skupština može biti smatrana konstituisanom.

Po ustavu Kosova, predlog za predsednika skupštine pripada partiji koja je pobedila na izborima. Znajući da predlog za mesto predsednika skupštine — dosadašnja ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu — ne može da prođe, Kurti ju je uzastopno predlagao na svih 55 zasedanja. Kada je promenio taktiku i počeo da predlaže druge kandidate, računao je da ih opozicija neće prihvatiti. Na 56. i 57. sednici njegovi kandidati nisu dobili većinu, a na 58. sednici kandidat Samoopredeljenja, iako sa spornom prošlošću, dobio je potrebnu većinu. Predsednik je izabran, ali skupština i dalje nije konstituisana.

Od 15. aprila, kada je održano prvo zasedanje, skupština se nije uspela konstituisati, ali su plate poslanika u tom periodu iz budžeta isplaćene u iznosu od preko četiri miliona evra.

Predsednik je izabran, ali po ustavu skupština treba da ima i pet potpredsednika — tri iz redova albanskih partija, jednog iz srpske i jednog iz drugih nacionalnih manjina. Četiri potpredsednika su izabrana, ali od troje kandidata Srpske liste nijedan nije dobio potrebnu većinu. Nije je dobio ni Nenad Rašić, dosadašnji ministar čija je partija osvojila jedan mandat.

Albanske političke partije jesu za ravnopravnost i zakonitost, ali bez Srpske liste. Može li se govoriti o demokratskom društvu Kosova — neka presude čitaoci.

Poslanici SL pokušali da sakriju potpisivanje

Srpska lista obratila se Ustavnom sudu, koji je zauzeo stav da su sve odluke skupštine, donete u međuvremenu (od 58. sednice do sada), neustavne i nevažeće. Prvo se mora konstituisati skupština u skladu sa ustavom i pravilnikom, izabrati svih pet potpredsednika — tek tada se može smatrati konstituisanom.

To znači da ni posle osam meseci od održanih izbora skupština nije uspela da se konstituiše. Ustavni sud nema mehanizme prinude, pa se može desiti da se ova politička igra bez granica albanskih partija nastavi i dalje.

Pre izbora, na insistiranje tadašnjeg premijera koji je Srpsku listu proglasio terorističkom organizacijom, Izborna komisija odbila je njenu registraciju. Lista je registrovana tek po odluci suda, koji je usvojio žalbu.

Kuda ide kosovsko društvo

Sve albanske stranke na Kosovu trenutno se distanciraju od Srpske liste. Ne žele saradnju ni kontakt, čak žrtvuju i formiranje vlade koju bi s njom mogli sastaviti. Samoopredeljenje bi imalo više od 70 poslaničkih mandata kada bi pružilo ruku Srpskoj listi, a opozicione partije bi takođe mogle formirati jaku vladu.

Svima na Kosovu, političarima i građanima, puna su usta demokratije i ravnopravnosti — a događaji na terenu govore suprotno.

Pokret Samoopredeljenje se računa kao pokret leve orijentacije; njegov vođa učestvuje na skupovima levih partija širom Evrope. Nije za čuđenje — i Hitlerov fašizam je u početku bio registrovan kao Nacionalistička nemačka radnička partija. Klizanja ka gorem uvek su moguća.

Pre dva meseca predsednica Kosova, Vjosa Osmani, pravnica po profesiji, podnela je zahtev Ustavnom sudu da proceni jednu odluku skupštine. Tražila je donošenje privremene mere. Dan pre nego što je sud trebalo da objavi mišljenje, sazvala je konferenciju za štampu i saopštila da je povukla zahtev jer je saznala da je sudija izvestilac Srbin, koji je u Srbiji osuđen na šest godina zatvora i da je opasan za nacionalnu bezbednost. Taj sudija obavlja dužnost od 2018, a ona je predsednica od 2021. Ima li veće bruke od ove? Kada predsednica države čini ovakve greške, šta se može očekivati od običnih građana?

Srpska lista — faktor bez kojeg se ne može

Ma koliko albanske partije želele da izoluju Srpsku listu, ona uživa poverenje oko 90% birača srpske zajednice na Kosovu. Ona je faktor koji se mora poštovati, jer poštovanjem Srpske liste poštuje se i volja birača.

U normalnim društvima Srpska lista bi imala mesto u svakoj vladi. Vlada je izvršni kolektivni organ; dva-tri ministra ne bi imala odlučujuću ulogu, jer vlada kolektivno donosi odluke. Srpska lista ima značajnu ulogu u skupštini i može da blokira svaku odluku koja zadire u interese nacionalnih manjina.

Istina za volju, na severu Kosova, gde je srpsko stanovništvo većinsko, za vreme vladavine Aljbina Kurtija došlo je do izvesnih promena: zatvaranja banaka i pošta, ukidanja dinara i drugih institucija Srbije. Sve je to legalno po zakonima Kosova, ali pitanje legitimiteta ostaje otvoreno. Stanovništvo ne prihvata da u opštinama sa srpskom većinom predsednici budu Albanci.

Da bi pokazali vlast, odbornici opštine Severna Mitrovica mesec i po dana pre lokalnih izbora promenili su nazive više od 40 ulica u severnom delu grada — potez koji mudri političari ne bi povukli.

Vlast najbolje funkcioniše kada se ne oseća u svakodnevnom životu građana. I teror Miloševićeve vladavine na Kosovu sprovodio se „u skladu sa zakonom“. Albanci to nisu prihvatili, pa zašto sadašnje vlasti čine istu grešku? Nametnuta vlast ne može dugo opstati.

Kosovo već osam meseci nema legalnu vladu. Vlada koja trenutno funkcioniše nema status ni privremene ni vlade u ostavci. Svi članovi vlade ponovo su izabrani i kao poslanici nove skupštine. Skupština nije konstituisana, vlada nije izabrana, ministri nisu dali ostavke kao poslanici — pa su istovremeno i članovi vlade i poslanici, što nije spojivo sa ustavom.

Iz sedišta Evropske unije saopšteno je da njeni zvaničnici neće kontaktirati s vladom Kosova u službenim prostorijama dok se nova vlada ne izabere na regularan način. Kosovari nazivaju sadašnju „vladom u dužnosti“, a Aljbina Kurtija „premijerom u dužnosti“, umesto — vršiocem dužnosti premijera.