foto: Youtube
Kako to može biti dovoljno? Pa lepo – jer je Bačulov bio unezveren, tako kaže Vučić. Pogledao sam snimak, šta ću, ubiće me radoznalost: kako se to na snimku vidi da je čovek unezveren. Bačulov ispred stanice gleda u svoj mobilni. Lice mu se gotovo i ne vidi. A čitav snimak je tako mutan da se teško vide crte na licu koje se ionako jedva vidi. Dakle, zašto unezveren? Ili ima neko značenje reči unezveren za koje ja ne znam.
Rečnik kaže: unezveren = duhovno pometen, izbezumljen, jako uzbuđen, divalj. Gledam snimak ponovo – ništa se od toga ne vidi. Zašto onda Vučić kaže – unezveren? Zato što laže i zato što zna koliko je neuverljivo to što kaže, pa mora da pojača novim lažima. Eh, tri pasusa da zaključimo da Vučić laže. To je moglo i u prvu rečenicu, bez ikakve elaboracije. Podrazumeva se, ne treba to dokazivati. Ali, šta tačno laže?
Je l’ rekao da veruje tužilaštvu i njihovoj optužnici? Jeste. Je l’ rekao da veruje da Bačulov s padom nadstrešnice nema nikakve veze? Jeste. Pa šta onda laže? Laže zato što je izgovorio stvari koje ne bi imalo razloga da se izgovore da nije hteo da slaže. Zašto uopšte snimak, i dodatno objašnjenje da je do snimka tek sad došao, da ga je neko u policiji krio, ako se veruje optužnici i da Bačulov s padom nema ništa? I zašto – Bačulov unezveren?
Duhovno pometen, izbezumljen, jako uzbuđen i divalj upravo je Vučić sâm kada tumači snimak s kamere ispred novosadske železničke stanice od 1. novembra 2024. To – unezveren, odaje njega a ne Bačulova. Takav pometen i divalj, on se jako uzbudio, izgubio prisebnost, pa laže do iznemoglosti, i naše i njegove. Jer, treba imati snage da se izdrže njegove laži. Dovoljno je da nakratko razmislite zašto bi neko lagao tako gnusno, i da se od toga – umorite. Ubija nas tako i svojim lažima Vučić.
Vučić laže i zna da laže i zna da laže neuverljivo. Pa dodatno laže i izmišlja da bi osnovnu laž pojačao, a zapravo samo sebe razotkriva kao nesposobnog lažova i kao nesposobnog uopšte. Unezvereno je taj rečiti višak koji para čitavu priču i izvrće je naglavce. Pripovedač lažne priče tako postaje njen glavni unezvereni junak. Nije Vučić ni razmislio o posledicama svoje laže. On i inače nikada ne razmišlja, uopšte, kao ni o pogubnim posledicama svog ponašanja. Već više od tri decenije tako.
A posledice mogu biti strašne po samog Bačulova (nadajmo se da neće). Ali, posledice se strašne i po samog Vučića, samo što on misli da će ga i ovaj put one zaobići. Naučio je to, naučili smo ga to – za svoja zlodela će proći nekažnjeno, tako smo ga podigli i vaspitali. Jer, Vučić nam kaže, tek posle godinu dana neko je pregledao snimke s kamera na železničkoj stanici. I to ne snimke unazad mesecima, nego baš snimke od tog jednog dana – 1. novembra 2024.
A znamo, ako je bomba podmetnuta, nije se mogla podmetnuti baš tog 1. novembra. I svakako se nije mogla podmetnuti s trotoara, pa je i u tom smislu nebitan snimak Bačulova od tog 1. novembra. A ako se neko penjao po stanici, onda je to radio ranije i na snimcima bi se to moralo videti, pa se treba nadati da je policija snimke pažljivo pregledala odmah i to barem nekoliko nedelja unazad. I da na njima nije našla ništa.
Isto tako treba verovati da bi prilikom veštačenja, analize na mestu nesreće neko već naišao na tragove eksploziva, i tako usmerio istragu ka teroristima. Ali, ni traga od eksploziva, što bi morao biti prvi korak ako se želi govoriti o terorizmu, i tragati za teroristima. Ništa od toga. To jest, od svega toga, predsednik nam je dao samo izmaštanog unezverenog Bačulova. Na stranu sad šta je rekao o Bačulovu, pogledajmo šta kaže o policiji: nesposobni, aljkavi, nekompetentni. Uvreda za uvredom.
Pa je onda krenuo da udara i na policiju: zna Vučić kako slabo laže i gde su sve rupe u njegovim izmišljenim pričama. Ali, gle, ta nesposobna, nepouzdana, prevarna policija nije se obrukala samo u slučaju nadstrešnice, kako ga predstavlja Vučić, nego je izmislila i zvučni top. Jer, ništa se tog 15. marta na ulici nije neobično dogodilo, sve su to izmislili podli demonstranti, njih pola miliona, a na zlonamerni i protiv Vučića upereni podsticaj iz policije.
Gle ti Srbe. Kako su oni samo vešti i sposobni kada treba kovati zavere. Trinaest godina vlasti, sve drugari na najvišim mestima u policiji i službama, i opet bez ikakve kontrole. Uvek se nađe neko da Vučiću radi o glavi. Evo, i majka istine to potvrđuje, Zorana Mihajlović lično. Tako laže Vučić. Slabo, nemaštovito, neuverljivo, na sopstvenu štetu. I tim lažima se drži na vlasti već 13 godina. I takvim lažima je uspeo već da uništi dve države – socijalističku Jugoslaviju i Jugoslaviju Srbije i Crne Gore.
A mi? Mi već decenijama slušamo te laži i kao da smo potpuno nemoćni pred njima. Jer, koliko god da su glupe, te laži deluju jer u njima pristaje da učestvuje na hiljade statista. U policiji, u tužilaštvu, u sudovima, u medijima, u opštinskim administracijama (nije Vučić pekaru u Kragujevcu napisao kaznu, nego je to uradio tamošnji inspektor, neuverljivi statista u neuverljivim Vučićevim lažima). Čitava Srbija je jedna neuverljiva laž pod Vučićem, samo su kazne, povrede, modrice od prebijanja i smrti od 1. novembra 2024, kao i mnoge pre toga – stvarne.
