Foto: Predrag Trokicić
No, naravno da čovek bez mišljenja može da postoji. Naročito na vlasti. Eto vam ga novi budući premijer, na primer. Poslednji koji je na toj funkciji imao mišljenje je bio sadašnji predsednik Srbije. Svi ostali, u vrhu sve tri grane vlasti, imaju naviku da odlaze u centralni komitet po mišljenje (osim autohtonog visokog mišljenja o sebi) ili čekaju da im samo dođe preko TV ekrana, društvenih mreža, Viber grupa, mesidžboksova ili ljutitog telefonskog poziva.
A i šta će im da misle svojom glavom kad je mišljenje tuđom em udobnije em sigurnije. Sigurno i isplativije. Što da se posle ovolikih godina sad navikavaju na razmišljanje kao da će im nekad zatrebati. Aha, kao što su nama sinus i kosinus zatrebali posle škole. Naročito kvadrat nad hipotenuzom. Možda samo ono „prijatelj mog neprijatelja“, od svih silnih časova matematike, ali i to se sa politikom promenilo. Začas neko preleti iz neprijateljskog tabora pa se ti sad snađi sa jednačinom.
Sa druge strane, oni kojima mišljenje nije strana navika, uglavnom misle logički. Ako – onda. Ako učim, završiću školu, ako završim školu, naći ću bolji posao. Dobro, loš primer, ako učim školu, završiću u zatvoru, to je primerenije pod ovom vlašću. A ako imam partijsku knjižicu, onda mogu kako mi se hoće – tetka iz Kanade, kompletni idioti iz Savamale, kum iz Meklarena, tek za ilustraciju kad već nije za sud. Logičko mišljenje, dakle, ne daje logičan rezultat. Ako stojiš na trotoaru, ne znači da te neće pregaziti mahniti vozač. Istovremeno i ako kopiraš sve što studenti rade, ne znači da ćeš postići njihov uspeh. (Neko je lepo primetio da predsednik Srbije još samo nije krenuo pešice za Strazbur, ali – budimo realni, šta ga sprečava da nam se sutra javi odande sa biciklističkom kacigom na glavi i slavodobitno obznani kako je stigao brže, jače, bolje od njih?)
Ono što ne može da iskopira od studenata je njihovo lateralno mišljenje. Mišljenje postrance a ne pravolinijski, mišljenje „van kutije“, mišljenje kod kojeg „onda“ ne proizilazi logično iz „ako“ nego kreće od pitanja: šta će biti kad probam nešto potpuno drugačije? Humor je, na primer, proizvod lateralnog mišljenja, smešno je zato što je rasplet potpuno neočekivan i uopšte se nismo nadali takvom kraju vica.
Kad smo kod kraja, izreka kaže da će na kraju sve biti dobro te ako trenutno nije dobro, to samo znači da još nije kraj.
