Nauka potvrdila: Bez klimatskih promena, ne bi bilo ovakvog julskog toplotnog talasa

Istraživanje koji je objavio međunarodni naučni tim World Weather Attribution pokazuje da bi ekstremne temperature u Evropi i Mediteranu tokom jula bile „praktično nemoguće” da ljudi nisu zagrejali planetu upotrebom fosilnih goriva

Foto: Pixabay/Ilustracija

„Praktično nemoguće”.

Tako su naučnici u novom saopštenju opisali ekstremne temperature tokom jula 2024 – kada ne bi bilo klimatskih promena (engl. virtually impossible).

Drugim rečima, klimatske promene su nedvosmisleno uzrok rekordnim vremenskim uslovima kojima smo bili svedoci tokom jula u Evropi i Mediteranu.

U pitanju je rezultat novog istraživanja World Weather Attribution (WWA), međunarodnog tima naučnika iz Velike Britanije, Holandije i Francuske, koji vrše studije uticaja klimatskih promena na ekstremne vremenske prilike.

Kako navodi WWA u saopštenju, ekstremne vrućine kao one koje su tokom jula pogodile Mediteran više nisu retki događaji.

U zemljama Mediterana, ovakvi toplotni talasi se sada očekuju jednom u 10 godina – naravno, u sadašnjoj, već zagrejanoj klimi. Pošto se zagrevanje nastavlja, za 10 godina će klima već biti drugačija nego danas, a savremena naučna saznanja nam govore da će toplotni talasi biti još češći, a njihov intenzitet još veći.

Mada se ove konkretne brojke odnose pre svega na mediteranske zemlje kao što su Grčka i Španija, Srbija se takođe nalazi u široj zoni Mediterana i jugoistočne Evrope koja se naziva „vrućom tačkom” klimatskih promena jer se zagreva brže od svetskog proseka.

Odstupanje julskih temperatura u odnosu na prosek 1991-2020. Napomena da bi ova odstupanja bila još drastičnija u slučaju da se posmatra neka ranija normala, npr. za 1961-1990. IZVOR: WWA

Takođe, WWA procenjuje da bi julske vrućine, kada bi se dogodile u svetu bez klimatskih promena, bile za oko 3 °C hladnije.

To znači da je krajnje vreme da promenimo mnoge stare navike i mnoga stara pravila – pored zauzdavanja klimatskih promena, moramo se i prilagoditi na nove uslove.

Možda i prvi korak na tom putu je da usvojimo ideju da leto više nije samo doba „lepog” vremena, već da su leta uveliko postala opasna po naše zdravlje, pa i po naše živote.

Klima101

Podijelite ovaj članak
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Nikola Zdravković/Klima101

Nikola Zdravković/Klima101

VIŠE IZ KATEGORIJE
VEZANI ČLANCI
Ne radi se samo o našem planetu ili o našem tjelesnom zdravlju: negativan utjecaj sve toplije klime proteže se i duboko u naše moždane brazde ...
Ekonomije Zapadnog Balkana treba zajedno da ulože najmanje 37 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi odgovarajuće zaštitile građane i imovinu od sve većih štetnih...
Prema podacima za 2020., na svjetskoj se razini uklanjalo oko 40 milijuna tona CO2, a u razvoju su bila postrojenja za oko 50 milijuna tona....
U svetlu obaranja mesečnog rekorda za mesečnim rekordom, prosečna globalna temperatura u proteklih dvanaest meseci, odnosno od juna prošle do maja ove godine, najviša je...