Iako se to dugo najavljivalo, iako su čitavu stvar najavljivali iz samog vrha režima, teško je bilo poverovati da će se zaista usuditi da u policiju na razgovor pozovu rektora Univerziteta u Beogradu. Pri tom, „razgovor“ je ovde eufemizam: namerno se stvara utisak da rektor zapravo ne ide na razgovor u svojstvu građanina, nego da će biti saslušan kao osumnjičeni. Dakle, desilo se.
Policijska država je juče zadržala a zatim pustila Dejana Ilića. Reakcija javnosti je bila takva da se ispostavilo da se „posao“ ne isplati. Dejan nije pušten jer nije učinio krivično delo; kao što nije ni uhapšen jer ga je učinio. Pušten je jer ga je odbranila javnost, a uhapšen jer je govorio javno ono što većina misli.
Nije prošlo ni dve nedelje od njenog postavljanja na platformu, a britanski predsednik vlade stigao je da sa svoje dvoje dece, oboje tinejdžeri, odgleda novu Netflixovu seriju „Adolescence“. Što ga među njegovim sugrađanima ne čini nimalo posebnim. Milioni Britanaca požurili su da što pre odgledaju priču o dečaku ubici. Svaki peti ili šesti žitelj Britanije do sad je (najverovatnije sa svojom decom, ako ih ima, i ako su u godinama glavnog junaka serije) odgledao seriju.
Je l’ su se to ljudi s RTS-a iznenadili što Vučić za njih misli da su imbecili? Je l’ oni misle da Vučić za njih misli da su imbecili samo onda kada pokušaju da kako-tako rade svoj posao? Ne treba da gaje iluzije, Vučić za njih misli da su imbecili i kada su poslušni i kada nisu. Samo što će to i reći kada nisu poslušni. To se dobije poslušnošću Vučiću, da ti ne kaže da si imbecil iako to misli.
Čitalac bi naslov trebalo da shvati kao metaforu (ne baš i kao književnu referencu) za jedan moralni problem, a ne kao pravnu kvalifikaciju. Ja nisam pravnik i ovo nije pravnička analiza: zanimaju me moralni profili aktera, a ne precizan pravni opis njihovih dela. A ni ti konkretni karakteri me ne zanimaju sami po sebi, više me zanima šta da se radi kada znamo s kim imamo posla. Doći ćemo do njih izokola, tako što ćemo poći od nesreće na novosadskoj železničkoj stanici.
Vučić i njegovi radikali su razvlašćeni. Oni se mogu praviti da još drže vlast, ali to je njihova iluzija. Jeste, raspolućene ličnosti. S jedne strane priznaju da su izgubili (institucionalnu) moć. S druge strane se ponašaju kao da su i dalje u punoj (institucionalnoj) snazi. Gubitak moći logičan je kada populistički režim doživi ono kroz šta upravo prolaze Vučić i njegovi radikali.