Foto: Pixabay/Ilustracija
Tokom prošle godine, većina struje u Evropskoj uniji (EU) došla je iz obnovljivih izvora koji su ostvarili udeo od 44,7% u ukupnoj proizvodnji.
U 2023, obnovljivi izvori obezbedili su stanovništvu i industriji 1,12 miliona gigavat-časova što je porast od 12,4% u odnosu na godinu ranije, pokazuju preliminarni podaci Eurostata. Ovo je omogućila ubrzana energetska tranzicija koja se oslikava u izgradnji novih solarnih elektrana i vetroparkova širom EU.
Napredak zelene energije prouzrokovao je pad u proizvodnji struje iz fosilnih goriva, glavnih izazivača klimatskih promena, i to za 19,7% u poređenju sa 2022.
Prljavi energenti proizveli su 0,88 miliona gigavat-časova, odnosno 32,5% ukupno proizvedene struje.
Ali i dalje od toga… Snabdevanje i prirodnim gasom i ugljem palo je na najniže nivoe otkako se vodi evidencija, tačnije od 1995, navodi Eurostat.
Preostalih 22,8% struje u EU proizvele su nuklearne elektrane. Sa 0,62 miliona gigavat-časova, one su zabeležile blago povećanje proizvodnje za 1,2%.
Sudeći prema udruženju Eurelectric, isti trend dominantno ozelenjenog energetskog miksa u EU nastavlja se i u ovoj godini.
Prema podacima sa njihove platforme, preko polovine struje (50,39%) došlo je iz obnovljivih izvora.
Zajedno sa nuklearnim elektranama, niskougljenični izvori obezbedili su 74% struje. U istom periodu prošle godine, to je iznosilo 68%, stoji u saopštenju.
„Tempo promene je impresivan”, izjavio je generalni sekretar u Eurelectricu, Kristijan Rubi. „Ove brojke pokazuju da su napori energetskih kompanija za dekarbonizacijom godinama ispred bilo kog drugog sektora.”
Glavni razlozi za ovako pozitivne rezultate su neviđen priliv obnovljivih izvora na elektromrežu u kombinaciji sa stabilizacijom nuklearnih elektrana.
