Foto: Vedran Bukarica
Suverenost nije oduvek bila građanska (narodna). Žan Boden je u XVI veku definisao suverenost kao stalnu, neotuđivu, nedeljivu i pravno neograničenu vlast, a suverena kao jedini izvor prava. Kao monarhista, Boden je kralju namenio apsolutnu vlast, ne dopuštajući bilo kakvo njeno ograničavanje ili uslovljavanje. Razmatrajući specifičnosti engleskog pravno-političkog sistema, Albert Ven Dajsi je koncipirao parlamentarnu suverenost. Žan Žak Ruso je bio taj koji je proglasio narodnu suverenost, koju je razumeo kao vršenje opšte volje. Suveren je, za Rusoa, skup pojedinaca, organizovanih u kolektiv koji se rukovodi opštom voljom. Pojedinac prepoznaje kolektivni interes i obavezuje se da ga poštuje, uprkos postojanju individualnih egoističnih interesa. Pojedinac je tako potčinjen suverenoj vlasti kada deluje kao individua, a istovremeno sam tvori suverenu vlast kao deo kolektiva – naroda.
Narod je i nosilac i izvor suvereniteta, te je neophodno da sam narod u potpunosti vrši suverenu vlast. Kako narod ne može sam i neposredno da sprovodi svu vlast, suverenost se delegira na državnu vlast. Dakle delegira, a ne prepušta. Nije moguće nikakvim činom ili aktom prepustiti vršenje suverene vlasti vladaru ili narodnim predstavnicima. Državni organi stoga vrše vlast za račun naroda. Prilikom delegacije, uzde suverena ostaju u rukama naroda.
Preduslov ovakve delegacije je univerzalno, slobodno i jednako pravo glasa, jer se time izražava slobodna volja naroda i ograničava svemoć vlasti. Radi ograničavanja svemoći državne vlasti, u savremene ustavne sisteme uvedena je podela vlasti.
Danas i narodna suverenost i podela vlasti, ali i vladavina prava (između ostalih) spadaju u ustavna načela. Ustavna načela su temelj svakog ustava, ona prožimaju odnose između države i njenih građana. Ustavna načela su katkad apstraktna, ali su uvek snažne ideje vodilje svakog ustava, jer ovaploćuju temeljne vrednosti nekog društva. Ona služe kao oslonac pri tumačenju neodređenih i nejasnih normi u ustavu ili popunjavanju eventualnih pravnih praznina. Stoga ostale ustavne odredbe moraju da budu u saglasnosti sa njima, uključujući one o organizaciji javne vlasti, kao supstantivnog jezgra svakog ustava.
Član 2 Ustava Srbije postavlja građansku suverenost kao ustavno načelo rečima: Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa niti pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana. Da, dvaput se spominje „slobodno“, dobro ste primetili.
Ovakvom ustavnom odredbom je jasno istaknuto da građani deo vlasti vrše neposredno (preko referenduma i narodnom inicijativom), a deo posredno, preko svojih predstavnika, čime se ukazuje da građani zadržavaju suverenost. To se naglašava time što se ističe da niko ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana, čime i naš ustavopisac jasno ističe apsolutnu nužnost slobodnih i fer izbora, kao slobodnog izraza volje građana.
Šta se dešava kada neko prisvoji suverenost, kada uzurpira vlast? Građani imaju obavezu da takvoj vlasti oduzmu prerogative delegirane suverenosti. Oni bi to trebalo da učine izrazom svoje slobodne volje. Ali šta se dešava kada uzurpator vlasti onemogućava narod da slobodno izrazi svoju volju? Šta se dešava kad se krše ustavna načela, koja zajedno sa osnovnim pravima i odredbama o organizaciji vlasti tvore jezgro pojma „ustavnog poretka“.
Koga zovemo da zaštiti ustavni poredak? U našoj zemlji jedan državni organ ima neposrednu nadležnost da otkriva i sprečava delatnosti usmerene na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, a dobija se pozivanjem na broj 19191.
Halo, dobar dan, da li sam dobio Bezbednosno-informativnu agenciju? Izvinite na smetnji, ali narod vas zove da mu vratite suverenost.
Ne, ne, hvala, nemojte me spajati sa kabinetom direktora, ovaj poziv je upućen onim pripadnicima Agencije koji imaju profesionalni integritet, svest da čuvaju državu, a ne vlast, i veruju da nema demokratske države bez slobodnih građana. Ima li vas?
