Foto: Mitar Mitrović
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić deluje nepobedivo. U proteklih 13 godina – tokom kojih je vladao balkanskom nacijom kao prvi potpredsednik vlade, premijer i predsednik – uvek je uspevao da pronađe izlaz iz raznih političkih kriza.
Ali hoće li politički preživjeti tekuće antikorupcijske proteste predvođene studentima?
Duga istorija protesta
Od dolaska Vučića na vlast 2012. Srbija se suočava sa brojnim antivladinim protestima. Masovne demonstracije „Stop krvavim košuljama“, pokrenute 2018. nakon napada na jednog od opozicionara, nisu uspele da oslabe srpskog populističkog lidera. Dve godine kasnije, njegova Srpska napredna stranka je lako pobedila na parlamentarnim izborima, iako je veliki deo opozicije bojkotovao glasanje.
2023. godine, nakon dva masovna pucnjava koja su odnijela 17 života, zemlja je paralizirana masovnim protestima. Ulice Beograda, kao i drugih gradova Srbije, bile su prepune ljudi koji su tražili pravdu i odgovornost za tragediju koja je potresla naciju jugoistočne Evrope. Njihov bes, međutim, nije uticao na Vučićevu vladavinu. Krajem 2023. i početkom 2024. godine vladajuća Srpska napredna stranka ponovo je pobedila na parlamentarnim i lokalnim izborima.
Tokom leta 2024. održani su protesti širom zemlje, uključujući i male gradove, pa čak i sela, tražeći od vlade da odustane od svojih kontroverznih planova da dozvoli britansko-australskom rudarskom gigantu Rio Tinto da počne vađenje litijuma u zapadnoj Srbiji. Ali čini se da vlasti nisu spremne da odustanu od svojih ambicija da balkansku naciju pretvore u ono što su kritičari označili kao „evropsku rudarsku koloniju“.
Dana 21. februara 2025. godine, usred tekućih protesta predvođenih studentima, izveštaji su pokazali da je Rio Tinto podneo zahtev za priključenje na srpsku električnu mrežu za potrebe budućeg rudnika litijuma. Ovaj potez sugeriše da, uprkos činjenici da se 55 odsto stanovništva Srbije oštro protivi vađenju litijuma u svojoj zemlji, uz samo 25 odsto za, Vučić ne namerava da odstupi lako.
Šta je sa aktuelnim protestima?
Srbija je poslednjih meseci gotovo svakodnevno iskusila proteste predvođenih studentima izazvanim urušavanjem nadstrešnice na ulazu u železničku stanicu u Novom Sadu 1. novembra 2024. u kojoj je poginulo 15 ljudi. Očigledni pokušaj vladinih zvaničnika da prikriju nesigurne metode gradnje i optužbe o korupciji dodatno su podstakli bijes javnosti.
Lider Srbije je više puta pokazao da može uspešno da ignoriše opoziciju i negodovanje javnosti. Pokušava da implementira istu strategiju u pogledu zahtjeva studenata. U suštini, traže vladavinu prava, funkcionalne institucije i pravdu za 15 žrtava novosadske tragedije. Studenti očekuju da državne institucije, a to su pravosuđe i tužilaštvo, ‘rade svoj posao’. Ali to je lakše reći nego učiniti, jer bi sudski progon odgovornih za urušavanje krošnje gotovo sigurno doveo do vrha vlasti.
“Vučić je jedan od retkih svetskih lidera koga čvrsto podržavaju sve četiri velike globalne sile.”
Dakle, zahtjevi studenata, iako na prvi pogled apolitični, imaju jaku političku konotaciju. Potpuno svestan toga, Vučić ne žuri da ispuni njihova očekivanja. Umjesto toga, on kupuje vrijeme, vjerovatno pokušavajući osigurati podršku Trumpove administracije i vjerovatno se nadajući da će protesti na kraju utihnuti.
Vučić je jedan od retkih svetskih lidera koga čvrsto podržavaju sve četiri velike globalne sile — SAD (barem za vreme Bajdenove administracije), Evropska unija, Kina i Rusija. Takođe uživa podršku velikog dela srpskog stanovništva. Kao takav, izgleda da se ne plaši pritiska koji dolazi sa ulice.
‘Šetajte okolo koliko hoćete, ja neću ispuniti nijedan zahtjev. Čak i da vas je bilo pet miliona“, rekao je u decembru 2018. tokom protesta „Stop krvavim košuljama“. Iako te reči nije ponovio, nesumnjivo je isti pristup primenio i na mitingu 15. marta u Beogradu, za koji se veruje da je najveći u srpskoj istoriji.
Stotine hiljada ljudi nisu uspele da nateraju Vučića na bilo kakve ustupke studentima. Umjesto toga, nakon manjeg incidenta, organizatori protesta odlučili su prekinuti demonstracije, što je izazvalo kritike na društvenim mrežama, jer su mnogi demonstranti imali velika očekivanja od skupa.
Vučić je, dakle, izašao kao pobednik. Očekuje se da će u narednim nedeljama održati sopstveni masovni miting u Beogradu kako bi pokazao svojim pristalicama kako je osujetio pokušaje da se forsira „revolucija u boji“, termin koji je uveliko povezan sa Revolucijom ruža 2003. u Gruziji i Narandžastom revolucijom 2004. u Ukrajini, između ostalog. Kao briljantan politički tehnolog, Vučić je uvek korak ispred svojih protivnika — ili je barem bio donedavno. Tokom godina, savjetovali su ga izraelski stručnjaci za politički marketing, koji su mu pomogli ne samo da pobijedi na svim izborima već i da izgradi kult ličnosti. Nejasno je da li su i dalje u njegovom timu. Ono što je sigurno, međutim, jeste da on sada liči na šahista koji preslikava iste poteze kao i njegovi protivnici.
“S obzirom na njihovu popularnost, studenti su i dalje jedina organizovana snaga koja ima kapacitet da ozbiljno potkopa Vučićevu vladavinu.”
Nakon što su studenti počeli da održavaju masovne mitinge u gradovima Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, Vučić je odmah pokrenuo sopstvene skupove u Jagodini, Vršcu i Sremskoj Mitrovici. Kao odgovor na studentske blokade univerziteta, okupio je sebi lojalne studente, koji su blokirali jedan od centralnih parkova u Beogradu zahtevajući da univerziteti nastave sa radom. Iako se čini da imitira njihove postupke, neizvjesno je da li zaista vidi studente kao političke protivnike.
U protekla četiri i po meseca studenti nikada nisu javno pozvali Vučićevu ostavku. I dalje su fokusirani na pravosuđe i tužilaštvo. Ova strategija, međutim, praktično zatvara vrata njihovom potencijalnom učešću u političkoj borbi Srbije, uprkos tome što 80 odsto stanovništva Srbije podržava njihove zahteve, kako pokazuju ankete.
Za Vučića se takav pristup čini kao dobitna situacija, jer mu omogućava da se lako nosi sa slabom i uglavnom fragmentiranom opozicijom, čije su neke frakcije navodno pod njegovom kontrolom. Zato vanredne izbore vidi kao potencijalni izlaz iz političke krize. Vlada Srbije, koju predvodi premijer Miloš Vučević, podnela je ostavku prošle srede, a Vučić je rekao da bi mogao da raspiše nove izbore početkom juna.
Studenti, međutim, izgleda da traže fundamentalne promjene u političkom sistemu nacije. S obzirom na njihovu popularnost u srpskom društvu, oni u ovom trenutku ostaju jedina organizovana snaga koja ima kapacitet da ozbiljno potkopa Vučićevu vladavinu, što može dovesti do njegovog poraza na izborima. Lopta je u njihovom polju.
