Drugi aspekt o kom se u zapadnim medijima naširoko piše jeste korišćenje novih tehnologija za nadzor i kontrolu. Turistima je to najočiglednije na primeru nedostupnosti nekih standardnih internet platformi, kao što su Google, Yahoo ili društvene mreže. Za Kineze je to mnogo manji problem, jer koriste kineske pretraživače i kineske društvene mreže, mada mi je rečeno da Weibo (na kineskom) nije tako dobar kao Google. Ali za boravke do nekoliko sedmica, ta smetnja je po mom mišljenju zanemarljiva. Mnoge od zapadnih mejnstrim medija ionako ne pratim već decenijama, pa me njihova nedostupnost ne pogađa. Malo su mi nedostajali Wall Street Journal i Financial Times (koje inače čitam u papirnim verzijama). S druge strane, mnoge od vrhunskih zapadnih publikacija, kao što su Le Figaro, La Vanguardia i tako dalje, slobodno su dostupne. (Proveravao sam publikacije na jezicima koje govorim.) To, naravno, važi i za China Daily, koji s vremena na vreme čitam u Njujorku i koji je prilično dobar u prenošenju jednostavnih vesti obično bez komentara (ili uz komentare koji odražavaju stavove kineske vlade). Substack je dostupan, ali izgleda da to zavisi od pretraživača koji koristite. Rekao bih da je u funkcionisanju „velikog kineskog zaštitnog zida“ – kontrole protoka podataka – na delu element nasumičnosti, kao i u svim ljudskim aktivnostima. Veštačka inteligencija nije izuzetak. (Situacija je bila ista i kada sam boravio u Kini pre 18 meseci.)
Ima i zanimljivih odstupanja. Na primer, Kommersant, što bi bio ruski Financial Times (list liberalnih političkih nazora) nije dostupan, ali ostali ruski mediji jesu. Naravno, pristup svim medijima iz Srbije, Hrvatske i drugih balkanskih zemalja potpuno je slobodan – broj Kineza koji izgaraju od želje da pročitaju poslednje vesti iz Srbije u originalu verovatno nije ni dvocifren. Pretpostavljam da isto važi za medije iz drugih malih zemalja, poput onih na Baltiku, u Srednjoj Americi ili Africi (ali to nisam proveravao).
Postoji i treći, rekao bih najvažniji element novih tehnologija, koji je u Kini najuočljiviji jer je ona na tom putu odmakla više nego (na primer) Njujork. U mnogim slučajevima to se manifestuje kao potpuno i nepromišljeno oslanjanje na informacije koje nude pametni telefoni, čak toliko da se zanemaruju mnoge druge zdravom razumu dostupne i prilično očevidne informacije iz „stvarnog sveta“. Kao da zanemarujemo sopstveni um i zdrav razum i dajemo prednost onome što nam govore mali ekrani jarkih boja. Delom je to posledica veoma segmentiranog životnog stila. Događalo mi se više puta (sećam se dve gotovo urnebesne scene u Londonu i Hjustonu) da su me sagovornici zbunjeno gledali kada sam ih upitao da me upute do nekog mesta, za koje se posle ispostavilo da se nalazi doslovno iza ćoška. Život koji vodimo prilično je sužen: uključuje odlazak na posao (ili ostajanje kod kuće da bismo radili na daljinu), povratak kući, vožnju do tržnog centra, naručivanje robe na Amazonu i zanemarivanje svega ostalog. (Ponekad i vožnja do restorana, parkiranje u podzemnoj garaži i onda vožnja nazad kući: to je izlazak u grad.) Tako se razara onaj sloj gradskog života koji upravo i čini poznavanja mesta i ljudi u našem okruženju. Zbog sveprisutnih elektronskih gadžeta i problema u komunikaciji, taj aspekt je u Pekingu hipertrofiran. Nema odnosa (koristim ovu reč u generičkom značenju, mada bi se uskoro verovatno mogla upotrebiti i u stečenom) koji u prvom koraku – pa i nekoliko narednih koraka – ne podrazumeva savetovanje s „trećim licima“ iz sveta veštačke inteligencije.
Ne sumnjam da će prekomerno korišćenje veštačke inteligencije proizvesti dugoročne posledice. Verujem da će intuicija, jedan od ključnih sastojaka znanja, izgubiti na značaju: intuiciju često koristimo kada procenjujemo ljude („prijatelj ili neprijatelj“) i događaje. Ako ta funkcija počne da odumire, naše procene će biti manje tačne. Sposobnost učenja takođe će opasti. Možemo očekivati opšte zaglupljivanje populacije. Ponešto od toga već je primetno. S druge strane, ne treba zaboraviti da su savremenici često bili skloni precenjivanju negativnih posledica tehnoloških proboja svog vremena. Mašine su preuzele branje pamuka, ali to nije proizvelo generacije fizički slabijih ljudi. Umesto na poljima pamuka, ljudi se danas znoje u teretanama. Možda će i naša današnja razmišljanja o ljudima i knjigama biti zamenjena nekim drugom oblicima intelektualne aktivnosti. Ali, kao savremenici, ne možemo znati šta će to biti.
Global inequality and more 3.0
Preveo Đorđe Tomić
