Od završetka rata pa sve do novembra 2022. na Kosovu su postajale dve vrste registarskih oznaka automobila. Čitaoci znaju da su se u bivšoj dragoj SFRJ vozila registrovala po registarskim centrima. Ispred broja stajala su dva slova, npr. ZG za područje Zagreba, PO – Požarevac. KM – Kosovska Mitrovica… Posle intervencije NATO saveza i povlačenja s Kosova celopkupne administracija SRJ, odnosno Republike Srbije, regionalni centri registracije vozila premešteni su s Kosova u Srbiju, npr. za Pećki region u Svetozarevo, za Prištinu u Niš, za Kosovasku Mitrovicu u Kraljevo itd.
Vlasnici vozila na severu Kosova nisu prihvatili regstraciju po kosovskim propisima, gde umesto slova obeležavaju se brojem od jedan do sedam. Nastavili da i dalje registruju svoja vozila u bivšim regionalnim centrima. U Kraljevu su dobijali i dalje registarske tablice. KM. Nekoliko puta postignuti su sporazumi između Kosova i Srbije u vezi s tablicama, međutim na severu Kosovu u proteklih 22 godine postajale su dve vrste registarskih oznaka. Vlada Aljbina Kurtija, koja je ustoličena februara 2021, odlučila da prestane s dosadašnjom praksom, pa je odlučla da od 1. novembra 2022. kažnjava one vozače koje koriste vozila s oznakama KM, PR, PE… Prvih 15 dana policija je davala samo opomene, narednih dva meseca trebalo da vozače s takvim tablicama kazni po 150 eura, a posle tog perioda takva vozila trebalo je da budu konfiskovana.
U znaku protesta 600 policajaca srpske nacionalnosti u službi Kosovske policije napustilo je službu, vratilo lično naoružanje i uniforme. Ostavke su podneli i četiri gradonačelnika opština, K. Mitrovica, Zvečan. Leposavić i Zubin Potok. Službu su napustli i drugi administrativni radnici ove četiri opštine. Kosovska vlada je odlučila da sprovede “demokratske” i zakonske lokalne izbore, pa je određeno glasanje za 23. april 2023. g. Niko nije posumnjao da će izbori biti bojkotovani, to je znala i vlada, ili bar je morala da zna. Srpsko biračko telo nije se odazvalo u dovoljnom broju, ali su ipak određenog dana održani.
Foto: Đorđe SavićEPA-EFE/REX/Shutterstock
Na lokalnim izborima u četiri opštine na severu Kosova glas za buduću vlast dalo je samo oko 3,5% birača.
Građani s biračkim pravom u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku birali su nove gradonačelnike, dok su u Leposaviću i Zvečanu glasali i za novi sastav skupština opština.
Centralna izborna komisija (CIK) objavila je da je u Leposaviću glasao 141 birač ili 1,06%, u Zubinom Potoku 385 birača ili 5,78%, u Zvečanu 204 birača ili 2,92%, a u Severnoj Mitrovici 837 birača ili 4,62%. (izvor: BBC na srpskom).
Sličnu situaciju smo imali i za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Tada Sejdo Bajramović je dogura čak je postao i član Predsedištva kao predstavnik Kosova, kojin na izborima dobio 0,016%.
Bez obzira na rezultate izbora kosovske vlasti su odlučlile da “poštuju zakon” i rezultate izbora, pa su održane konstituivne skupštine ovih opština, i da se ustoliče novoizabrani predsednici opština, trojica albanske nacionalniosti i jedan Bošnjak. Ponovo su dolazili emisari iz SAD i EU, s predlogom da se ne ustoliče predsednici opština u zgradama u kojima su bili dosadašnji, nego na drugim mestima. Saveti su dobrodošli, ali zna se ko je dobio mandat naroda, vlada po svakoj ceni želela da dokaže svoju moć i odlučnost. Pristupa se činu ustoličenja poredsednika. U Leposavicu okupljaju se nezadovoljni građani, protestuju. Blokiraju zgradu opštine, dolazi do sukoba između policije i građana. U pomoć dolazi i UMNIK poilicija, bacaju se Molotovi kokteli, na desetine povređenih na obe strane. Najzad novoizabrani poredsednik Ljuljzim Hetemi dana 26. maja 2023. ulazi u zgradu opštine, koja je bila opkoljena policijom.
Predsednik u izolaciji
Kako srpsko stanovništvo nije učestvovaolo na izbore i niko se nije kandidovao za predsednika, u svim opštinama Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, s većinskom srpskom stanovništvo i očekivalo se otpor građana. U pomoć za održavanje reda i mira dolazi kosovska policija. Za predsenika opštine Leposavić izbarna je Ljuljzim Hetemi. Sada se pristupa ustoličenje izbranog predsednika. Građani neprestano protestuju. Uz jako obezbeđenje kosovske poolicije i policije UMNIK-a, 26. maja 2023. preuzima dužnost predsednika opštine, Ljuljzim Hetemi. Ulazak u zgradu je omogućila policija. On je ušao, ali ne da izađe. S obzirom na to da je situacija na ulicama haotična, građani neprestano protestuju, Hetemi strahuje da ako jednom izlazi, više neće moći da uđe, tako da je od 26. maja do 29. decembra, kada se po prvi put šetao ulicama Leposavića, boravio u svojoj kancelariji. Niko ga nije video osim članova porodice, koji su mu donosili hranu. Dana 29. decembra posle kraće šetnje ulicama Leposavića ponovo se vratio u zgradi opštine. Autor ovih redova nema saznanje da li je ponovo izašao ili ostao unutra do današnjeg dana. Zbog jedne nepromišljene odluke vlade u vezi s registarskim tablicama, gledano sa zakonske strane sve u redu, ali s političkog aspekta veoma šteno, došlo je do toga da na severu Kosova nema apsolutno nikave lokalne vlasti, lokalna administracija ne funkcioniše.
Ponovo sufleri i emisari EU i SAD “savetuju kosovske vlasti da se nađe neko rešenje za ovu situaciju, da se pronađe zakonska mogućnost za rešenje ove nesnosne situacije, da se ponovo organizuju lokalni izbori. Treba omogućiti građanima da izaberu svoje kokalne organe vlasti, organe koje će oni prihvatiti. Najprikladnije rešenje bi bilo da predsednici opštiona daju ostavke. Međutim oni predsednici koji pripadaju partiji koja je na vlasti, gde predsednik partije i predsednik Vlade Aljbin Kurti ne pristaju na ostavke. Njihov šef, premijer Kurti, kao “oprobani demokrata” neče da utiče na njihovu volju. Neće da insistrira na ostavke, tako da ostavke nema. Da se razreše, nema zakonske mogućnosti, pa je nekakvom administrativnom upoustvom vlade, raspisan referendum o opozivu. Da se građani na referendun izjasne za opoziv, onih koje oni nisu izavbrali. Iako su svi znali, građani, vlada i međunarodni močnici da, referendum neće uspeti. Neće izaći 50 + 1%. Predsenica Republike je raspisala referendum za 21. april 2024, u kome je odaziv građana bio lošiji nego na izborima pre godina dana. Građani su još jednom pokazali da nisu zadovoljni ovakvom politikom.
Referendum na severu Kosova: Operacija uspela, pacijent umro
Referendum za smenu gradonačelnika u opštinama na severu Kosova je propao pošto je glasalo svega 0,54% građana s pravom glasa. Iako niko nema sumnju, niti vlast u Prištini, niti međunarodna zajednica, da gradonačelnici na severu Kosova nemaju legitimitet i da iza njih ne stoje građani, sudeći po njihovim izjavama trenutnu situaciju opisuje izreka operacija uspela, pacijent umro. Naime, dok Priština tvrdi da je svoje obaveze prema građanima i EU ispunila i traži ukidanje mera, sagovornici Kosovo onlajna referendum ocenjuju kao presedan i kršenje svih demokratskih principa.
Dan kasnije u svim medijima Kosova udarna vest je bila kako je uspešno sproveden referendum, u mirnoj astmosferi bez ikakvih ekcesa. Premijer Kosova Aljbin Kurti je izjavio: “Referendum je pokazao da građani ne želje smenu predsednika opština.”
Gledano s pravnog gledišta, sve je to bilo u skladu s pravnim propisima. Građanima je omogućeno da se izjasne, oni nisu hteli da iskoriste ustavom zagarantovano pravo, time je stavljena tačka. Međutim ne može se tako jednostavno zaključiti.
Ne tako u dalekoj prošlosti, za vreme vladavine Slobodana Miloševića, na Kosovu su bili smenjeni svi predsednici opšptina i postavljeni drugi protiv volje građana – Albanaca. U radnim kolektivima su smenjeni rukovodioci Albanci, ustoličeni drugi uglavnom srpske nacionalnosti. Sve ove radnje su sprovođene u saglasnosti s vanrednim odlukama Skupštine Srbije, tako da su na indirektan način imale zakonsko pokriće. Za vreme vladavine Pitera Bote – Pieter Willem Botha u Južnoj Afričkoj Republici Aparthejd je bio zasnovan na ustavu i zakonskim propisima. Taka da ako se striktno držimo zakonskih propisa, može da izazove nesagledive negativne političke posledice. Vlasti ne sprovode samo propise, može se zaključiti da je sve po zakonu, ali u praksi je drugačije.
Premijer Kosova je učinio ogromnu političku grešku kada 2022. odlučio da drakonski kazni one koji voze s nelegalnim registarskim tablicama. Iz Evropske Unije i Sjedinjenih Američkih Država dolazili subemisari s predlogom da se odgodi odluka za deset meseci, premijer nije hteo ni da čuje za to. Loše procenjena politička situacija na severu Kosova dovela je do toga da praktično tamo već više od godinu i po nema nikakve lokalne vlasti.
Razumljivo je da srpsko stanovništvo nije željelo niti želi da se odvajaju od Srbije, nerado prihvataju lična dokumenta izdatih od organa kosovskih državnih organa. Ali malo po malo stanje se menja. Izuzev severnog dela u drugim delovima uzimaju kosovska lična dokumenta, registruju vozila po kosovskim zakonima. Bilo je štete i neprijatnih situacija na severu kada su pojedinci počeli da registruju vozila, po kososvskim propisima bilo je i zapaljenih automobilla, ali se sada takvo stanje promenilo na bolje.
Da se vratimo na početak, na legalnost i neligitimitet održanih izbora i referenduma. Istina je to od aprila 2023. g. izbori za lokalnu samoupravu i gradonačelnike održani po slovu zakona. Izbori i referendum bili legalni, jer legalnost daje ustav i zakon. Ali kada izbore bojkotuje većinsko nacionalno stanovništvo, izbori postaju nelegitimni pa i izabrani organi vlasti postaju legalni, ali nelegitimni. Tako da iako se unapred znalo da neće dati pozitivne rezultate, vlasti Kosova potrošili milione evra za njihovo održavanje samo da bi se pokazalo da centralna vlast i na severnom Kosovu može da vlada. U momentu kada je autor teksta pisao zadnju rečenicu, na TV “Klan Kosova” emitovan je dnevnik, u kojem se kaže da je pod pratnjom policije u zgradi opštine Zubin Potok održana prva sednica opštinskih odbornika, izabranih aprila prošle godine.
