Foto: Neda Radulović-Viswanatha
Prošlog petka, u 92. godini, u porodičnoj kući u Zalivu San Franciska, preminuo je Daniel Ellsberg, čovek koji je u svoje vreme novinarima dostavio tajne dokumente važne za državnu bezbednost. Prethodnog utorka je podignuta optužnica od 37 tačaka protiv čoveka koji je tajne državne dokumente odneo u sopstvenu kuću u Majamiju, na imanje koje posećuju razni sumnjivi ljudi, a onda odbio da ih vrati, usput iznoseći gomilu laži o čitavoj aferi.
Znamo da je Daniel Ellsberg obelodanio tajne dokumente nadajući se da će to zaustaviti rat, sprečiti dalje žrtve i otkriti istinu o državnoj administraciji koja je kroz pet predsedničkih mandata lagala o ratu u Vijetnamu u pokušaju da ga opravda i produži. Ne znamo zašto je Donald Trump iz Bele kuće odneo materijale koji su označeni kao stroga državna tajna. Nema dobrog objašnjenja za fotografije na kojima se vide kutije pune dokumenata naslagane na maloj pozornici ili u kupatilu, za fascikle rasute po podovima ostava, ili za njihovo prebacivanje na drugu nebezbednu lokaciju, u Trumpov kantri-klub u Nju Džersiju, kao ni za Trumpovo odbijanje da dokumente preda kada su državni organi to zatražili.
Ellsberg je ustao u odbranu Edwarda Snowdena, čoveka koji je 2013. godine otkrio javnosti posledice zakona usvajanih posle napada 11. septembra, kojima je narušeno pravo na privatnost. Američka država ih je koristila da špijunira sopstvene građane. Snowden je sličan Ellsbergu po tome što je bio insajder i ekspert i što je pažljivo odmerio šta od podataka treba otkriti i kako to učiniti. Naravno, nikada nije manjkalo ni pravih špijuna, onih koji su važne podatke predavali stranim državama za novac ili zato što su ih zaveli agenti stranog režima.
Koliko znamo, Donald Trump dosad nije bio špijun, ali je imao koristi od više slučajeva curenja podataka koji su izgleda upravo tome bili i namenjeni. U junu i oktobru 2016, organizacija Wikileaks je objavila veliku količinu materijala pribavljenog hakovanjem kompjutera članova Demokratske stranke, izgleda u nameri da pomogne Trumpovu kampanju. Advokat Juliana Assangea, šefa Wikileaksa, izjavio je 2020. pred britanskim sudom da je „američki predsednik Donald Trump ponudio pomilovanje osnivaču Wikileaksa pod uslovom da ovaj izjavi da Rusija nije bila povezana sa objavljivanjem prepiske rukovodstva Demokratske stranke 2016“. U maju 2017, Trump je ruskom ministru spoljnih poslova i ruskom ambasadoru otkrio važne obaveštajne podatke; na poznatoj fotografiji njihovog susreta, on izgleda zbunjeno, dok oni izgledaju kao mačka koja je upravo progutala kanarinca.
Ellsberg, koji je u vreme svog istorijskog čina radio na poslovima državne bezbednosti i imao visoka ovlašćenja za pristup zaštićenim podacima, predao je dokumente iz Pentagona novinarima koji su se njihovim objavljivanjem i sami izložili velikom riziku. Kao što podseća New York Times, dokumenti koje su Ellsberg i njegovi saradnici pažljivo izabrali i fotokopirali obuhvataju oko „7000 stranica državnih dokumenata o postupcima nekoliko predsednika koji su prekoračivali svoja ovlašćenja, zaobilazili Kongres i dovodili Amerikance u zabludu“ u pokušaju da produže rat protiv daleke i siromašne zemlje koja ne predstavlja vojnu pretnju za Sjedinjene Države, rat koji se ne može dobiti.
U elektronskoj poruci kojom je objavio da mu je ostalo samo nekoliko meseci života, Ellsberg je napisao: „Kada sam 1969. godine kopirao dokumente iz Pentagona, imao sam više nego dovoljno razloga da verujem da ću ostatak života provesti iza rešetaka. Ali bio sam spreman da se pomirim s takvom sudbinom, ako će to okončati rat u Vijetnamu, što je tada izgledalo malo verovatno.“ Kasnije je izjavio da njegov čin nije zaustavio rat, ali je pomogao da se okonča Nixonov mandat, što je omogućilo završetak rata. Richard Nixon je bio uplašen i besan i koristio je sva sredstva da diskredituje Ellsberga. Ali takvi njegovi postupci zapravo su diskreditovali optužnicu protiv Ellsberga koja je konačno odbačena.
Ellsberg je ostatak dugog života posvetio opasnostima nuklearnog oružja i rata, ljudskim pravima, prestupima federalnih vlasti i novim ratovima, uključujući i Bushovu invaziju na Irak 2003. godine. Bio je omiljen u Zalivu San Franciska, gde je često učestvovao u anti-nuklearnim demonstracijama na kojima je hapšen više desetina puta.
Ellsbergova smrt i podizanje optužnice protiv Trumpa u istoj sedmici podsetili su nas da se interesi državne bezbednosti i dalje često narušavaju. Ponekad iza toga stoje idealisti posvećeni javnom dobru, ponekad oportunisti koji to čine iz ličnih interesa. Ellsbergovova životna priča je važna i zato što nudi primer čoveka koji je uspeo da promeni sopstveno mišljenje, život i vrednosti koje zastupa – nekada je bio samo jedan od zupčanika u ratnoj mašineriji, a onda je sopstvenu budućnost stavio na kocku da bi se usprotivio ratu i državi koja odbija da ga okonča.
Napustio nas je čovek koji je govorio istinu. Ostao nam je lažov bez premca.
The Guardian, 18.06.2023.
Preveo Đorđe Tomić
