Samo vlast koja počiva na korupciji, zloupotrebama i malverzacijama može da ekonomske probleme rešava novim porezima i nametima na budžete građana.
Vlada Srbije, koja troši drugu polovinu svog mandata, ostaće upamćena po prilično slabim rezultatima u borbi protiv posledica svetske ekonomske krize, kao i krize koja ovu državu muči poslednjih decenija. Brojke ne lažu, a one govore da je spoljni dug narastao do pretnje da nas baci u dužničko ropstvo, da su populističke mere poput povećanja penzija uvećale javni dug, da gotovo trećina stanovništva ne može da živi od sopstvenih primanja, da je više od milion ljudi nezaposleno, a isto toliko siromašno i gladno.
|
Smanjenjem odliva para kroz zloupotrebe na javnim nabavkama, na primer za trećinu, u državnoj kasi bilo bi više novca nego što će doneti povećanje poreza na imovinu i povećanje akciza |
Sada će se na ionako osiromašene budžete građana spustiti niz novih poreskih i akciznih mera. Uveden je novi, znatno veći porez na imovinu, povećan je PDV na voće, cene namirnica su drastično poskupele za poslednjih godinu dana, zajedno sa benzinom, plinom i cigaretama čije su paprene cene posledica uvođenja novih akciza.
Državnu kasu treba puniti, ali jasno je da je u zemlji sa statistikom poput naše uvođenje novih nameta veoma nepopularna i verovatno kontraproduktivna mera. Utoliko više kada je opštepoznato da ova država na godišnjem nivou na korupciju protraći milijarde. Samo u oblasti javnih nabavki, u koje vlasti godinama tobože pokušavaju da uvedu propise koji će smanjiti prostor za malverzacije, povlašćeni u džepove strpaju milijardu evra na godišnjem nivou. A to je 37 puta veća suma novca nego što će se, ukoliko svi građani budu na vreme plaćali novi porez na imovinu, sliti u državni budžet.
Naime, kako je procenila ministarka finansija Diana Dragutinović, od najavljenih promena u poreskom sistemu, a pre svega od povećanog poreza na luksuznije nekretnine u budžet će se sliti dodatne tri milijarde dinara ili oko 27,5 miliona evra.
Ista situacija je i sa oko tri milijarde dinara koji bi trebalo da se zarade od većih akciza na cigarete. I taj novac, kao i ovaj od poreza na imovinu, beznačajno je mali u poređenju sa, na primer, samo 30 odsto sume koja se godišnje da na korupciju u javnim nabavkama. Tih nešto više od 300 miliona evra koji, prema procenama, završe u stranačkim i drugim kasama, moglo bi da se iskoristi za rešavanje dužničke krize, nove investicije u privredu, a indirektno i za otvaranje novih radnih mesta, smanjenje nezaposlenosti i siromaštva u zemlji.
Ali niko neće da siječe granu na kojoj sedi.
blic.rs
