|
Svet je, izgleda, cenjeni publikume, zaglibio u duboka govna. Ali to, kako vidimo, više nije oportuno reći. Treba koristiti izraze poput „žestoka kriza“, „sukob civilizacija“ ili već nešto u tom smislu. A ja sve mislim da se svet našao tamo gde jeste upravo zbog terminološke zbrke. A ta zbrka je ovih dana na svom vrhuncu. Belaji koji su pogodili Bliski istok i arapski svet prava su poslastica za međunarodne teoretičare koji nikada tamo nisu kročili. I koji o Bliskom istoku, Arapima i islamu ne znaju ama baš ništa. Osim onoga što su nabiflali iz knjiga autora koji o pomenutom, takođe, nisu imali pojma.
Nije dobro, a starostavne knjige isto kažu, kada se u okolini Golgote i Armagedona događaju takve stvari. E sad, jedna se škola „eksperata“ za Bliski istok raduje tamošnjim krvoprolićima jer naziru obrise nekakve demokratizacije. Svet je tako nekako skrojen da se uvek nađe dovoljan broj onih koji u raspadanjima i lomovima vide svoju šansu. Iako su završili škole i znaju da od raspadanja vajde imaju samo bakterije. A i one rade u korist neke više ideje. Ne znaju bakterije šta je ideja, ali biolozi znaju: da nije tih prezrenih mikroorganizama svet bi se odavno pretvorio u deponiju.
A ne, cenjeni publikume, još uvek nisam na Tajms skveru sa banerom POKAJTE SE i čankom za dobrovoljne priloge. Ali, analogije, analogije! Kao što je raspad Evrope, onakve kakvu smo nekada znali, počeo raspadom takozvanog Zapadnog Balkana tako i raspad sveta, onakvog kakav znamo, počinje na Bliskom istoku. Sve je, naime, tamo počinjalo, samo se zaboravilo. O tome šta će biti posle možete da se obavestite kod Žaka Ataalija, iako bih vam ja dobronamerno preporučio da kupite kožne gaće. Zapalo nam prelomno vreme. Tu se ništa ne može učiniti.
Ima i ovde, kod nas, mnogo dilbera koji se raduju skoroj propasti Amerike. Koja će, belćim, propasti. Kao što su propadale i mnogo utemeljenije antičke imperije. Koje su, gle razlike, uvažavale razlike i nisu kolonijama nametale svoja merila. Rim, uzmimo na primer, nije u Africi i Aziji insistirao na svojoj religiji i običajima. Zadovoljavao se primenom svog prava. I – setimo se Svetog Pavla – uredno ispunjavao svoje obaveze prema građanima. Kao šta rekoh, nije još vreme za apokaliptična upozorenja. Ali, kako stvari stoje, ne bi nikoga trebalo da začudi ako se stvari postave naglavačke, pa da, recimo, umesto da banke pljačkaju gangsteri, bankari počnu da pljačkaju gangstere. Ono drugo, da čuvari zakona, državnici, pljačkaju čuvane – to je već počelo. Dobrodošli u 21. vek
tekst prenosimo sa prijateljskog portala danas.rs
