“Katastrofa u Černobilu ostavila je duboku ranu sa kojom če Ukrajina morati da živi još godinama. Zahvaljujemo međunarodnoj zajednici što nije ostavila Ukrajinu da se sama bori sa tim problemom”, rekao je ukrajinski predsednik Viktor Janukovič na otvaranju skupa na kojem učestvuje oko 50 zemalja.
“Ta nesreča je ostavila posledice na milione ljudi, na hiljade ih je umrlo, a na desetine hiljada njih i dalje pate”, rekao je ukrajinski predsednik, iako do danas nikada nisu izneti pouzdani podaci o broju žrtava černobilske nesreče.
“Nuklearna elektrana u Černobilu je zatvorena krajem prošlog veka, ali još nismo u stanju da u potpunosti zatvorimo ovu stranicu. Zajedničkim snagama sada možemo to da učinimo kako bismo ostavili bezbednji svet budućim generacijama.Jedan od najvažnijih zadataka sada je da se od nuklearne elektrane u Černobilu napravi bezbedan ekološki lokalitet. U tom cilju potrebno je da se oko oštečenog reaktora izgradi sarkofag i bezbedno skladište za upotrebljeno nuklearno gorivo. Za dovršetak radova nedostaje 740 miliona evra od ukupno 1,5 milijardi evra koliko iznosi budžet namenjen saniranju reaktora”, naglasio je Janukovič.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso (Jose Manuel Barroso)
rekao je da je Komisija več izdvojila 110 miliona evra za izgradnju novog sarkofaga.
“Prošlo je 25 godina, ali su ostale posledice ovog incidenta po lokalne zajednice ali globalno okruženje, na hiljade ljudi su izložene radijaciji. Događaji u Fukukšimi, u Japanu, podsećaju nas kakvu opasnost ovo pitanje može da predstavlja i zato smatram da moramo danas da potvdimo našu solidarnost. Mi ne možemo da se vratimo u prošlost i sprečimo ono što se već desilo, odnosno da izbegnemo ljudska stradanja koja je izazvao incident u Černobilu. No, možemo da osiguramo da trajno nasleđe Černobila bude bezbednije okruženje za ovaj region kao i sve nas”, kaže Baroso.
Radovi bi trebalo da budu gotovi 2015.
Francuski premijer Fransoa Fijon, čija je zemlja kopredsedavajuči skupa jer je trenutno na čelu Grupe 8, obečao je da će njegova zemlja učestvovati sa dodatnih 47 miliona evra.
“Više nego ikada na nama leži odgovornost da udružimo napore kako bi smanjili posledice takvih katastrofa i pripremili budučnost”, rekao je Fijon podsečajuči na katastrofu u japanskoj nuklearnoj centrali Fukušima.
Predsednik Viktor Janukovič, francuski premijer Fransoa Fijon, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso i Tomas Mirov na zajedničkoj konferenciji za novinare u Kijevu, 19. april 2011.
Tomas Mirou (Thomas Mirow), predsednik ove institucije.
“Nadamo se da ćemo okončati sve radove do 2015, tako da stanovništvo Ukrajine kao i u drugim zemljama može da se oseća bezbednim sa dubokim uverenjem da je urađeno sve što je bilo moguće”.
Reaktor 4 nuklearne elektrane u Černobilu eksplodirao je 26. aprila 1986. godine kontaminirajući znatan deo Evrope, pre svega Ukrajinu, Belorusiju i Rusiju. Nakon nesreće taj reaktor je prekriven, ali su se ubrzo pojavile pukotine.
Godine 2007. francuske kompanije Bujk (Bouygues) i Vinsi (Vinci) formirale su konzorcijum kako bi se izgradio novi nepropusni sarkofag.
Novi betonski omotač, u obliku ogromnog čeličnog luka visine 108 metara i težine 20.000 tona, biče posebno sastavljen i zatim postavljen na postojeći sarkofag.
Radovi su započeli krajem 2010. a trebalo bi da budu završeni 2015. godine. Poslednji reaktor u Černobilu zatvoren je 2000. godine
