Foto: Tania Krämer/DW
Proteste zbog podrivanja pravnog poretka Izraela mediji bliski vlasti opisuju kao sukob većine koja je izabrala aktuelnu vlast i manjine koja svake subote demonstrira na ulicama naših gradova. Ono što se zaista dešava je pokušaj manjine na vlasti da pokori većinu izraelskog društva. Svedoci smo uspostavljanja tiranije te manjine.
Sukob između dve strane je jasan. Jedna tvrdi da je pravo pobednika na izborima da vrši vlast po svojoj volji nakon što je zadobio poverenje većine birača, dok druga insistira na ugrožavanju demokratije derogiranjem pravosudnog sistema. Obe strane priznaju rezultate izbora 2022. na kojima je izabrana ova vlast.
U stvari smo suočeni sa manjinom koja zahteva neograničenu vlast. Koalicione partije su zajedno osvojile 48,4 odsto glasova od ukupnog broja izašlih birača. Čak i ako tome dodamo glasove stranke Ajelet Šaked, stižemo do 49,6 posto. To znači da oni i bukvalno nemaju većinu.
Još je važnije to što svaka demokratska vlada treba da uvaži potrebe celokupne populacije zemlje kojom rukovodi. Naša vlada neprekidno iskazuje nameru uspostavljanja jevrejske kontrole na prostoru između Jordana i mora: „Jevrejski narod ima ekskluzivno i neprikosnoveno pravo na sve oblasti zemlje Izraela. Vlada će promovisati i razvijati naselja u svim delovima zemlje Izrael, kako u Galileji i Negevu, tako i u Judeji i Samariji.“
Vlada time priznaje da se pod njenom vlašću nalazi i 7 miliona Palestinaca, od kojih 5 miliona nema državljanstvo i biračko pravo. Zato ovde nije reč o većini, nego o manjini koja zahteva da vlada ne samo polovinom Izraelaca iz suprotnog bloka, već i ogromnom palestinskom populacijom lišenom državljanstva.
Veza između ove činjenice i napada na naše pravosuđe je jasna. Pravosudni sistem je poslednja brana pred pojačanim ugnjetavanjem pre svega arapsko palestinskog stanovništva, a zatim i onih delova jevrejske populacije koji podržavaju princip jednakih prava i reformu društva, uključujući i organizacije koje brane ljudska prava, posebno prava žena i LGBTQ+ zajednice, pravo na stanovanje za sve, prava radnika i tražilaca azila.
Tačno je da je naš pravosudni sistem tokom godina sistematski diskriminisao Palestince s obe strane Zelene linije i da nije na pravi način branio njihova socijalna prava, omogućavajući mnogim izraelskim vladama nastavak kolonizacije palestinskog prostora (takozvano „naseljavanje periferije“) i privatizaciju socijalnih usluga.
Ali u nedostatku ustava i kulture poštovanja međunarodnih i demokratskih normi, taj pravosudni sistem je sprečavao preduzimanje drakonskih mera kao što su proterivanje ili uskraćivanje obrazovanja, pristupa pijaćoj vodi, upotrebi javnog prevoza i priključenja na elektroenergetsku mrežu. Pravosudni sistem je reagovao i u slučajevima očigledne etničke diskriminacije usmerene protiv arapskih Palestinaca i marginalizovanih društvenih zajednica omogućivši istina uski, ali ipak nekakav prostor za diskusiju o pravima zasnovanu na principu ravnopravnosti. Ako ovoj vlasti prepustimo izbor sudija i pravnih savetnika i taj uski prostor će biti zatvoren.
Glavni inicijatori ovog prevrata već decenijama vode borbu za jevrejsku prevlast u celoj zemlji. Ministar pravde Jariv Levin je bio jedan od predlagača etnokratskog zakona o nacionalnosti i predsednik lobija Eretz Israel u Knesetu. Simha Rotman, Becalel Smotrič, Itamar Ben Gvir i David Amsalem su i sami naseljenici. (Smotrič živi u kući koja je nezakonito sagrađena na privatnoj palestinskoj zemlji.) Svi oni žele da uklone prepreke koje pred njih postavlja oslabljen, ali još uvek funkcionalan pravosudni sistem. U tom cilju su stvorili interesni savez sa antidemokratski raspoloženom ultraortodoksnom zajednicom i sa premijerom koji traži izlaz iz svojih krivičnih procesa.
Dodajmo još da ovde nema sukoba između različitih shvatanja demokratije, kao što tvrde predstavnici sadašnje vlasti. Ono što se kod nas naziva čistom desnicom sada se razotkriva kao grupa koja podržava režim rasne nadmoći i aparthejda. Prazne fraze Levina, Netanijahua i njihovih partnera o jačanju demokratije su puka dimna zavesa. U Izraelu postoji demokratska desnica (sekularna i religiozna, jevrejska i arapska), ali je i ona ustala protiv lidera ovog destruktivnog prevrata.
Protesti građana su impresivni i inspirativni, ali to neće biti dovoljno. Oni na simboličkom nivou kroz svoje aktivnosti promovišu izraelsku aškenasku, ekonomsku i vojnu elitu, dok je upravo periferija, posebno arapsko palestinska, ali i mizrahi i etiopska zajednica najviše pogođena državnim udarom koji je u toku. To znači da se mora zahtevati ne samo odbacivanje donetih zakona, već se mora tražiti i reforma pravnog sistema tako da obezbedi više, a ne manje pravde celokupnom stanovništvu koje živi pod izraelskom vlašću.
Šta trenutno možemo da učinimo? Moramo da proširimo političke ideje i granice zajednice koja traži reformu našeg društva. U trenutku kada pitanje demokratije mobiliše stotine hiljada ljudi, ovi protesti nam pružaju retku istorijsku priliku. Neophodan odgovor na tekuću tiraniju manjine je stvaranje antiaparthejd pokreta koji uključuje sve pristalice demokratije i ravnopravnosti – palestinske Arape i izraelske Jevreje s obe strane Zelene linije.
Takva koalicija, u duhu nedavno objavljene Mizrahi građanske inicijative, zahteva kompromise koji nisu jednostavni, ali su nužni da bismo se borili protiv rastuće tiranije manjine na vlasti. Tu je važno uključivanje palestinsko arapske populacije u protest usvajanjem poruka te zajednice koje povezuju prevrat sa aparthejdom na teritorijama. Ovo je nužno i u moralnom i u političkom smislu.
Borba za zaustavljanje prevrata koji je u toku će biti duga i teška zbog ubrzanog procesa donošenja zakona u Knesetu, a sa njim i oštre polarizacije društva kojoj prisustvujemo. Nakon toga je potrebno pristupiti pravoj reformi našeg pravosuđa koje pati od mnogih istorijskih mana. To je kao da u oluji imamo samo probušeni kišobran. Ali tako je kako je i bolje bi nam bilo da ga što pre popravimo, jer smo u suprotnom izloženi destruktivnim snagama bez odbrane pred pretećom tiranijom manjine.
Oren Yiftachel, Mekomit, 16.03.2023.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
