foto: arhiva
Većina građana Srbije i dalje je politički okrenuta Rusiji, dok Evropsku uniju, čijem članstvu teži, percipira kao najvažnijeg ekonomskog partnera.
To su pokazali podaci istraživanja “Spoljnopolitičko opredeljenje Srbije“, koje je 5. aprila objavio nevladin “Novi treći put”.
Istraživanje je pokazalo da čak i nakon godinu dana od početka rata u Ukrajini, građani Srbije i dalje misle da Rusija nije krivac za njegov početak. Ipak, iako u zanemarljivom procentu, veći broj građana u odnosu na prošlu godinu glasalo bi za priključenje NATO savezu.
Istraživački analitičar “Novog trećeg puta” i autor istraživanja Miljan Mladenović za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da su očekivali veće promene kada je reč o stavovima građana, te da se u prethodnim mesecima stanje javnog mnjenja nije mnogo menjalo.
Srbija je od 2012. godine kandidat za članstvo u EU i teži da bude deo tog političkog bloka.
U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2022. godinu piše da se od Srbije očekuje da, kao prioritet, ispuni svoje obaveze i progresivno se uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere EU, u skladu sa okvirom za pregovore između EU i Srbije.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu EU je uvela više paketa sankcija Rusiji, sa kojima se Srbija nije usaglasila.
U izveštaju Evropske komisije naglašava se da je Srbija nastavila da razvija intenzivne odnose i strateška partnerstva sa Rusijom.
Dodaje se da su visoki zvaničnici Srbije davali izjave koje su bile suprotne poziciji EU u vezi sa ruskom agresijom.
Miljan Mladenović iz “Novog trećeg puta” kaže da pretpostavlja da se okrenutost građana Srbije Rusiji bazira najvećim delom na podršci oko pitanja Kosova.
Srbiji na putu evropskih integracija stoji upravo i normalizacija odnosa sa Kosovom, čiju nezavisnost ne priznaje, a u čemu joj podršku daje Rusija.
Prema istraživanju “Novog trećeg puta”, procenat građana koji bi glasao za ulazak Srbije u EU gotovo je nepromenjen u odnosu na prethodnu godinu.
S druge strane, broj onih koji bi glasali protiv ulaska u EU je porastao za nekoliko procenata.
Kada je reč o ulasku Srbije u NATO, primetan je blagi porast broja onih koji bi sigurno glasali protiv, ali i porast broja građana koji bi se opredelili za ulazak Srbije u NATO.
Miljan Mladenović kaže da se trend promena kada je reč o ovom pitanju primećuje već duže vreme.
“Od kako je počela ruska agresija na Ukrajinu primećujemo da postoji ta neka ekstremizacija javnog mnjenja, gde su oni koji su ranije bili neutralni, nesigurni ili blago za jednu ili drugu stranu, u međuvremenu postali značajno ekstremniji u svojim mišljenjima, te je veći broj onih koji su sigurno za ili sigurno protiv Evropske unije, NATO-a, i tako dalje”, kaže on.
Iako je procenat građana koji bi sigurno glasali za ulazak Srbije u NATO svega 8 procenata, Mladenović ističe da je svakako u pitanju dosta veći broj ljudi takvog stava nego što je to bilo pre godinu dana.
U Srbiji će juna biti održana međunarodna taktička vežba “Platinasti vuk 23”, na kojoj učestvuju i članice NATO saveza, između ostalih i Sjedinjene Američke Države (SAD).
Vlasti u Srbiji napravile su izuzetak od moratorijuma na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima kako bi ova vežba bila održana.
Moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima uveden je u februaru 2022. godine, nekoliko dana nakon što je Rusija započela agresiju na susednu Ukrajinu.
Tada je zvaničan Beograd saopštio da neće uvesti sankcije protiv Rusije, ali i da Vojska Srbije, imajući u vidu politiku vojne neutralnosti, prekida do daljnjeg sve vojne vežbe sa stranim partnerima, i sa Istoka i sa Zapada.
Najavljena vežba izazvala je kritike Kremlja, kao i desničarskih organizacija u Srbiji.
S druge strane, SAD su pozdravile odluku Srbije da bude domaćin vojne vežbe sa svojim globalnim mirovnim partnerima.
Vojska Srbije već više od 15 godina radi po NATO standardu koji se koristi i u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija i svih ostalih organizacija. Vojska Srbije ima svoje pripadnike u raznim misijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije.
Prema istraživanju “Novog trećeg puta”, najveći deo ispitanika, 66 odsto, smatra da je za rat u Ukrajini odgovoran Zapad.
Tek nešto više od 21 odsto smatra da je odgovorna Rusija. Taj procenat se smanjio u odnosu na prethodnu godinu, kada je bio nešto manje od 23,5 odsto.
Takvo mišljenje u Srbiji je zastupljeno uprkos činjenici da je Rusija započela agresiju na susednu Ukrajinu 24. februara 2022. godine. Zapad se svrstava uz Ukrajinu i osuđuje invaziju.
Miljan Mladenović iz “Novog trećeg puta” kaže da je u medijima od početka ruske agresije na Ukrajinu predstavljano da se zapravo radi o ratu između Rusije i Zapada.
“Dakle, da Zapad koristi Ukrajince kako bi na taj način oslabili poziciju Rusije. Pored toga, možda u poslednje vreme sa sve većim brojem oružja koje se isporučuje Ukrajini negde građani smatraju da je zapravo Zapad glavni krivac za ceo sukob”, objašnjava on.
Kako dalje ističe u razgovoru za RSE, građani su politički uglavnom okrenuti Rusiji, a ekonomski Evropskoj uniji.
“Oni koji su za Rusiju, najčešće su za Rusiju zato što se pozivaju na dobre odnose u prošlosti, na to da je Rusija uvek bila na našoj strani, nikad nije bila protiv nas, i tako dalje. S druge strane, oni koji su za Zapad gotovo se po difoltu vezuju za to da je Zapad nama ekonomski najvažniji partner i da ne bismo smeli da se igramo sa tim”, kaže Mladenović.
Evropska unija i dalje je lider u direktnim stranim investicijama u Srbiji.
Prema podacima Narodne banke Srbije dostupnim za prvih šest meseci 2022. investicije iz država EU činile su trećinu ukupnih investicija.
EU prvu poziciju po vrednosti stranih investicija u Srbiji drži u proteklih više od 10 godina.
Očekuju se promene stavova građana Srbije
Miljan Mladenović za RSE kaže da je pretpostavka “Novog trećeg puta” da će do polovine 2023. godine biti primetno drugačije stanje u javnom mnjenju.
“Mi uporedo sa istraživanjima radimo i istraživanje medija, tačnije monitoring medija. Primećujemo negde od decembra ili možda čak i malo pre kraja godine pad podrške Rusiji u medijima. Broj pozitivnih tekstova o Rusiji se smanjuje i sve je veći broj neutralnih i onih negativno orijentisanih prema Rusiji”, kaže on.
Kako dodaje, iz prakse istraživača širom sveta obično je potrebno nekoliko meseci od promene načina izveštavanja u medijima da dođe i do promene stavova građana.
