Kanadski Fejsbuk debakl

foto: arhiva

Gigant društvenih medija Meta, u čijem su vlasništvu Fejsbuk i Instagram, blokiraće vesti na svojim platformama u Kanadi, dok stručnjaci upozoravaju da je reč o „pogrešnoj proceni epskih razmera“ koja bi mogla da ugrozi novinarstvo i podstakne širenje dezinformacija i lažnih vesti.

Kompanija je ovakav potez najavila u utorak, kada je započet proces ukidanja pristupa vestima na Fejsbuku i Instagramu za korisnike u Kanadi.

Odluka je usledila kao reakcija na novi zakon o onlajn vestima, donet u pokušaju da se poveća prihod kanadskih medijskih kuća tako što bi se posrednici poput kompanija Meta i Alfabet (vlasnica Gugla) primorali da izdvoje udeo iz svog profita.

Kompanija Meta je predlog zakona od 18. juna, opisala kao „neizvodljiv“ i tvrdi da je jedini način da ga poštuje tako što će „prekinuti dostupnost vesti za ljude u Kanadi“. Neki korisnici Instagrama i Fejsbuka već ne mogu da dele linkove ka novinskim tekstovima, uključujući linkove tekstova iz nekanadskih medija kao što su Gardijan, Vašington post, Njujork tajms i Al Džazira Afrika.

Prethodno je Gugl takođe najavio da će ukloniti linkove iz rezultata pretrage, ali ova pretnja još nije ostvarena. Zasad je nejasno da li će najveći pretraživač, ali i druge platforme kao što su Tvitter i Bing krenuti stopama kompanije Meta. Medijski stručnjaci upozoravaju da bi takav potez naprosto ostavio prazninu koju će popuniti trgovci dezinformacijama.

„Krajnji rezultat bi mogao biti da Meta ukloni pristup skoro svim legitimnim medijskim organizacijama, a ostavi linkove do vesti iz spornih medija, ili blogova i sličnih amaterskih poduhvata“, komentarišustručnjaci.

Majkl Gajst, profesor prava na Univerzitetu u Otavi i šef katedre za pravo na internetu i e-trgovinu, rekaoje da će ovo teško pogoditi kanadske medije, posebno male i nezavisne koji zavise od društvenih mreža za izgradnju svoje publike. „Odluka je katastrofalna“, zaključio je Gajst.

Timoti Kolfild, profesor Univerziteta u Alberti koji istražuje dezinformacije o zdravlju i nauci, kaže da su čak i pre usvajanja novog zakona, društveni mediji i onlajn forumi bili dominantna sila u širenju nedokazanih terapija i teorija zavere o konvencionalnoj medicini. „Brojni su dokazi o šteti koju izazivaju dezinformacije o zdravlju. Besmislice protiv vakcina samo su jedan od mnogih primera“, ističe Kolfild i dodaje, „ako se smanji kredibilan sadržaj, problem će se samo intenzivirati.“

Politika i izbori takođe mogu biti pogođeni ovakvim rešenjem. Posle američkih izbora 2016. na kojima je izabran Donald Tramp, kompanija Meta (u to vreme pod nazivom Fejsbuk) obavezala se da će ulagati u integritet izbora.

Međutim, šef projekta koji se bavi dezinformacijama na Univerzitetu Sajmon Frejzer, Ahmed Al-Ravi, kaže da ograničavanje pristupa vestima na platformama društvenih medija kao što su Fejsbuk i Instagram kompromituje tu obavezu. „Vesti su jedan od glavnih stubova demokratije“, ističe Al-Ravi. „Ako ne dozvoljavate da se proverene činjenice šire na vašoj platformi, odakle vam pomisao da služite javnom dobru?“

On dodaje da bi blokiranje linkova za vesti moglo da navede više ljudi da dele snimke ekrana, koje je lako falsifikovati softverom za editovanje slika ili AI tehnologijama. Kada većina korisnika ne bude u stanju da proveri autentičnost objave na platformi preko linka, to može dovesti do poplave lažnih vesti, posebno zato što Meta u Kanadi održava relativno mali tim za proveru činjenica.

Al-Ravi takođe ukazuje da kanadske federalne stranke – uključujući vladajuće liberale, koji su osmislili sporni zakon – i dalje troše novac na Fejsbuk oglase, čak i nakon usvajanja spornog zakona. Finansijska podrška Fejsbuku dok se Kanađanima istovremeno uskraćuje pristup vestima na istoj platformi, smrdi na licemerje.

Kao i Al-Ravi, Gajst se slaže da kanadska vlada snosi značajan udeo u krivici za posledice koje će ovaj potez imati na kanadske medije. „Mnogi veruju da su platforme krive, ali moram da kažem da je ovaj ishod bio potpuno predvidiv, dok je vlada samo slegla ramenima i relativizovala rizike“, rekao je Gajst.

Pošto je predlog zakona usvojen, kanadska vlada će morati da se suoči sa nekim teškim pitanjima o tome koliko vredi link. Meta će takođe morati da razmotri da li će da ublaži svoju reakciju dok druge zemlje gledaju na kanadski debakl kao na mogući presedan. U svakom slučaju, zaključuje Gajst, „ovde nema pobednika.“

Tracey Lindeman, The Guardian, 04.08.2023.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net

Podijelite ovaj članak
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
VIŠE IZ KATEGORIJE
VEZANI ČLANCI