Evropska unija je primila na znanje odluku Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Bosne i Hercegovine u kojoj se navodi da “Konstitutivni narodi” očigledno uživaju povlašten položaj u sadašnjem sistemu.
U prvoj reakciji Brisela nakon objavljivanja presude, portaprolka Evropske komisije Ana Pisonero je podsetila da Bosna i Hercegovina treba da ispuni 14 ključnih prioriteta identifikovanih u Mišljenju Komisije iz 2019. godine o svojoj aplikaciji za članstvo.
“Među njima (prioritetima), BiH je pozvana da osigura da se izbori sprovedu u skladu sa evropskim standardima implementacijom OEBS-ovih (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) i relevantnih preporuka Venecijanske komisije, te osigura jednakost i nediskriminaciju građana, posebno u slučaju Sejdić-Finci”, izjavila je Pisonero novinarima.
Ona je podsetila da je i Evropski savet pozvao lidere da hitno finalizuju ustavne i izborne reforme koje su na čekanju, a koje trebaju unaprediti, kako je naglasila Pisonero, “kao pitanje od najvećeg prioriteta”.
Ponovila je spremnost evropskih institucija da sve strane postignu rešenje u skladu sa evropskim standardima za dobrobit svih građana Bosne i Hercegovine.
Prema Ustavu Bosne i Hercegovine, u Predsedništvo BiH se biraju tri člana, “Bošnjak i Hrvat iz entiteta Federacija BiH” i “Srbin iz entiteta Republika Srpska”, što je odrednica koja onemogućuje Jevrejima, Romima, ostalima, mogućnost kandidovanje i biranja za članove Predsedništva BiH, te delegate u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH u kojem u tri kluba sedi po pet Bošnjaka, Hrvata i Srba.
Takođe, Bošnjaci i Hrvati iz entiteta Republika Srpska, kao ni Srbi iz entiteta Federacija BiH ne mogu se kandidovati ili delegirati na te pozicije.
Isto se odnosi i na izbor delegata u Dom naroda državnog parlamenta.
Poslednjom presudom Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da kombinacija teritorijalnih i etničkih zahteva predstavljala diskriminaciju.
