Više od 30 demonstranata je uhapšeno u policijskoj akciji u centru Beograda, nakon incidenata na sedmom protestu sa kojeg se tražilo poništavanje izbora u Srbiji.
Desetine pripadnika policije u opremi za razbijanje demonstracija i Žandarmerije potisnule su demonstrante iz centra Beograda kasno uveče 24. decembra i rasporedile se oko ključnih institucija – kupštine grada, republičkog parlamenta, Predsedništva Srbije i sedišta Republičke izborne komisije.
Sukob policije sa delom demonstranata otpočeo je ispred Skupštine Beograda. Deo maskiranih ljudi je gađao gradsku kuću, dok je policija koja je bila unutar zgrade na njih bacala suzavac i biber sprej.
Jake policijske snage unutar gradske skupštine onemogućile su upad u zgradu.
Više hiljada građana se na poziv najveće opozicione koalicije “Srbija protiv nasilja” okupilo u centru grada sedmo veče zaredom. Povod su tvrdnje opozicije o izbornoj krađi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) na izborima 17. decembra, što ta stranka i predstavnici državnog vrha demantuju.
Fotogalerija
Upad u Skupštinu Beograda, suzavac i Žandarmerija na protestu opozicije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je uhapšeno 35 učesnika protesta, i poručio da će svi uhapšeni odgovarati. Rekao je i da su dva policajca teže povređena, a više njih lakše. Opoziciju je optužio za nasilno zauzimanje državnih institucija.
Sa druge strane, predstavnici koalicije “Srbija protiv nasilja” optužuju vlast za nasilje tokom razbijanja protesta građana koji traže poništavanje izbora.
“Nisu dozvolili gradskim odbornicima i narodnim poslanicima da uđu u Skupštinu grada, poslali su svoje huligane da prave incidente, da bi na kraju Vučić na građane koji se bune zbog pokradenih izbora poslao specijalne jedinice koje su primenile brutalnu silu”, navela je koalicija u saopštenju.
Dodali su da o tome svedoče “mnogobrojni snimci”, kao i da su jednog od demonstranata “pretukli i polomili mu nogu, šutirajući ga dok je ležao na zemlji”.
Prvi na listi “Srbija protiv nasilja” Radomir Lazović izjavio je za agenciju Fonet da ga je Žandarmerija napala i da je dobio više udaraca s leđa.
On je dodao da je čovek koji je bio sa njim dobio tri udarca, dok je devojci koja je bila u njihovom društvu zavrtana ruka.
Lazović je rekao da se Žandarmerija nije osvrtala na to što je on poslanik i ima imunitet.
Opoziciona koalicija je u saopštenju navela da “osuđuje pokušaj predstavljanja mirnih protesta nasilničkim”.
“Posebno osuđujemo hapšenje velikog broja protestanata koji nisu dali nikakvog povoda za to. Njima ćemo obezbediti pravnu zaštitu”, navodi se u saopštenju.
Dodali su da “bez obzira na cenu” neće odustati od zahteva za poništavanje izbora.
Novinar portala Nova.rs Andrija Lazarević, koji je izveštavao sa skupa, dobio je udarac pendrekom po ruci kada je policija otpočela sa potiskivanjem demonstranata ispred Skupštine Beograda, saopštila je ta medijska kuća.
Prozori i staklo na ulazu u Skupštinu Beogada su razbijeni.
Dok su ka toj zgradi letele kamenice, flaše i drugi predmeti od strane maskiranih ljudi, a policija odgovarala suzavcem, drugi učesnici protesta bili su udaljeni od njih – na platou ispred gradske kuće.
Opozicija htela da se obrati sa balkona gradske skupštine
Građani su se ispred Skupštine Beograda okupili na poziv koalicije “Srbija protiv nasilja”.
Predstavnici te liste su tokom večeri izjavljivali da je od policije više puta traženo da uđu u zgradu gradske skupštine kako bi se sa balkona obratili demonstrantima, ali da im to nije dopušteno.
Kažu da su na balkon hteli da izađu “kao pobednici beogradskih izbora”, jer tvrde da je Srpska napredna stranka, koja je proglasila pobedu na svim nivoima – uključujući i glavni grad Beograd, do pobede došla izbornom krađom.
Vladimir Obradović, kandidat opozicije za gradonačelnika Beograda i predstavnik gradskog privremenog organa, izjavio je za televiziju N1 da im policija nije dozvolila da uđu na “radna mesta”.
“Jednu civilnu gradsku instituciju okupirala je policija. Mi imamo pravo da tu uđemo kao opozicioni predstavnici”, izjavio je Vladimir Obradović.
Opozicioni predstavnici, kako je rekao, traže da Vlada Srbije imenuje pregovarački tim da bi se prevazišla izborna kriza.
Kako je počelo?
Do prvih incidenata je došlo oko 19 časova kada su predstavnici opozicije sa delom demonstranata pokušali da otvore vrata gradske skupštine. Njihov ulazak sprečila je uniformisana policija.
Na glavnom ulazu u gradsku kuću okupljenima se tada obratio jedan od čelnika beogradske policije u civilu. Poručio je opozicionim predstavnicima da “nasilan ulazak nije moguć i da je to krivično delo”.
Okupljeni, kojih je na platou ispred gradske kuće bilo više hiljada, uzvikivali su “Pobeda pobeda”, “Ne damo pobedu” i “Uđite, uđite”.
Potpredsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević policiju je pozvao da izađe iz zgrade i “stane na stranu naroda”.
“Mi nećemo ni sa kim da se sukobimo, hoćemo našu pravdu”, rekao je on.
Kako je reagovala vlast?
Na incidente je reagovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u vanrednom obraćanju poručio da “nikakva revolucija nije u toku”.
“Želim da vam kažem da ne brinete. Iako su scene dramatične. Nikakva revolucija nije u toku, ništa im neće poći za rukom”, dodao je on.
“Mi se trudimo da mirnom reakcijom ne povredimo nikog od demonstranata. Prisutno je 2.490 ljudi, 1.195 pokušava da uđe u Skupštinu. Neki su pokazali da je nasilje jedini vid borbe protiv protivnika”, naveo je Vučić.
Policija je, reagujući na protest, pozvala organizatore i učesnike skupa da “ne narušavaju javni red i mir i da se uzdrže od nasilnih pokušaja ulaska u zgradu Skupštine Beograda, kao i ostale štićene objekte”.
“Napominjemo da je nasilni upad u štićeni objekat podleže krivičnoj odgovornosti i svako ko pokuša da nasilno uđe u institucije biće procesuirani u skladu sa zakonom”, dodaje se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova.
Građani su se prvobitno okupili ispred obližnjeg sedišta Republičke izborne komisije (RIK). Prostor ispred te zgrade je sedam večeri zaredom, nakon izbora 17. decembra, mesto protesta dela građana i opozicije.
“Ovi izbori se poništavaju”, izjavila je ispred RIK-a Marinika Tepić, nositeljka liste “Srbija protiv nasilja”, koja od 18. decembra u sedištu izborne komisije štrajkuje glađu.
Njoj se tokom sedmice, sa zahtevom da se ponove izbori, u štrajku glađu pridružilo još nekoliko opozicionih političarki i političara.
“Mi moramo da uredimo izborne zakone”, poručio je ispred RIK-a Srđan Milivojević iz Demokratske stranke.
“Ceo svet video je krađu kakva zabeležena nije. U Beogradu smo pobedili, Beograd je slobodan grad”, dodao je on.
Opozicioni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta, rekao je demonstrantima ispred RIK-a da će njihovu izbornu volju braniti “do kraja”.
Demonstranti su na protestu nosili transparente, zastave Srbije i Evropske unije. Duvali su u pištaljke, a više puta su tokom protesta uzvikivali “lopovi, lopovi”.
Državni vrh i vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) odbacuju kritike koje, pored koalicije “Srbija protiv nasilja” dolaze od domaćih i stranih posmatrača i zvaničnika.
Republička izborna komisija (RIK) saopštila je 24. decembra da su resorna ministarstva proverom biračkih spiskova utvrdila da “nisu tačne” tvrdnje koalicije “Srbija protiv nasilja” da se broj birača sa pravom glasa na beogradskim izborima veštački povećavao radi uticaja na ishod izbora.
Istog dana je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je isključivo na institucijama zemlje odluka da li će i koji izbori biti ponovljeni, uz ocenu da je glasanje proteklo u demokratskoj atmosferi i da je bilo “najmirnije ikada u savremenoj istoriji”.
OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) saopštila je 18. decembra da su izbore obeležile ozbiljne neregularnosti, zloupotreba javnih sredstava, medijska dominacija predsednika države Aleksandra Vučića, negativna kampanja i širenje straha.
Deo evroparlamentaraca pozvao je na nezavisnu istragu svih prijavljenih nepravilnosti tokom izbora koji su 17. decembra održani u Srbiji.
Sjedinjene Američke Države takođe su pozvale nadležne u Srbiji da istraže navode međunarodnih posmatrača o izbornim neregularnostima.
Građani Srbije glasali su 17. decembra na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u 65 gradova i opština, uključujući Beograd.
