Moj dida je obleušijo se za dušni dan. Dida se svaki put obleuši za dušni dan. Mi obitelj smo za dušni dan došli na Šoltu obać bakin grob. Dida je na bakin grob stavijo kitu margaritela i dvi grančice masline. Onda je on u šjor Bepovoj konobi drinknijo sedan-osan travarica. Onda je doma kod kuće drinknijo još sedan-osan travarica. Onda je on strmopizdijo se u hotelju. Na stoliću isprid njega je bila boca sa bićerinom.
Mama je rekla: „Ja to ne mogu skužit, časna rič! Za svaki dan mrtvih ti naliješ ćuturu! Ka da si momčić od šezdes godina!“ Dida je uzdahnijo: „Jebiga, ćerce! Sitin se kakvi mi je bija život dok je pokojna ti mater bila živa, a kakvi mi je sad! I to me razmišljanje dovede do alkohola!“ Mama je rekla: „Znan, čoviče, al pre si ti star da se tako obliješ! Ruvinaćeš si zdravlje!“ Dida je rekao: „Koji će mi kurac zdravlje u ovin godinama! Jel ti, ćerce, znaš da je pokojna ti mater po ure pri nego šta je zdimija moždani skuvala brujet od grdobine?“ Mama je rekla: „Znan, priča si mi sto puti…“ Dida je rekao: „E, računala je – ako ja već moran partit, bolje da mi muž ima skuvan obid! To je bila svetica, ja ti govorin!“ Mama je zakolutačila sa očima. Onda sam ja didi donijo čašu vode. Dida je rekao: „Aj sidi tu do dida! Da konačno proćakulan sa nekin pametnim!“ Onda sam ja sijo na pod do didine hotelje.
Dida je rekao: „Znaš šta ja ne kužin, unukiću? Zašto samo Amerikanci biraju američkog presjednika?“ Ja sam pitao: „Nego ko bi ga triba birat, dida?“ Dida je rekao: „Pa on upravlja deboto sa cilin svitom, a ne samo sa Amerikon! Odlučuje di će se započet neki rat, di će završit, kome će se udrit samkcije, kome neće, koji je genocid poželjan, koji je nepoželjan, kome će se uzet nafta, kome neće… Nije baš demokracki da samo mali dil čovičanstva bira čovika koji može jebat mater cilon čovičanstvu! Bereš?“ Ja sam rekao: „Beren, dida!“ Dida je rekao: „Evo uzmi nas Hrvate… Di nosiš tu bocu?! Vraćaj je vamo!“
Mama je držala bocu travarice i podviknila je: „Ama dosta je bilo, čoviče božji! Pašćeš u delirijum trebens! Viš da si već počeja lupat pizdarije!“ Dida je dreknijo: „Vraćaj bocu vamo! Tako me tlačila i pokojna ti mater! Bila je gora od čimavice! Jednon san joj mora zavidat trisku kad je privršila miru!“ Mama je zinila: „Jel to oš reć da si naliva ćuturu za dan mrtvih i dok je bila živa?“ Dida je raširijo ruke: „Naravska stvar! Samo šta san onda tugova za svojon pokojnon materom, a sad tugujen za tvojon!“ Mami je uletila zbunjoza. Dida je rekao: „E, a šta? Normalni muškarac uvik ima pri ruci neku mater za kojon će žalovat uz čašicu!“ Mama je zakolutačila sa očima i spustila je bocu na stolić. Dida je odma sipnijo si u bićerin. Mama je okrenila se u ljutoći.
Onda sam ja pitao: „Šta sa nama Hrvatima, dida?“ Dida je rekao: „A to… Znači, mi Hrvati ćemo, po odluci naše vlade, svakako američkon presjedniku morat ljubit dupe! Pa jel bi onda bilo normalno i demokracki da i mi možemo na izborima birat koje je to dupe štašmo ga morat ljubit? Jel tako, unukiću?“ Ja sam rekao: „Ako ti kažeš, dida…“ Dida je rekao: „Normalno da je! Jerbo nikako nije svejedno oćemol u dupe ljubit Trampa ili Kamomilu! Evo, ja bi da se mene pita masu rađe ljubija Kamomilino dupe! Al niko me ništa ne pita! Tu je problem!“ Ja sam pitao: „A zašto bi rađe Kamomilino?“ Dida je rekao: „Prvo i prvo, zato šta je žensko dupe lipše od muškog! A drugo i drugo, čuja san da Trampu nije mrsko prdnit! I zamisli da prdne baš kad ga Hrvati ljube u dupe! To me od njega ne bi čudilo!“ Onda je mama dobacila: „A zašto Kamomila ne bi smila prdnit, moliću lipo? Jel možda zato šta je žensko?“
Dida je počeškao se po ćiverici i rekao je: „Okej, može, prihvaćan tvoj argument… Al opet je bolje da se čovik sam zajebe, nego da ga zajebe neko drugi, tojest Amerikanci na izborima! Ja mislin da Hrvati, ka samostalni i suvereni narod, moraju imat demokracko pravo da biraju čije će dupe ljubit! Evo, čije bi ti rađe, unukiću, Trampovo ili Kamomilino?“ Ja sam rekao: „Ničije, dida!“ Dida je rekao: „Kako ničije, jebate? Jesil ti onda protiv demokracije?!“ Meni je uletilo tupilo od nekuženja. Dida je rekao: „Šta sad blejiš? Jel ti nešto nije kjaro?“ Ja sam pitao: „Pa mogu li Hrvati, ka samostalni i suvereni narod, izabrat da neće ljubit ničije dupe?“ Dida je rekao: „Eeee, to je malo teži slučaj! To su tempi pasati, moj unukiću! Prošlo svršeno vrime!“
Dida je srknijo još bićerin travarice. Onda je on rekao: „Jerbo bi u ton slučaju mora imat drukčije izbore za hrvackog presjednika, a ne da moraš birat između Klipsona i Tupsona! Šta nije nikakvi izbor!“ Ja sam pitao: „Zašto nije nikakvi izbor?“ Dida je rekao: „Zato jer pošto i Tupson i Klipson upinju za to da presjedniku Amerike ljubimo dupe! Onda bi Hrvatima bilo bolje da priskoče izbore za hrvackog presjednika i drito se uključe u izbore za američkog! Tako bi barenko sudjelovali u lutriji, a ovako su in u startu ukinuta demokracka prava! Bereš, unukiću?“ Ja sam rekao: „Beren, dida!“ Dida je rekao: „Davno je to bilo kad su Hrvati imali prave demokracke izbore! Reka san ti, tempi pasati!“
Ja sam pitao: „Šta su to tempi pasati, dida?“ Dida je rekao: „Prije si, naprimjer primjera, moga birat između Josipa Broza i druga Tita! Naravski, drug Tito je najčešće dobiva, pošto je bija kvalitetniji kandidat! Iako san ja jednom glasa za Josipa Broza, jerbo mi se učinilo da ima mrvu bolji program! Koje su to bile predizborne polemike i fajtovi, čoviče! Sve se dimilo od karačine!“ Ja sam pitao: „Koje polemike i fajtovi, dida?“ Dida je rekao: „Najpri bi prid masu doša drug Tito i viknija: Nikad nećemo ljubit dupe presjedniku Amerike! A onda bi Josip Broz izaša sa skroz obratnom tezom! Reka bi: Presjedniku Amerike dupe ljubit nećemo nikad! Tu si onda moga pošteno birat, moj miki! A ne ka danas, da ti američki glasači kroje sudbinu!“
Onda je mama dogibala do stolića. Ona je rekla: „Čako, oš da ti nalijen još jednu travaricu, da padneš u nesvist i umukneš?“ Dida je rekao: „Može!“ Mama je pitala: „Oćemo duplu, da budemo sigurni?“ Dida je rekao: „Može! Ako buden ima sriće, sanjaću pokojnu ti mater…“
Robi K. (IIIa)
