Krhko je znanje! Eto, dragi prijatelji, ja do pre neki dan nisam znao da sam svojevremeno bio striptizeta. Polako! Ne uzrujavajte se. Sve ću potanko objasniti. Tu negde, prošle nedelje, u Beogradu je gostovala izvesna Dita fon Tiz za koju do tada nisam bio čuo, ali mi je drago što sam video njenu sliku u novinama: zdravo lepa žena.
Elem, narečena Dita fon Tiz je najavljena kao „kraljica burleske“, pa sam pomislio da će nastupiti u JDP ili na takvom nekom mestu. Kad ono – međutim: gospođica Dita je svoj performans, pred očima raspamećenog džet-seta, izvela u nekom kazinu i na kraju golotrba završila u ogromnoj čaši nekog džet-set pića, valjda martinija.
Kakve ja veze imam s tim? Naoko – nikakve. Ali pre dvadeset, možda i više godina jedan je ovdašnji kritičar pišući o nekoj mojoj knjizi napisao da sam „majstor burleske“. U to vreme se nisam uvredio zbog toga. Štaviše – bilo mi je drago. Smatrao sam, izgleda pogrešno, da je burleska raspojasani igrokaz, urnebesna zajebancija i sve tako nešto. Ali izgleda da se definicija u međuvremenu promenila. Burleska je danas, cenjeni publikume, postala strip tzv. Visokog stila. Ali strip tiz.
Zašto to meni smeta? I to ću objasniti. Đavo se krije u malim stvarima. Redefinisanje pojma „burleska“ postalo je moćno oružje u rukama mojih kritičara i oponenata. Osim argumenata tipa „nije završio fakultet“, „sedeo je u Manježu“ i sličnih, patriotska inteligencija je dobila još jedan moćan adut – burlesku. Samo li ubuduće načepim nekoga, eto odmah ljutitog pisma redakciji: „Evo ga, blati neporočne i poštene ljude, a svojevremeno je pokazivao sise u kafančinama po Ibarskoj magistrali“. A u fusnoti – ime kritičara, naslov članka i citat: „majstor burleske“. Šta da odgovoriš? Kako da se odbraniš? Ne može se protiv naučnog aparata.
Ne bih da ispadne da morališem. A bilo bi i glupo. S obzirom na količinu najcrnje pornografije koja nas zapljuskuje sa svih strana, strip tiz mu zaista dođe kao neka vrsta umetnosti. Mada, donekle prevaziđene. Šta sam puta sabajle došao na trafiku da kupim cigare, pa ugledao raščepljenu cicu (blaguš đedu) na naslovnoj strani onih – takođe pomalo prevaziđenih – „magazina za odrasle“. Ama, te uslikane dame niko ne nazva „kraljice body arta“. Niti ih smatraju konceptualnim umetnicama. Da sam počem DSS, sada bih izdao saopštenje u kojem sa indignacijom odbacujem povezivanje moje poetike sa strip tizom. Ili bih prekinuo saradnju sa B92. Ništa, međutim, od toga neću učiniti. Dobro je i ovako. Može ubrzo doći vreme kada će se striptizete nazivati „neporočnim naučnim radnicama sa vrhunskim naučnim referencama.“
tekst prenosimo sa prijateljskog portala danas
