Photo by Anna Nekrashevich/pexels
Trenutno su u opticaju četiri moguća scenarija za neposrednu budućnost globalne ekonomije. Tri od ova četiri scenarija nose ozbiljne rizike i potencijalno dalekosežne posledice za globalna tržišta.
Najpoželjniji scenario je „meko prizemljenje“ koje se može očekivati ako centralne banke razvijenih ekonomija uspeju da obore inflaciju na 2% i pritom ne proizvedu recesiju. Druga mogućnost je „polumeko“ prizemljenje, dostizanje ciljne inflacije uz relativno blagu i kratku recesiju.
Treći scenario je tvrdo prizemljenje. Povratak na ciljnu inflaciju, ali uz dugotrajniju recesiju i potencijalno pogubnu finansijsku nestabilnost (kada se veći broj banaka i ekonomskih aktera s visokim koeficijentima zaduženosti suoči s problemom otplate dugova). Ako plan za zauzdavanje inflacije izazove duboku ekonomsku i finansijsku neizvesnost, moguć je i četvrti scenario: da centralne banke odustanu od ciljne vrednosti i pomire se s nekom višom stopom inflacije, čime bi rizikovale podsticanje inflatornih očekivanja i pokretanje spirale utrkivanja nadnica i cena.
Kako stvari sada stoje, evrozona je tehnički već u recesiji, s obzirom na pad BDP-a u četvrtom kvartalu 2022. i prvom kvartalu 2023, ali inflacija je još daleko od ciljne stope (iako počinje da opada). Ujedinjeno Kraljevstvo još nije u recesiji, ali rast se naglo usporio i inflacija tvrdoglavo ostaje na visokom nivou (iznad proseka za zemlje OEBS-a). I u Sjedinjenim Državama je došlo do usporavanja ekonomske aktivnosti u prvom kvartalu, mada je bazna inflacija (ona koja isključuje cene hrane i energije) i dalje visoka (u opadanju je, ali premašuje 5%).
Takođe, usporava se i oporavak kineske ekonomije posle pandemije, što dovodi u pitanje projektovani rast po relativno skromnoj stopi od 5% za 2023. I u drugim ekonomijama u razvoju rast je relativno anemičan u odnosu na potencijal (s izuzetkom Indije), a mnoge od tih ekonomija još pate od visoke inflacije.
Koji od ova četiri scenarija je najverovatniji? Mada je u većini razvijenih ekonomija inflacija u opadanju, taj proces ne odmiče brzinom kakvoj su se centralne banke nadale, delom i zato što nedostatak radne snage i rast nadnica pojačavaju inflatorne pritiske u radno intenzivnom sektoru usluga. Takođe, ekspanzivne fiskalne politike stimulišu tražnju i doprinose ukorenjivanju inflacije.
To bankama otežava zadatak osiguravanja stabilnosti cena. Nade da će banke odustati od podizanja kamatnih stopa i možda početi da ih smanjuju u drugoj polovini 2023. sada su raspršene. Federalne rezerve, Evropska centralna banka, Engleska banka i ostale centralne banke biće prinuđene da još neko vreme podižu kamatne stope pre nego što naprave prvu pauzu. Zato će ekonomsko usporavanje biti sve vidljivije, a uvećaće se i rizik ekonomske kontrakcije i dužničkih i bankarskih kriza.
U isto vreme, geopolitička zbivanja – često potpuno nepredvidljiva, kao što je bila pobuna grupe Vagner – guraju svet u nestabilnost, dalju deglobalizaciju i sve dublju fragmentaciju. S obzirom na posustajanje postpandemijskog oporavka, Kina će verovatno morati da pribegne agresivnijim politikama stimulacije – što može doprineti globalnoj inflaciji – ili rizikuje znatan pad stope rasta u odnosu na očekivanja.
S pozitivne strane, rizik šire bankarske krize je u opadanju posle propasti nekoliko banaka u martu, a padaju i cene nekih roba (delom zahvaljujući očekivanju recesije), što doprinosi obaranju inflacije. Zato se čini da je rizik tvrdog prizemljenja (treći scenario) danas manji nego pre nekoliko meseci. S obzirom na uporan rast plata i baznu inflaciju koja primorava centralne banke da nastave da podižu kamatne stope, kratka i blaga recesija u narednoj godini (drugi scenario) sve je verovatnija.
Ipak, i blaga recesija će dodatno potkopati poverenje potrošača i kompanija, što stvara uslove za produženu i dublju recesiju i uvećava rizik finansijskog i kreditnog stresa. Suočene s mogućnošću da drugi scenario eskalira u treći, centralne banke bi mogle odustati od proklamovane politike i dopustiti inflaciju iznad ciljne stope od 2% u pokušaju da izbegnu rizik daljeg produbljivanja ekonomske i finansijske krize.
To znači da je monetarna trilema s početka ove decenije i dalje veoma aktuelna. Centralne banke stoje pred veoma teškim zadatkom održavanja stabilnosti cena, stabilnosti ekonomskog rasta (izbegavanja recesije) i finansijske stabilnosti u isto vreme.
Kakve su implikacije ovih scenarija za vrednost imovine? Deonice u Sjedinjenim Državama kao i na globalnim tržištima zasad pokazuju tendenciju oporavka u odnosu na 2022, dok su prinosi od obveznica u neznatnom padu – što odgovara scenariju mekog prizemljenja globalne ekonomije u kom se inflacija uspešno svodi na ciljnu vrednost bez kontrakcije ekonomskog rasta. Takođe, deonice tehnoloških kompanija u Americi dobile su dodatni podsticaj zahvaljujući prašini koja se podigla oko generativne veštačke inteligencije.
Ali čak i kratka i blaga recesija – da ne govorimo o tvrdom prizemljenju – doneće značajan pad vrednosti deonica. Ako centralne banke u tom trenutku ustuknu, to će ojačati inflatorna očekivanja, uvećati prinose od dugoročnih obveznica i oboriti cene deonica zbog viših eskontnih stopa za dividende.
Izgledi da će globalnu ekonomiju pogoditi razorni uragan danas su nešto manji nego pre nekoliko meseci, ali moramo se spremiti za tropsku oluju koja može napraviti značajnu ekonomsku i finansijsku štetu.
Project Syndicate, 27.06.2023.
Preveo Đorđe Tomić
