Po prvi put u EU, solarne elektrane tokom maja proizvele više struje od uglja

Foto: Ina FASSBENDER/AFP

Pošto je sunčano vreme tek počelo, proizvodnja u solarnim kapacitetima bi u narednim mesecima mogla da bude još i veća.

Piše: Jelena Kozbašić – Klima101

Energetska tranzicija u Evropskoj uniji se tokom maja našla na bitnoj prekretnici: po prvi put tokom jednog meseca više struje poteklo je iz solarnih elektrana nego iz termoelektrana na ugalj.

S obzirom na to da je sunčano vreme na našem kontinentu tek počelo, eksperti predviđaju još veću proizvodnju u solarnim panelima narednih meseci.

Dok je ugalj isporučio oko 20 teravat-časova električne energije, odnosno 10%, solarni kapaciteti proizveli su rekordnih 27,16 teravat-časova (14%), pokazuju podaci organizacije Ember.

Preostali teravat-časovi proizvedeni u maju došli su iz, redom, nuklearnih elektrana (22,43%), vetroparkova (16,58%), gasa (14,66%), hidroelektrana (14,53%), bioenergije (4,7%), drugih fosilnih goriva (2,35%) i drugih obnovljivih izvora (0,42%).

Zajedno sa vetrom, sunce je pokrilo skoro jednu trećinu proizvodnje u Evropskoj uniji.

Kako je izgledala proizvodnja električne energije iz solara i uglja u Evropskoj uniji od januara 2015. do maja ove godine?

U maju 2015. godine, slika energetskog miksa Evropske unije bila je potpuno drugačija od današnje: termoelektrane na ugalj su, sa proizvedenih 44,64 teravat-časova, pokrivale skoro četvrtinu proizvodnje. Udeo solara bio je ispod 6%, a vetra oko 10%.

U međuvremenu, u težnji da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte iz sektora energetike, a kasnije i zbog rata u Ukrajini, zemlje članice radile su na razvoju projekata obnovljivih izvora, a među njima i solara.

Prošle godine Evropska unija uspela je da proširi kapacitete energije sunca za rekordnih 41,4 GW. To je skok od 47% u poređenju sa 2021. kada je instalisano 28,1 GW solara.

Solarne elektrane pokazale su se kao lako i brzo rešenje u odgovoru na energetsku krizu i smanjenu isporuku prirodnog gasa iz Rusije.

Iako vetroparkovi i solarne elektrane u Evropskoj uniji potiskuju ugalj i gas iz proizvodnje struje, put do neto nultih emisija, kojima se teži sredinom veka, i dalje je dug i treba da bude praćen i napretkom na polju ostalih čistih tehnologija poput skladištenja energije i elektromobilnosti.

Najvećem evropskom tržištu energije, nemačkom, predstoji još ozbiljniji zadatak s obzirom na to da je zemlja prošle godine najavila da će svoju elektromrežu dekarbonizovati do 2035. godine.

Podijelite ovaj članak
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
VIŠE IZ KATEGORIJE
VEZANI ČLANCI
Ministar energije, rudarstva i industrije Federacije Bosne i Hercegovine Vedran Lakić (SDP), predstavnici Elektroprivrede Bosne i Hercegovine (EP BiH), Svjetske banke i Rudnika mrkog uglja...