Izbori za evropski parlament u završnici

U Evropskoj uniji (EU) se danas završava ciklus glasanja za evropske izbore koji je počeo pre tri dana. Izbori za evropske zastupnike se održavaju u različitim danima, a 9. juna se održavaju u najvećem broju država članica.

Foto: MAGO/Fleig/Eibner-Pressefoto/ImagoStock&People

Proces biranja novih poslanika za budući petogodišnji mandat Evropskog parlamenta (EP), počeo je u četvrtak 6. juna. Prvo se glasalo u Holandiji.

U petak, 7. juna, je održano glasanje u Irskoj i Češkoj, s time što su se u Češkoj izbori nastavili i narednog dana.

U subotu, 8. juna glasali su građani u Letoniji, Malti, Slovačkoj i Italiji.

U nedelju se izbori održavaju u Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kipru, Danskoj, Estoniji, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Litvaniji, Luksemburgu, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji, Sloveniji, Španiji i Švedskoj.

Prvi preliminarni rezultati, koji mogu nagovestiti kako će izgledati budući Evropski parlament, biće objavljeni u nedelju, kasno uveče, nakon što glasaju građani u svih 27 država članica.

Na celoj teritoriji Evropske unije, pravo glasa ima oko 370 miliona građana.

Rast desnice na ovogodišnjim izborima

Sve ankete pokazuju da će novi saziv Evropskog parlamenta imati značajno veći broj zastupnika koji dolaze iz desničarskih partija.

Preliminarni rezultati za izbore koji su održani u Holandiji i Italiji već pokazuju da su desničarske partije u ovim važnim zemljama doživele pobedu.

Ove godine, pravo glasa na evropskim izborima ima 20 miliona novih glasača. Međutim, glasanje mladih neće obavezno usporiti rast desnice.

Prema anketi Fajnenšl Tajmsa (Financial Times), oko trećine mladih francuskih i holandskih birača mlađih od 25 godina, kao i 22 odsto mladih nemačkih glasača, favorizuje krajnju desnicu.

Bez obzira na rast desnice na ovim izborima, očekivanja su da ipak ona neće moći da formira većinu u EP.

Dosadašnje ankete su pokazale da bi tradicionalne partije desnog i levog centra, odnosno evropski narodnjaci i evropske socijaldemokrate trebalo da zadrže primat na izborima, doduše sa mnogo slabijim rezultatima. Prava trka vodi se upravo za treće mesto, na koje pretenduje ekstremna desnica.

Raspodela mandata

Broj poslanika koji svaka zemlja ima u Evropskom parlamentu odražava broj stanovnika.

U skladu s tim, najviše evropskih zastupnika će imati Nemačka – 96, sledi Francuska sa 81, te Italija sa 76 poslanika. Najmanje evropskih zastupnika imaće Malta, Luksemburg i Kipar – po šest.

Izabrani zastupnici potom se okupljaju oko evropskih političkih grupacija iz istog opredeljenja. Da bi postojala politička grupacija, ona mora imati najmanje 23 zastupnika iz najmanje sedam zemalja EU.

Takvih grupacija u odlazećem sazivu parlamenta ima sedam. Ne isključuje se mogućnost da novi saziv Evropskog parlamenta broji više takvih grupacija.

Šta sledi posle evropskih izbora?

Iako građani Evropske unije na evropskim izborima biraju samo evropske zastupnike, rezultati ovih izbora će se odraziti i na proces imenovanja čelnika ključnih EU institucija: Evropske komisije, Evropskog saveta i Visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost.

Njih biraju šefovi država i vlada EU, a imenovani političari trebalo bi da budu iz redova onih partija koje su dobile najviše glasova tokom izbora.

Odmah po završetku izbornog procesa lideri EU zemalja će početi sa raspravom o pronalasku prihvatljivih imena među redovima evropskih političara koji će voditi institucije EU u narednih pet godina.

Tokom juna biće održana dva samita EU i to je trenutak kada bi, po idealnom scenariju, trebalo da se postigne saglasnost o novim ili starim imenima. Ursula fon der Lajen (von der Leyen) nastoji da dobije još jedan mandat na čelo Evropske komisije – izvršne institucije EU.

Međutim, i kada lideri postignu saglasnost oko imena šefa Evropske komisije, izabrani treba da dobije potvrdu Evropskog parlamenta.

Ako se lideri dogovore tokom juna, onda budući predsednik, ili predsednica Evropske komisije može biti potvrđena od strane Evropskog Parlamenta tokom plenarne sednice koja se održava u julu.

Evropski parlament treba da odobri novog predsednika ili predsednicu Evropske Komisije apsolutnom većinom, što podrazumeva 50 od sto poslanika plus jedan.

Ako kandidat ne dobije potreban broj glasova, države članice moraju da predlože drugog kandidata u roku od mesec dana. Evropski parlament potvrđuje i buduće komesare za novi saziv Evropske komisije.

Imena za buduće komesare predlaže svaka država članica po principu jedna država – jedno ime. Oni potom moraju da prođu kroz proces parlamentarne provere.

Kandidati za buduće komesare se pojavljuju pred parlamentarnim odborima na saslušanjima o njihovim budućim oblastima odgovornosti.
Svaki odbor zatim ocenjuje stručnost kandidata i šalje je predsedniku parlamenta.

Negativna ocena može navesti kandidate da se povuku iz procesa, kao što se dešavalo u prošlosti. Nakon izbora koji su održani 2019 godine, Evropski parlament je odbio dve kandidature za evropske komesare i tada su evroposlanici tražili od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da izađe sa novim imenima.

Na kraju, Evropsku komisiju u punom sastavu, uključujući predsednika Komisije i visokog predstavnika za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost ponovo odobrava Evropski parlament.

Novoizabrani poslanici odmah nakon izbora preuzimaju dužnost u Evropskom parlamentu dok čelnici EU i komesari preuzimaju dužnost tokom kasne jeseni.

RSE

Podijelite ovaj članak
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
RSE

RSE

VIŠE IZ KATEGORIJE
VEZANI ČLANCI
Svi desno od centra dobili su više mjesta u EP-u, a svi lijevo manje, kao i centristički Renew. Brojke idu u prilog Ursuli von der...
Skretanje udesno Evropskog parlamenta će možda otežati izglasavanje novih zakona potrebnih za odgovaranje na sigurnosne izazove, učinke klimatskih promjena ili industrijsku konkurenciju iz Kine ili...
Na prvi pogled vidljivo je da su stranke koje se nominalno nazivaju desnima u ključnim zemljama EU prilično dobile na snazi. Desne, suverenističke i populističke...
Krajnja desnica će biti prinuđena da bira između svog ideološkog saveza sa Trampom i rizika da ih kod kuće gledaju kao korisne idiote američkog predsednika....