Foto: David Azagury/Flickr
Savremeni Izrael je raj za LGBTQ+ zajednicu. Progresivna vlada daje prioritet vrednostima ljubavi i tolerancije, a lideri se svakog jutra osmehuju trans osobama i obasipaju ih toplim pozdravima i jednakim pravima u svim duginim bojama. Ne verujete?
Naravno da ne, ako živite ovde i razumete ivrit. Ali to je slika koju država šalje poslednjih dana kroz razne propagandne kanale na engleskom jeziku u čast Meseca ponosa. Između ostalog, na Twitter stranici ministarstva spoljnih poslova, hvalili su se fotografijama sa prošlonedeljnog prajda u Jerusalimu „koji predstavlja podršku ljubavi, toleranciji i različitosti“ (ne brinite, u verziji na ivritu se to ne pominje). Čak je i izraelska ambasada u Vašingtonu objavila film u kom ambasador Mihael Hercog maše zastavom ponosa ispred predstavništva navodeći da je to „deo naše predanosti inkluziji, ravnopravnosti i proslave različitosti“ (na engleskom, naravno).
Tolerancija, različitost, inkluzija! Predivne reči, šteta samo što sa našom vladom nemaju nikakve veze. U stvarnosti su ministar finansija i ministar nacionalne odbrane organizovali „paradu životinja“ poredeći LGBTQ+ zajednicu sa psima. Ministar za pitanja Jerusalima je pognuo glavu od stida kada je predsednik skupštine Amir Ohana na svečanoj sednici Kneseta pomenuo svog bračnog partnera, a ministarka naseljavanja Orit Struk je jasno stavila do znanja da ne smemo prisiljavati lekare da leče pripadnike LGBTQ+ zajednice.
U trenutku dok naši predstavnici ponosno mašu šarenim perjem, vlada ponovo vraća zamenika ministra Avija Maoza i daje mu ogroman budžet kako bi se borio protiv onih vrsta ljubavi koje on opisuje kao „izopačene odnose“. Poslanik Nisim Atori zahteva da se prestane sa davanjem lutaka deci jer se po njegovom mišljenju tako rađaju gejevi.
U stvari ova vlada je toliko ekstremna da je se plaše čak i njena vlastita ministarstva. Ministarstvo zdravlja se uzdržalo od objavljivanja procedura za trans osobe jer bi to u sadašnjoj atmosferi moglo izazvati reakciju koja bi pogoršala njihovu situaciju. Ne smemo zaboraviti ni da je ova koalicija predvodila režimski udar sa ciljem da se oslabi vrhovni sud, koji predstavlja jednu od najvažnijih institucija koja je godinama branila LGBTQ+ zajednicu upravo od takvih poremećenih politika. U ovakvoj stvarnosti se mora biti ili slep ili pun prezira da bi se mahalo zastavom ponosa i pričalo svetu koliko smo mi posvećeni ravnopravnosti.
Nije ništa novo da Izrael koristi LGBTQ+ zajednicu kako bi se sebi i svetu predstavio kao svetla demokratija i time oprao svoju reputaciju od okupacije i vojnog ugnjetavanja Palestinaca koje se dešava na maloj udaljenosti od šarene parade ponosa u Tel Avivu i Jerusalimu. Ali sada već i nas iskorištavaju za pinkwashing protiv nas samih, a paradu pretvaraju u smokvin list koji sakriva pojačani progon članova naše zajednice. Pokazalo se ne samo da se preko granica Zelene linije preliva praksa okupacije, već i tehnike prikrivanja problema ministarstva spoljnih poslova.
Možda će ova promena konačno naterati članove LGBTQ+ zajednice da prestanu da se odnose prema Paradi ponosa kao uličnoj zabavi. Na kraju kravjeva, slavimo Mesec ponosa po paklenoj junskoj vrućini u znak sećanja na nemire u Stounvolu koji jeste događaj besnog protesta i podignutih pesnica, a ne loše muzike i kamiona sa reklamama.
Nadam se da će danas na paradi u Tel Avivu ljudi odbiti da izvršavaju ulogu tiranskog propagandnog odeljenja države i umesto toga iskoristiti mogućnost da izraze svoje protivljenje vladi kako bi pokazali solidarnost sa drugim grupama koje su ugrožene predatorskom i rasističkom politikom koju ona sprovodi. Ako ne želimo da homofobi i transfobi na vlasti uspeju u svojoj misiji moramo prestati da se zadovoljavamo šljokicama.
Yoana Gonen, Haaretz
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
