foto: ap
Pišu: Ferešteh Ghazi i Michael Scollon
Mehdi Babrinedžad bi 15. avgusta napunio 23 godine. Njegova porodica ove godine je u tišini obeležila njegov rođendan, dok je njegov brat Reza Babrinedžad taj dan proveo u pritvoru pošto je odveden posle pretresa porodične kuće prošle nedelje, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Babrinedžada su ubile iranske bezbednosne snage na vrhuncu protesta protiv establišmenta koji su potresli zemlju prošle jeseni.
Skoro godinu dana pošto su protesti izbili u septembru, vlasti pojačavaju pritisak na porodice demonstranata koji su ubijeni tokom brutalne akcije države u gušenju demonstracija, koje su bile najveća pretnja iranskom klerikalnom establišmentu poslednjih decenija.
U strahu da bi odavanja počasti mogla ponovo da podstaknu proteste, vlasti su upozorile da neće tolerisati javne komemoracije ubijenima, kao ni komemoracije na internetu.
Najmanje 500 ljudi je ubijeno pošto su izbili protesti posle smrti iranske Kurdkinje Mahse Amini, koja je umrla 16. septembra u policijskom pritvoru, gde je privedena zbog navodnog kršenja zakona o hidžabu. Protesti su počeli kao negodovanje zbog brutalne primene zakona o hidžabu, ali su ubrzo prerasli u jednu od najdužih demonstracija protiv iranske teokratije.
Najviše žrtvi u suzbijanju protesta bilo je u regionima u kojima žive etničke manjine, uključujući Kurde i Beludže, koji se inače već dugo žale na odnos države prema njima.
Sa smirivanjem demonstracija proletos, iranska Revolucionarna garda i druge bezbednosne snage okrenule su pažnju na članove porodica ubijenih, pokrenuvši talas hapšenja, kažnjavanja i zastrašivanja kako bi ih držali pod kontrolom.
Sada, dok se približava godinu dana od početka protesta, taktika pritiska je pojačana, a porodice su upozorene da ne održavaju javne komemoracije ili da na internetu odaju počast svojim najmilijima.
“Kako se približava godišnjica tragične smrti Amini, vladine službe i institucije ulažu napore da spreče bilo kakva okupljanja ili proteste”, naveo je za RSE u pisanoj izjavi Avjar Šekhi iz Organizacije za ljudska prava Hengav.
Pritisak na porodicu Babrinedžad, u čiju su kuću 11. avgusta upali obaveštajni zvaničnici Revolucionarne garde, samo je jedan primer koji je prošle nedelje zabeležila organizacija za prava Kurda sa sedištem u Norveškoj.
“Nasilno su ušli u prostorije, razbili prozore i zaplenili nekoliko ličnih stvari (Reze Babrinedžada) tokom njegovog privođenja”, navela je u saopštenju 12. avgusta organizacija Hengav.
Nakon što je Revolucionarna garda privela Rezu Babrinedžada, ovaj etnički Kurd se nalazi na nepoznatoj lokaciji pod nepoznatim optužbama. Pretres na kuću njegove porodice se smatra pokušajem sprečavanja odavanja počasti Mehdiju Babrinedžadu, koji je ubijen 21. septembra tokom protesta u severoistočnoj provinciji Razavi Horasan. Takva uznemiravanja su iskusile i druge porodice ubijenih demonstranata uoči godišnjice smrti Amini.
Organizacija Hengav je 12. avgusta izvestila da je otac 16-godišnjeg Kumara Daroftadeha koga su snage bezbednosti ubile 30. oktobra u provinciji Zapadni Azerbejdžan, ispitivan nekoliko sati i upozoren da ne obeležava rođendan svog sina.
“Prema informacijama koje je dao rođak porodice Daroftadeh, Hasana Daroftadeha su upozorili obaveštajci Revolucionarne garde četiri dana pre 16. avgusta, kada je rođendana (Kumara) Daroftadeha, da će se svaka komemorativna ceremonija na ovaj datum smatrati zabranjenom”, naveo je Hengav.
Izvori upućeni u situaciju, koji su govorili pod uslovom da im se ne navodi ime iz bezbednosnih razloga, rekli su za Radio Farda RSE-a da je Hasan Daroftadeh, uoči rođendana ubijenog sina, dva puta pozvan da se pojavi u Ministarstvu informisanja, kao i da su članovi porodice telefonskim pozivima upozoreni da se uzdrže od objava o Kumaru na društvenim mrežama i da ne pokušavaju da posete njegov grob.
Hasan Daroftadeh je prošao kroz slično ispitivanje prošle jeseni, kada su ga obaveštajni zvaničnici prisiljavali da kaže da su mu sina ubile naoružane kurdske grupe, navodi Radio Farda.
Slična pojačana maltretiranja su zabeležena širom Irana, uključujući i telefonske pozive i poruke obaveštajnih i bezbednosnih organa desetinama studenata s pozivima na ispitivanje. List Amir Kabir izvestio je da se od studenata očekuje da “obećaju da neće učestvovati u mogućim protestnim okupljanjima” na godišnjicu smrti Amini.
Pritisak je proširen i na virtuelni svet, što je dovelo do toga da pojedini rođaci žrtava najavljuju da će izbegavati objave na društvenim mrežama sve do godišnjice smrti Amini.
“Posebno na društvenim mrežama, pojedinci organizuju demonstracije i okupljanja kako bi obeležili godišnjicu smrti Amini i prvi dan protesta”, rekao je Šekhi iz organizacije Hengav. “Usled toga, iranska vlada je pokrenula akcije za vršenje pritiska na porodice žrtava i poginulih, tražeći od njih da ne održavaju ceremonije ili skupove u znak sećanja na svoje najmilije”.
Brat Hamidreze Rohija, 20-godišnjeg studenta koji je ubijen 17. novembra tokom protesta u severnoj provinciji Teheran, ove nedelje je na Instagramu objavio da je njegov nalog zasad neaktivan.
“Izražavajući zahvalnost i zahvalnost svim prijateljima koji na bilo koji način nastoje da održe uspomenu na našeg dragog Hamidrezu”, napisao je Puria Rohi, “najavljujem da neću moći da nastavim aktivnosti na ovoj Instagram stranici sve dok ne prođe godišnjica smrti mog brata”.
Hamidrezin otac Ali Rohi takođe je najavio da se zasad neće objavljivati ništa na društvenim mrežama. Kada je u aprilu pozvao ljude da obeleže Hamidrezin rođendan, Ali Rohi je završio u zatvoru na tri dana, a potom ga je sud u Teheranu proglasio krivim za pozivanje na nezakonito okupljanje “s namerom da ugrozi nacionalnu bezbednost”.
Širin Nadžafi, čija je 23-godišnja sestra Hadis Nadžafi 21. septembra ubijena u severnoj provinciji Alborz, takođe je najavila da napušta društvene mreže.
“Zdravo, uz dužno poštovanje svima koji su bili uz nas ovih nekoliko meseci, koji su saosećali s nama, koji nas nisu zaboravili i koji su očuvali sećanje na Hadis”, napisala je ona, “ovo je moja poslednja Instagram priča do godišnjice smrti Hadis i tražim da niko ne dođe na njen grob na godišnjicu jer nećemo održati ceremoniju. Hvala vam.”
Novi pritisci usledili su posle poziva iz iranskog klerikalnog establišmenta – koji je već zabranio sajtove društvenih medija kao što su Instagram, Fejsbuk (Facebook), Treds (Threads) i X ranije poznat kao Tviter (Twitter), između ostalih – da preuzmu kontrolu nad iranskim domaćim onlajn kompanijama.
Uprkos koracima vlasti s ciljem da se kontrolišu narativ o ubijenim demonstrantima u Iranu, i dalje postoji stalno podsećanje na njih preko heštega na persijskom jeziku koji se može prevesti kao “protiv zaborava”.
I mada postoje naznake da će akcije države odvratiti neke da odaju počast svojim najmilijima u javnosti ili na internetu, ne planiraju svi da se pokore vlastima.
Porodica Daroftadeh je među njima, a Šekhi je za RSE rekao da je porodica uprkos “prinudi i pretnjama u cilju obeshrabrivanja komemorativnih događaja” povodom obeležavanja rođendana Kumara Daroftadeha 16. avgusta, “hrabro najavila nameru da održi komemorativnu ceremoniju”.
