Prosto ne mogu opisati stanje u kojem se, kao čovek, intelektualac i građanin ove zemlje mi Srbije, nalazim. Agonija? Pokušavam poslednjih nekoliko nedelja da napišem nešto pametno, ali nikako da krenem. Počinjem da se osećam kao Mira Marković u danima kada nije mogla da piše svoj dragi dnevnik. Da stanje bude još gore, kroz glavu mi prolaze gomile glupih dešavanja i postupaka politikanata kao i reakcije javnog mnjenja na ono što mu se događa. Ah, znam. Pitaćete me: Kakve su to reakcije javnog mnjenja? Pa, nikakve. Javno mnjenje postalo je gomila brava koja gleda samo kako nekog da … (tit). Valjda se ugledalo na svoju vlast ili je možda obrnuto. Šta ono nastade prvo, pile or kokoshka? I kako onda napisati bilo šta pametno?
Jutros mi se desio bliski susret četvrte vrste. Dok sam se kretao vozilom GSP, u kojem je vožnja od nove mi, ove mi godine poskupela za nekih 20%, posmatrao sam narodnu masu kako se ponaša u trenucima kada autobus pristupa stanici. Trka i frka. Metež. Gledam rulju kako trči prema autobusu kao da u njemu vidi spas od nadolazeće apokalipse, a u glavi mi odzvanja onomatopeja mukanja…muuuu, muuu!!! Baš kao goveda kada ih uteruju u štalu. Kao da im je poslednja šansa, trčali su i ulazili u autobus. Oni koji su želeli da izađu iz autobusa morali su to da urade što pre kako ih rulja ne bi u isti vratila. I naravno, oni koji su ušli, a uđu obavezno svi oni koji su naumili da to učine, nisu se raspoređivali proporcionalno broju mesta u autobusu već su se gomilali na vratima u strahu da neće moći napustiti „gnojivu barku“. Haos je nastao već na sledećoj stanici i prenosio se na svakoj narednoj kada drugi „sugrađani“ nisu mogli normalno ući u prevozno sredstvo GSP-a. Ne ispušta se šipka tek tako. A, ne! Bilo je žalosno posmatrati ta lica i njihove postupke. Znate, u Zagrebu nije tako. A ni u Osjeku, ti bogca. Ulazi se isključivo na prednja vrata, a izlazi na srednja i zadnja. Čekali bi ste u redu da bi ušli u autobus, platili bi kartu ukoliko je nemate i zauzeli bi ste slobodno sedeće ili stajaće mesto, naravno vodeći računa da i drugi mogu to isto da učine posle vašeg ulaska. Dok jedni ulaze u gradsko prevozno sredstvo, drugi iz njega izlaze. Skoro kao kod nas u Srbiji samo sa mnogo više stila, etike i estetike. Skoro.
Kako moj mozak funkcioniše na neki meni čudan način, odmah sam se prisetio i Sanaderovog odlaska u Austriju. Čuo sam negde da je čovek otišao da kupi zimske gume, a po svemu sudeći vratiće se s lancima. To je uređena država i vladavina prava. I kod nas u Srbiji je isto tako ili slično. Mi smo to pokazali kroz najbolje primenjenu praksu ili ti know-how, kako bi rekla naša braća Amerikanci. Primera radi, rasvetlili smo ubistvo srbijanskog novinara Slavka Ćuruvije. Otkrili smo političku pozadinu atentata na premijera Srbije, dr Zorana Đinđića. Uspešno privodimo kraju rasvetljenje ubistva dvojice gardista slučajno stradalih u obostranoj vatri pri obavljanju homoseksualnih radnji u blizini tajnog skrovišta generala vojske Republike Srpske, Ratka Mladića na Topčideru. Priveli smo pravdi mnoge ratne zločince uključujući Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Pokazali smo da možemo da surađujemo sa zemljama u regionu kroz odnos naše vlasti prema Iliji Jurišiću i Ejupu Ganiću. Naravno, svetu smo pokazali da smo mnogo efikasniji i efektivniji od vodećih svetskih sila. Za razliku od američke vlasti koja je onomad Al Kaponea uhapsila zbog utaje poreza i švedske vlasti koja je onomad Džulijen Asanđa uhapsila zbog seksualnih malverzacija, mi smo, isto onomad, uhapsili Radovana Karadžića zbog neplaćene karte u gardskom prevozu. Uspešnom akcijom “Morava” prekinuto je snabdevalje Srbije “lakim i teškim drogama” dok se na prekidu lanca trgovine ljudima i organima intezivno radi uz pomoć EU-LEXA. Ovim i sličnim postupcima, pokazali smo sebi, a i svetu, da možemo da budemo ono što jesmo i pored toga što, baš kao i ceo svet, znamo da smo niko i ništa. Ustvari, pokazali smo da je i kod nas medicinski “prava linija” vladavine prava.
Srbija i ekonomski stoji bolje od pojedinih zemalja u regionu. Primera radi, imamo najveću projektovanu inflaciju za prvi kvartal nove mi, ove mi godine, od 14,5%. Nema usluge, a ni artikla koji nisu u novoj mi, ovoj mi godini, poskupeli u proseku od 5 do 35%. Na globalnoj listi konkurentnosti sve smo bliži najvećem broju. Bili smo 90 i treći, a sada smo 96-i od 139. analizirane zemlje sveta. Uspeli smo da spoljni dug zaokružimo na 25 milijardi evra. Dok su cene svega i svačega rasle, uspeli smo da plate tokom cele prošle godine održavamo zamrznutim bez obzira na vremenske uslove, a to planiramo da nastavimo i u ovoj godini. I dalje smo prvi u regionu po broju zaposlenih u državnoj administraciji i javnom sektoru, a i najbolji smo po broju „efikasno“ sprovedenih privatizacija.
Da smo na reformskom kursu ukazuje i reforma u PTT uslugama. Ona je otpočela zahtevom upućenom građanima, a i građankama, za pribavljanjem novih, europskih poštanskih sandučića. I reforme u „saobraćaju“ se nastavljaju. Pored novih guma i novih pakovanja prve pomoći u novoj godini morate da nabavite i nove auto-tablice, nažalost bez žutih zvezdica raspoređenih u krugu. Da smo zemlja koja poštuje evropske vrednosti, a time i liberalizaciju trgovine, ukazuje i uvođenje dvojnih akciza na benzin. U Srbiji je i benzin takođe postao odlika prestiža. Nije sve jedno da li kosristite domaće ili „svetsko, a naše“ gorivo. Čak se i Dijana Dimitrijavić morala konsultovati sa EU organizacijama u Srbiji da li je donela ispravnu odluku i u skaldu sa evropskim standardima. Znate, mi se uvek konsultujemo posle donošenja važnih odluka i to samo onda kada nas “uvate”.
Nikako mi ne ide u glavu kako to da ovi iz evro unije ne vide da mi, narod Srbije, skupa sa svojim predstavnicima vlasti, istinski i iskreno želimo da postanemo deo evropske unije naroda i pored činjenice da smo svesni da smo geografski, već vekovima, deo Evrope.
Eto, koliko smo efikasni i efektivni pokazali smo time što smo najveći deo posla, gore navedenog, kao narod obavili pre ulaska u Srpsku novu 2011. godinu tako da nas u Srpskoj novoj 2011. godini očekuje malo noviteta. Dakle, sve u svemu, lakše će se diše.
