Evropski parlament je usvojio prvi put u istoriji EU zakon koji se tiče regulisanja kontrole zdravlja zemljišta. Zdravo zemljište je ključno za bezbednost hrane i vode, biodiverzitet i igra ključnu ulogu u sekvestraciji ugljenika, zbog čega je promovisanje zdravlja zemljišta od suštinskog značaja za rešavanje ključnih izazova životne sredine i hrane.
Europska unija je početkom marta najavila uspostavu sistema povratnih naknada za plastične boce i aluminijske limenke diljem bloka do 2029., no dok se Bruxelles hvali visokom stopom recikliranja u članicama Unije, aktivisti za zaštitu prirode smatraju da se radi o “pogrešnom” puti koji “ne rješava stvarni problem”.
Još 1967. ta dvojica naučnika predvidela su da će ljudske aktivnosti kao što su seča šume, poljoprivreda i građenje puteva sve više rasparčavati ekosisteme i pretvarati ih u izolovane deliće okružene okeanom koji nazivamo civilizacija – to jest, okružene ljudima i stvarima koje su ljudima potrebne. Biološki diverzitet, povezanost i ekološki procesi zamenjeni su gradovima, autoputevima, velikim univerzitetima i operskim kućama, bibliotekama, predgrađima i kolskim prilazima, stokom i usevima, parkinzima, tržnim centrima i terenima za golf.
Generacija Z iznosi svoje stavove vrlo jasno s ozbiljnim ekološkim uvjerenjima i spremnošću za promjene. Ova generacija, često nazvana "generacijom klimatske krize," ističe se svojim snažnim fokusom na očuvanje okoliša i borbu protiv klimatskih promjena.
„Postoji beskrajna nada“, kaže nam Kafka, „ali ne za nas.“ Ovaj mistični epigram sasvim je prikladan za pisca čiji likovi teže naizgled ostvarivim ciljevima ali, na tragičan ili zabavan način, nikad ne uspevaju da im se približe. Čini mi se, međutim, da je u našem svetu koji brzo tamni jednako istinito i obrnuto: Nema nade, osim za nas.
