Fico, Orban, Tramp i Vučić poslednji su bastioni slobode na svetu. Oni se suprotstavljaju globalističkim silama koje udaraju na slobode običnih ljudi. Te globalističke sile su liberali i njihovi mediji u kojima pomenute političare proglašavaju diktatorima. Oni nekakvom borbom za ljudska prava nameću svoj sistem vrednosti koji se, naravno, kosi sa sistemom vrednosti „tihe većine“. „Danas u svetu postoji krik slobodarski opredeljenih ljudi koji neće više poslušno da služe onima koji misle da mogu da narede šta hoće i kako hoće“, saopštio je predsednik skoro svih građana i građanki Srbije Aleksandar Vučić. Takođe nam je objasnio, kako bismo razumeli, da sve što „oni“ kažu u stvari znači suprotno i to je nazvao „perverznom inverzijom“. „Oni“ po potrebi mogu biti strani ili domaći, a mogu biti i jedno i drugo, odnosno „strani plaćenici“.
Neuspešan atentat na Fica maja meseca kao i neuspešan atentat na Trampa 13. jula koriste se kao krajnji dokazi da se trenutno vodi rat između slobodarskih desničara i nasilnih levičara. Tu priliku nije propustila da iskoristi ni ovdašnja desno orijentisana vlast. Ministarka za brigu o porodici i demografiji Milica Đurđević Stamenkovski u jutarnjem programu televizije Pink izjavila je da je Tramp bio meta jer planira da vrati porodične i hrišćanske vrednosti u Sjedinjene Američke Države. Ukazala je na opasnost koja preti od organizacije antifa. Bilo bi interesantno kada bi ministarka Đurđević Stamenkovski objasnila na koji način se osoba optužena za seksualne zločine (uključujući i silovanje) zalaže za porodične i hrišćanske vrednosti. Bilo bi još interesantnije kada bi uspela da objasni šta je to „organizacija antifa“. Inače, „antifa“ je skraćenica od „antifašista“. Pomenuta organizacija ne postoji. Postoje samo pojedinci koji zastupaju antifašističke vrednosti.
Očekivano, vlast u Srbiji je neuspešan atentat na Trampa iskoristila i kako bi podsetila narod da je život predsednika skoro svih građana i građanki Srbije ugrožen. Ana Brnabić na tzv. mreži X: „Moj poziv, nakon pokušaja ubistva premijera Slovačke, Roberta Fica i, bivšeg predsednika i kandidata za sledećeg predsednika SAD, Donalda Trampa, koji su obojica preživeli samo pukom srećom i samo spletom neverovatnih okolnosti, je da svi shvate šta se dešava, i da je i jedan i drugi pokušaj ubistva sled iste matrice, matrice koju mi godinama gledamo u Srbiji i koja se pogoršava i postaje sve monstuoznija. Molim, još jednom, ’elitu’ u Srbiji i njihove ’nezavisne’ medije (koji su sve, samo ne zaista nezavisni) da vide kakve mogu biti realne posledice mržnje koju svakodnevno promovišu i laži koje spinuju.“ Ivica Dačić, prateći isti scenario: „Sve je to, u stvari, bila moralna, medijska i politička priprema za ubistvo, i njegovo opravdanje. Kako se videlo, to postaje i veoma ozbiljan bezbednosni rizik. Nešto slično se sprovodi i u Srbiji, kroz napade na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.“
Ne bi bilo moguće nabrojati šta je sve ovdašnja vlast okarakterisala kao napad na Vučića i njegovu porodicu. Kada se već bavimo matricama koje gledamo u Srbiji godinama, dobro isprobana matrica vlasti je sledeća. Mediji koji nisu pod kontrolom vlasti (ili RTS) objave vest ili podatak o Vučiću. Provladini mediji to proglase za napad. Kraj. Još jedna efikasna matrica se sastoji u pronalaženju najagresivnijih komentara protiv Vučića na društvenim mrežama i proglašavanje autora ili autorki tih komentara za (istaknute) članove opozicije.
Činjenica je da je politički govor u Srbiji na izuzetno niskom nivou. Argumenti slabo prolaze. Vlast ovo uspešno koristi. Svesni da je „mi nismo bahati, prosti i agresivni kao ovi na vlasti“ jedan od glavnih narativa opozicije, koriste svaku priliku da ih optuže za bahatost, prostotu i agresivnost. Glavna posledica svega toga je to što se opozicija stalno nalazi u defanzivnoj poziciji pred sopstvenim biračima.
Do ove situacije, gde je neuspešni atentat na Donalda Trampa u Pensilvaniji iskorišćen kao ultimativni dokaz napada na Aleksandra Vučića (i njegovu porodicu), došli smo korak po korak. Vučić je stalno pomerao granice prihvatljivog političkog delovanja ka sebi. Sada smo svi zašli duboko u njegovu teritoriju na kojoj važe posebna pravila. Perverznom inverzijom koju sprovodi Aleksandar Vučić kritika postaje napad, objavljivanje fotografija postaje napad, postavljanje pitanja je takođe napad. Vučić i njegova porodica jedini imaju prava na status žrtve. Rešenje nije da se nauče pravila koja važe na teritoriji na kojoj se trenutno nalazimo i da se igra po tim pravilima. To je unapred izgubljena igra. Rešenje je da se nauče ta pravila kako bi se razotkrila igra i pronašao izlaz.
