Foto: Power Info Today
Energija vetra na moru je dugo bila kamen temeljac proizvodnje obnovljive energije. Međutim, njegova primena je uglavnom bila ograničena na plitke vode, čime je limitiran broj zemalja koje su u stanju da efikasno iskoriste ovaj resurs.
Pojava tehnologije plutajućih vetroelektrana obećava da će značajno promeniti ovaj scenario. Reč je o inovativnoj tehnologiji koja sadrži turbinu postavljenu na plutajuću podkonstrukciju, koja se zatim učvršćuje za morsko dno pomoću lanaca. Ovakva postavka omogućava raspoređivanje jedinica u morima dubokim do 300 metara. To je u potpunoj suprotnosti sa tradicionalnim metodom postavljanja turbina direktno na morsko dno, što postaje ekonomski neizvodljivo na dubinama većim od 60 metara.
Nova tržišta za energiju vetra
Ovaj napredak znači da se energija vetra sada može proizvoditi u dubljim vodama, proširujući svoj domet na nova tržišta, uključujući mediteranski region. Zagovornici ove tehnologije predviđaju da će ona biti u potpunosti komercijalizovana do kraja decenije.
Lorenco Palombi, globalni komercijalni i finansijski direktor projekata u BayWa r.e, nemačkoj energetskoj kompaniji, naglasio je ključnu ulogu plutajućeg vetra na moru u borbi protiv klimatskih promena. Istakao je jedinstveni kapacitet tehnologije da pristupi tržištima neprikladnim za tehnologije fiksirane na dnu i da iskoristi područja sa većim potencijalom vetra, pozicionirajući je kao ključno rešenje u sektoru obnovljive energije.
Fokus na komercijalnu proizvodnju
Kako je objavio Globalni savet za energiju vetra, trenutno Evropa vodi u sektoru plutajućeg vetra. Iako je Evropa 2022. izgubila status najvećeg tržišta vetra na moru u SAD i Kini, ona je i dalje na čelu tehnologije plutajućih vetroturbina, čineći 79 odsto novih tržišta prošle godine. Sveukupno, Evropa se dalje može pohvaliti kapacitetom od 208 megavata, što predstavlja 88% globalnih instalacija, pri čemu većina njih dolazi iz malih demonstracionih projekata. Međutim, zemlje se sve više fokusiraju na povećanje proizvodnje na komercijalni nivo.
Francuska je spremna da razvije prvu komercijalnu plutajuću vetroelektranu na svetu. Projekat Pennavel, koji bi trebalo da se gradi na obali Bretanje, trebalo bi da bude pušten u rad do 2031. godine i očekuje se da će proizvesti 250 megavata energije, dovoljno za snabdevanje energijom 450.000 ljudi godišnje.
Velika Britanija takođe ima za cilj da postigne pet gigavata proizvodnje do 2030. godine, uz podršku Vlade za različite projekte. Norveška, koja već ima demonstracione projekte, uz Irsku i mediteranske zemlje, takođe napreduje na ovom polju.
Azijski razvoj plutajućih vetrolektrana
U Aziji počinju da se istražuju i tehnologiju plutajućeg vetra. U oktobru 2023.godine Japan je identifikovao četiri područja kandidata za demonstracione projekte, a Marubeni Offshore Wind Development Corporation je nedavno najavila projekat sa dve turbine u vodama dubine oko 400 metara. Južna Koreja razvija ono što će biti jedna od najvećih plutajućih vetroelektrana do sada, a očekuje se da će biti završena do 2028. Zemlja takođe doživljava pozitivne pomake u proizvodnji i ulaganjima u luke, kaže Rebeka Vilijams iz Globalnog saveta za energiju vetra.
Kako je rekla, neke azijske zemlje sada osporavaju dominaciju Evrope u tom sektoru. Ona vidi značajan potencijal za saradnju na plutajućem vetru, a posebno na lancima snabdevanja, navodeći mogućnosti između Japana, Južne Koreje, Filipina i Australije.
Doprinos priobalnim zajednicama
Očekuje se da će razvoj tehnologije plutajućih vetroelektrana koristiti priobalnim zajednicama obezbeđivanjem zelene, lokalne energije i revitalizacijom lokalne ekonomije. Projekat Pennavel se, na primer, obavezao na korišćenje lokalnih resursa, čime se otvaraju radna mesta u regionu. Takođe ulaže pet miliona evra u lokalnu privredu, podržavajući kulturne aktivnosti, događaje i programe obuke.
Projekti plutajućih vetroelektrana takođe podstiču ulaganja u luke, koje su neophodne za sve projekte vetra na moru, ali posebno ključne za plutajući vetar. Veliki deo izgradnje za ove projekte odvija se unutar luke kako bi se izbegli poremećaji povezani sa vremenskim prilikama.
Thomas Debize iz Port-La-Nouvelle, francuske luke posebno dizajnirane za projekte plutajućeg vetra, objasnio je da se, dok se 80 odsto projekta fiksiranog na dnu odvija na moru, 80 odsto projekta plutajućeg vetra odvija unutar luke. Port-La-Nuvell ima za cilj da iskoristi ambicije Francuske za razvoj energije vetra na Mediteranu i ciljeve susednih zemalja poput Španije i Italije, kojima je potrebna plutajuća tehnologija zbog dubine mora.
Izazovi za morske luke
Međutim, mnogim lukama će biti potrebna nadogradnja kako bi se zadovoljile potrebe izgradnje i lanca snabdevanja plutajućih projekata vetra. Ovo predstavlja i izazove i prilike, smatra Vilijams. Kako je istakla, evropsko iskustvo sa projektima vetra sa fiksnim dnom pokazalo je da luke mogu da podstaknu lokalni rast u obalnim zajednicama.
Jedan potencijalni primer je u Velikoj Britaniji, gde je lider laburista Sir Keir Starmer, govoreći u luci – Severni Vels, najavio da će stranačka državna energetska kompanija GB Energy finansirati izgradnju plutajućeg vetra. Istakao je potencijal lokaliteta i izrazio nameru stranke da otključa milijarde privatnih investicija za otvaranje radnih mesta.
Kris Roslou iz energetskog trusta mozgova Ember sugerisao je da Laburistička partija priznaje društvenu i ekonomsku vrednost plutajućeg vetra na moru. Naglasio je da bi ulaganja u luke mogla da donesu socijalne koristi i radna mesta postindustrijskim gradovima i zapuštenim lučkim gradovima u Južnom Velsu, potencijalno povezujući se sa industrijom čelika, koja se trenutno suočava sa neizvesnošću.
Neophodna podrška vlasti
Vlade bi trebalo da podrže plutajuće vetroturbine kroz razvoj infrastrukture i jasne političke signale. Vilijams naglašava jasne ambicije i podršku Ujedinjenog Kraljevstva investitorima u vezi sa takvim projektima. Vlade takođe moraju da razmotre kako trenutni ekonomski izazovi, kao što je inflacija, utiču na troškove projekta. Dok je Globalni savet za energiju vetra revidirao neke projekcije naniže zbog ovih faktora, Vilijams očekuje brz rast kada sektor prevaziđe ove prepreke.
Vilijams vidi neophodnost plutajućih vetroturbina za postizanje globalnih ciljeva obnovljive energije i pružanje mogućnosti za industriju, zajednice i lokalne ekonomije. Veruje da je sadašnje korišćenje prilike ključno za zemlje da postanu lideri u energetskoj tranziciji, a ne puki usvojitelji. Čineći to, oni mogu da izgrade nove ekonomske modele koji podstiču rast i inovacije u sektoru obnovljive energije.
