Foto: Kyodo
Posle majskog okupljanja G7 u Hirošimi, predsednik Joe Biden je izjavio da očekuje „otopljavanje“ u odnosima sa Kinom. Međutim, uprkos nedavnim bilateralnim susretima nekoliko zvaničnika – i nadama ministarke finansija Janet Yellen da će uskoro otputovati u posetu Kinu – odnosi između dve zemlje sve su hladniji.
Umesto da nastupi otopljavanje, hladni rat je prešao u ledenu fazu. Održavanje samita je pojačalo zabrinutost u Pekingu zbog strateškog opredeljenja Sjedinjenih Država za „temeljno opkoljavanje, izolaciju i potiskivanje“ Kine. Za razliku od prethodnih skupova, na kojima su lideri G7 uglavnom mnogo govorili i malo toga radili, ovaj samit će ostati zapamćen kao jedan od najvažnijih u istoriji grupe. Sjedinjene Države, Japan i Evropa, njihovi prijatelji i saveznici, objavili su jasnije nego ikada rešenost da udruže snage ne bi li zauzdali Kinu.
Štaviše, Japan, koji trenutno predsedava grupom, pozvao je ključne lidere globalnog juga da im se pridruže, između ostalih i indijskog premijera Narendru Modija. Obraćajući se zemljama u usponu, članice G7 pokušavaju da nagovore ostatak sveta da im se pridruži u sve oštrijim reakcijama na jačanje Kine. Mnogi će se složiti s opisom Kine kao autoritarne zemlje državnog kapitalizma koja sve otvorenije pokazuje svoju moć kako u Aziji tako i globalno.
Indija, koja ove godine predsedava grupom G20, zauzela je neutralan stav u odnosu na rat Rusije u Ukrajini. S druge strane, iza nje je duga istorija strateškog rivalstva s Kinom, s kojom deli dugačku, na mnogim mestima spornu granicu. Otuda, čak i ako ne uđe u formalni savez sa zapadnim zemljama, Indija će se u budućnosti verovatno pozicionirati kao nezavisna globalna sila u usponu čiji su interesi bliži interesima zapada nego interesima Kine i njenih de fakto saveznika (Rusija, Iran, Severna Koreja i Pakistan).
Takođe, Indija je formalno i članica kvadrilaternalne grupe za dijalog o bezbednosti (Quad), uz Sjedinjene Države, Japan i Australiju, grupe koja je oformljena s eksplicitnim ciljem da se suzbije dalje širenje Kine; takođe, Japan i Indija dele dugu istoriju prijateljskih odnosa i sukobljavanja s Kinom.
Japan je takođe pozvao Indoneziju, Južnu Koreju (s kojom je trenutno u fazi otopljavanja diplomatskih odnosa upravo zahvaljujući Kini), Brazil (još jednu važnu silu globalnog juga), predsednika Afričke unije Azalija Assoumanija i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog. Poruka je jasna: kinesko-rusko prijateljstvo „bez ograda“ snažno utiče na to kako ostale svetske sile percipiraju Kinu.
Članice G7 su otišle i korak dalje, posvetivši veliki deo završnog saopštenja izlaganju planova za konfrontaciju s Kinom u narednim godinama. Između ostalog, u dokumentu se osuđuju kineske politike „ekonomske prinude“ i naglašava značaj indo-pacifičkog partnerstva za suzbijanje pokušaja Kine da ostvari dominaciju u Aziji. Takođe se kritikuje ekspanzionizam Kine u Istočnom i Južnom kineskom moru i iznosi jasno upozorenje Kini da ne pokušava da napadne ili okupira Tajvan.
U pokušaju da „otklone rizike“ u odnosima sa Kinom, zapadni lideri su se opredelili za jezik koji je tek neznatno manje agresivan od jezika potpunog „razilaženja“. Ali nije promenjen samo diplomatski žargon. Prema završnom saopštenju, napori zapada da izoluje Kinu biće praćeni i politikama angažovanja globalnog juga kroz velike investicije u zelenu energetsku tranziciju, da ove zemlje ne bi završile u kineskoj sferi uticaja.
Ne treba da nas čudi to što Kina ne uspeva da sakrije svoj bes. Osim što se sastanak Quada preklopio sa samitom G7, skup u Hirošimi organizovan je u trenutku kada Nato pojačava prisustvo u Aziji, a savez Aukus (Australija, Sjedinjene Države i Velika Britanija) se sprema za konfrontaciju s Kinom u Pacifiku.
U međuvremenu, ekonomski i tehnološki rat zapada i Kine nastavlja da eskalira. Japan je uveo ograničenja za izvoz poluprovodničkih elemenata u Kinu, koja nisu ništa manje drakonska od onih koje je uvela Amerika, a Bidenova administracija vrši pritisak na Tajvan i Južnu Koreju da se priključe takvim merama. Kina je, s druge strane, zabranila uvoz čipova američke kompanije Micron.
Američka kompanija Nvidia, koja postaje ekonomska velesila – zahvaljujući rastućoj tražnji za naprednim čipovima potrebnim za razvoj veštačke inteligencije – verovatno će i sama morati da ograniči prodaju Kini. Kreatori politika u Sjedinjenim Državama ne kriju da im je namera da u trci na polju veštačke inteligencije održe prednost od bar jedne tehnološke generacije u odnosu na Kinu. Prošlogodišnji Zakon o čipovima i nauci ponudio je značajne podsticaje za povratak proizvodnje čipova na teritoriju Sjedinjenih Država.
Postoji rizik da će Kina u nameri da nadoknadi tehnološko zaostajanje za zapadom pokušati da iskoristi dominantnu poziciju u proizvodnji i preradi retkih metala – koji su presudno važni za zelenu tranziciju – da bi se tako osvetila Sjedinjenim Državama za uvedene sankcije i trgovinske restrikcije. Kina je već uvećala izvoz električnih vozila za 700% od 2109, a sada započinje proizvodnju putničkih aviona koji treba da konkurišu Boeingu i Airbusu.
Možda je cilj skupa G7 bio pronalaženje načina da se Kina zauzda bez dalje eskalacije hladnog rata, ali, sudeći po reakcijama Pekinga, zapadni lideri u tome nisu uspeli. Više nego ikada, jasno je da Sjedinjene Države i zapad žele da spreče dalje jačanje Kine.
Naravno, Kinezi bi rado zaboravili da je aktuelna eskalacija u jednakoj, možda i većoj meri posledica njihovih agresivnih politika. U intervjuima koje je nedavno dao povodom 100. rođendana, Henry Kissinger – arhitekta „otvaranja prema Kini“ 1972. godine – upozorava da će ove dve zemlje, ako ne usklade strategije, ostati na putanji koja vodi u direktan sudar. Što su odnosi hladniji, to su izgledi za eskalaciju uz primenu sile veći.
The Guardian, 01.06.2023.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 08.06.2023.
