Čim počnu informativni razgovori, apšenja, podizanja optužnica i proče akcije „pravne države“, znajte, cenjeni publikume, da nam se bliže izbori. Što se danas pokazalo kao tačno. Iz Prezidencijalnog Saraja je procurila vest da će prevremeni izbori biti održani 18. decembra ove godine. Samo nekoliko dana nakon što Srbija dobije (ako ga dobije) status kandidata za ulazak u EU. Čista koincidencija.
Elem, ovih dana je Više tužilaštvo podiglo optužnicu protiv Cece Ražnatović zbog nekog davnašnjeg dilovanja fudbalera i nedozvoljenog posedovanja oružja. Očekivao sam da će se promptno organizovati potpisivanje peticije protiv državnog zuluma nad neistomišljenicima. Niko, međutim, ni mukajet. Pa, nije li većina potpisnika ONE peticije cupkala u ritmu Cecine muzike za ples na onoj novogodišnjoj kalakurnici pred Skupštinom. Zakazala solidarnost. Zavladalo malodušje. Kuda to ide memorandumska Srbija? Jer pazite: ono što je Vagner za nemački romantizam, to je Ceca za srpski populizam. Ali tako to biva, umetnici uvek ograišu kad se uhvate u kolo sa političarima.
Popečiteljka Malović je ponosno obznanila srpskom Narodu i Senatu, da su sudovi i ministarstvo hrabro odoleli mnogim i opetovanim „pritiscima iz raznih kabineta“ i da je pravda, iako spora, dokazala da je dostižna. U to ni ja nisam sumnjao, nego me kopkaju pritisci. Pa da mi to istražimo. Evo, uzmimo to ovako, pukne meni film, pa se nezadovoljan podizanjem neke optužnice, mašim telefona, pozovem gospa Snežu, predstavim se i počnem da vršim pritisak. Popečiteljka mi zalupi slušalicu. Ali ja ne odustajem. Zovem i zovem i opet zovem, čvrsto rešen da moj štićenik ne dospe na sud.
Šta mislite, cenjeni publikume, koliko bi trebalo narodnoj miliciji da mi uđe u trag i da me strpa u maricu? Sat, dva, tri? Ne više. Da ne bude zabune: i popečiteljka i milicija bi bili u pravu. Ne sme se vršiti pritisak na državne organe i institucije. Zabranjeno. A verovatno i kažnjivo. Ne znam. Nisam pogledao u KZ.
Voleo bih da popečiteljka Malović u nekom sledećem obraćanju javnosti objasni zbog čega nije postupila kao što bi postupila da sam zvao ja. Ili bilo ko drugi. Ništa lično. Čisto sumnjam da su ljudi „iz kabineta“ vršili pritisak anonimno, ne predstavljajući se. Zašto je zatajila transparentnost? Zbog čega gospa Malović nije saopštila imena pritiskača, pa posle neka organi gonjenja rade svoj posao? E, kažite mi, da vam kažem. Ovako, u javnosti ostaju dva utiska: ili su vršioci pritiska toliko moćni da Snežana neće da se kači s njima, ili će vršioci pritiska možda zatrebati posle 18. decembra.
Tekst prenosimo sa prijateljskog portala Danas
