Lepo nam je, još tamo negde 1860, onaj amazonski vrač poručio da će nas u XXI prvom snaći velika konfuzija. Svaka mu je, vala, bila ka vladici. Cinik bi mogao reći da je vrač u oblaku svetog dima ili u čanku pejotla zapravo video savremenu srpsku političku scenu kao paradigmu basnoslovne konfuzije. I ciniku bi svaka bila ka vladici. Jer ovde se više stvarno ne zna časni krst. Lud zove Zbunjenog da ga natrti, pa se posle žali ombudsmanu zbog seksualnog uznemiravanja. A Zbunjeni tvrdi da je Ludi najobičnija kurva. I sve tako u krug dok sirotinja raja gine u otimačini oko mladica japanske trešnje.
Aktuelna vlast je nesumnjivo zagazila predaleko u slepu ulicu i sad ne zna kud će. Nazad ne može iz prostog razloga što se ta ulica nalazi u vremenu, resursu za kojeg ovde niko ne haje. SNS, predvodnik isto tako konfuzne opozicije, navalio kao mutav da se izbori što pre raspišu. Nervoza je zahvatila oba tabora. Gospodarevim se vazalima ne ide sa vlasti, slatka brate, a Nikolićevi sebri ne mogu dočekati da zasednu u Nemanjinu. Vrcaju varnice. DS optužuje SNS za pokušaj nasilnog rušenja poretka (o kom to poretku pričaju, poslednji je srušen marta 2003.), a SNS upozorava srpski narod i senat da će krivicu za nerede snositi vlast. Manje stranke mudro ćute i gledaju gde će se ugraditi kada za to dođe vreme. A svi skupa bajagi ne spavaju od brige za Srbiju.
Da ne naklapam suviše o suštinskoj nebitnosti da li će na vlasti biti DS ili SNS. Jer kako stvari stoje, ni jedni ni drugi ne nameravaju ništa bitno da menjaju. Već sam govorio da od smene vlasti imaju koristi samo partijske vrhuške izbornih pobednika i da će ovde izbori imati smisla tek onda kada bude promenjen politički sistem. Ne mislim na onaj papirnati. Taj je sasvim OK. Ciljam na stvarnu strukturu vladavine, na prikrivenu istočnjačku despotiju u kojoj caruje samovolja i otimačina. Budući da stranačke „elite“ nemaju nameru da se odriču lagodnosti koje proizlaze iz takve neodgovorne vladavine, otvorite u godinama koje dolaze četvore oči i gledajte: Srbija će sa svakom novom vlašću – nebitno ko je obnaša – bivati sve siromašnija, sve bezakonija i sve izgubljenija u svemiru. E, tu su takozvani narodnjaci u prednosti jer će, manje više efikasno, uspevati da krivicu za sva posrtanja svale na Vašington, Brisel, Vatikan i Kominternu. Ovi drugi, Jevropljani, mogu se nadati kakvom sitnom briselskom ustupku i taktičkoj nadmoćnosti u medijskom sluđivanju javnosti. Dok je javnost ovakva – to jest dok je nema – ni jedni ni drugi ne treba da se brinu. Zamislite samo kakav bi stampedo nastao na Trgu republike da su umesto mladica trešnje deljeni brašno i zejtin. Ako uspete da zamislite, biće vam jasno šta sam hteo da kažem.
Tekst prenosimo sa prijateljskog portala Danas
