Pitanje za mlađe čitaoce: da li znate šta je to „Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja“? To je, draga deco, bila jedna od mnogih privatnih (ili privatizovanih) prćija Dobrice Ćosića koja je, po običaju, jako lepo zvučala, ali nikoga i ništa nije odbranila. Bila je to, zapravo, odlična prilika da se rečeni drug uključi u ko zna koji po redu „napredni pokret“. Kao što se, tu relativno skoro, beše priključio otporu. Taj je odbor nastao negde sredinom osamdesetih (kada to više nije bilo opasno), a nestao je sa javne scene… Da budem iskren, ne znam tačno. Valjda posle uvođenja višepartijskog sistema i ukidanja verbalnog delikta.
Odbor su uglavnom činili takozvani „disidenti“ koji su se od kolega iz zemalja iza Gvozdene zavese razlikovali po tome što su mnogi bili saradnici Udbe, službe koja je, bajagi, trebalo da ih goni. I da ne dužim: taman ja zaboravio na počivši famozni Odbor, kad, ne lezi vraže, Odbor se povampirio. A njegov predsednik – čik pogodite ko je taj đuvegija – najavio oštar protest „protiv beskrupulozne kampanje vođene protiv Vojislava Koštunice“.
Elem, Šerlok Holms, Ćosić i Čavoški smatraju da se protiv Koštunice vodi prljava kampanja. Maltene – crveni teror. Čisto politički gledano, ako su disidenti u pravu, onda su nalogodavci iz Glavnog Čardaka potpuno promašili temu: Koštunica i njegova sekta su na ivici cenzusa. Bilo bi im pametnije da počnu da progone i terorišu Nikolića i Vučića. Otuda duvaju po Čardak nepovoljni vetrovi.
Sa druge strane, da sam ja počem Koštunica, ne samo da se ne bih mnogo kurčio (ne stoji mu to, kad god pokuša pada u fras) nego bih jedva dočekao poziv istražnog sudije i onako nevin i državotvoran zapucao u policiju (ili gde već) da pokažem privrženost legalizmu i poštovanju državnih službi i zakona.
Tek tada, posle obavljenog informativnog razgovora, Koštunica bi mogao čiste savesti reći: eto, nabedili me na pravdi boga, zamerio sam se slugama imperije, ali pravda je – bar u mom slučaju – pobedila. Ovako, nervozan (uplašen?), u društvu Aligrudića koji više uopšte nije u stanju da se kontroliše, odaje utisak potisnute krivice. U frojdovskom smislu te reči.
I na kraju, ne ide, brate, da jednog takvog antikomunistu brani komesar komunističkog, rasinskog partizanskog odreda.
Tekst prenosimo sa prijateljskog portala Danas
