Eto nama danas Putina u gostima. Vladimir Vladimirovič je, navodno, izdvojio nekih pet sati za posetu Srbiji, a i pet godina bilo bi malo da sasluša sve izlive srpske zahvalnosti i da poprima mnogobrojna priznanja, povelje o počasnom građanstvu i pročaja.
Beogradski univerzitet je, kako saznajemo, ruskom premijeru dodelio počasni doktorat. Nemam ništa protiv. Samo me čudi zašto su akademici zatajili. Mora da su u pitanju leva skretanja. Kako je uopšte došlo do toga da Vladimir Vladimirovič ne bude izabran makar za dopisnog člana. Protiv čega, takođe, ne bih imao ništa protiv. Em ne bi bio jedini pripadnik „bezbednosne zajednice“ u toj časnoj „instituciji srpskog naroda“, em je za veliku većinu akademika (iz društvenog odeljenja) nedostižni naučni i umetnički autoritet.
Kratka Putinova poseta danima je već obavijena velom tajni i propraćena čaršijskim nagađanjima. A teško da ćemo išta suvislo saznati i kada Vladimir Vladimirovič ponovo uđe u samaljot. Mora da je došao, romore slavjanske duše, da Jego Sijatelstvu zavrne uši, da ga bratski, ali odlučno, zamoli da se kloni NATO-a, da se – skupa sa Serbijom – vrati u okrilje zlatnog pravoslavlja i da se neodustajno prikloni zaštiti Trećeg Rima.
Pa ako stvar bude išla po planu – Putin će, tvrde mediji, srediti da nam Rusi naprave još jednu Marakanu. Ponovo čitam naslov, trljam oči, ali džaba: lepo piše – Marakana. Pa dobro, dame i gospodo, malo li nam je belaja (bogme i ljudskih žrtava) donela ova, već postojeća Marakana. Da li nam je baš, usred ovog rasula i oskudice, potrebna izgradnja još starije i još lepše. Teoretičari zavere, temeljan i neiskorenjiv soj, drže, međutim, da je priča o Marakani najobičnije skretanje pažnje sa prave stvari i poluglasno uveravaju da je stvarni cilj strategija invazije na Kosova, koje treba da se dogodi kada Amerika i njeni sateliti budu do guše angažovani u Libiji. Do tada samo treba da se strpimo i da nađemo načina da ne pomremo od gladi. Onih milijardi i po dolara (ili neke druge valute) obećanih od Rusije pre nekih godinu, godinu i po dana, malo ko uopšte pominje. Nije da su Rusi odustali. Ozbiljan je to svet. Samo nisu budale. Potpuno neočekivano za široke slovenske duše, zakeraju kao da su, ne daj bože, protestanti odgajani u duhu preduzetništva i kulta rada. Traže projekte, planove, papirologiju inače – đengi njet. A naša rekonstruisana vlada nikakve projekte ne podastire. Računalo se, pretpostavljam, u Nemanjinoj da će stvari ići kao što najčešće idu. Izvaćare nekog za lovu, bajagi, da rečemo, za Koridor 10, a onda kintu preusmere delom na stvari koje donose glasove, a delom u sopstvene džepove. Ej, kukala im majka. Vladimira Vladimiroviča nisu uspeli da prejebu mnogo žešći igrači, od kojih su neki pozavršavali i u sibirskim apsanama. Upozoravam naše zvaničnike da u slučaju potpisivanja nekih dokumenata obavezno Putinu vrate olovku. Jer zbog toga može i glava da odleti.
Tekst prenosimo sa prijateljskog portala Danas