Foto: Arhiv
Ovoga puta tužioci ga terete za pokušaje poništavanja poraza na predsedničkim izborima 2020. godine, u trenutku dok nastoji da osvoji predsedničku republikansku nominaciju za predstojeće glasanje 2024.
Sedamdesetsedmogodišnji Tramp poriče da je počinio krivična dela. Na društvenim mrežama je slučaj nazvao “smešnim”.
Tramp, koji se sada suočava sa ukupno 78 optužnica u tri različita slučaja, trenutno vodi u utakmici za narednog predsedničkog kandidata Republikanske stranke.
Republikanski političar je već optužen u još dva slučaja: za pogrešno rukovanje poverljivim dosijeima i falsifikovanje poslovnih zapisa kako bi prikrio tajnu isplatu porno zvezdi.
Nova optužnica obuhvata istragu o događajima u vezi nereda 6. januara 2021. na američkom Kapitolu.
Izborna istraga se fokusirala na Trampove postupke u periodu od dva meseca između njegovog poraza od Džoa Bajdena (Joe Biden) i nereda u Washingtonu, gde su njegove pristalice upale u Kongres dok su poslanici potvrdili pobedu demokrata.
Optužnicom u četiri tačke Tramp se tereti za zaveru kojom je želeo da spreči pobedu aktuelnog predsednika Džoa Bajdena i glasače liši prava na fer izbore.
Bivšem predsedniku naloženo je da se u četvrtak, 3. avgusta. pojavi pred federalnim sudom.
Optužnica je proizašla iz istrage koju je predvodio specijalni tužilac Džek Smit (Jack Smith).
“Napad na našu prestonicu 6. januara 2021. bio je atak na sedište američke demokratije. Kao što je opisano u optužnici, podstaknut je lažima optuženog – usmerenim na ometanje temeljnih funkcija Vlade Sjedinjenih Država”, rekao je Smit u kratkom obraćanju novinarima, prenosi Glas Amerike.
U optužnici se navodi da je Tramp sklopio zaveru sa još šest neimenovanih pojedinaca kako bi poništio ishod predsedničkih izbora 2020.
Tužioci su u optužnici precizirali da je bivši američki predsednik bio svestan da su njegove tvrdnje o izbornim neregularnostima bile lažne – ali ih je, uprkos tome ponavljao, kako bi stvorio intenzivnu atmosferu nepoverenja i besa i narušio veru javnosti u sprovođenje izbornog procesa.
Trampov štab tvrdi da se radi o političkom progonu
U svojoj reakciji – Trampova kampanja je saopštila da je on uvek poštovao zakon i okarakterisalo optužnicu kao politički progon, koji asocira na period nacističke Nemačke.
Zvaničnici su tokom istrage svedočili da je Tramp vršio pritisak na njih na osnovu lažnih tvrdnji o široko rasprostranjenoj prevari tokom glasanja. Deo njegovih pristalica je, prihvatajući nekritički te tvrdnje, napao sedište američkog Kongresa 6. januara 2021. u nastojanju da spreči izbornu potvrdu aktuelnog predsednika Bajdena.
Donald Tramp prvi je i, za sada jedini, bivši američki predsednik koji se suočava sa krivičnim postupcima.
Istraga specijalnog tužioca Džeka Smita bavila se periodom tokom dva turbulentna meseca posle novembarskih izbora 2020, kada je Tramp odbijao da prizna poraz od demokrate Džoa Bajdena i širio neutemeljene tvrdnje da mu je pobeda ukradena.
Konfuzija je dovela do nereda 6. januara 2021. godine na američkom Kapitolu, kada su Trampove pristalice nasilno upale u zgradu, napale policiju i ometale brojanje glasova u Kongresu.
Optužbe za poverljiva dokumenta
Inače, protiv bivšeg američkog predsednika vodi se još jedna krivična istraga. Tramp se juna 2023. izjasnio se da nije kriv pošto ga je federalna porota u Majamiju, optužila za nezakonito zadržavanje poverljivih dokumenata pošto je napustio funkciju 2021. i za ometanja sprovođenja pravde.
Između ostalog, optužen je da je u rizik doveo neke od najosetljivijih tajni američke nacionalne bezbednosti.
Prošlog četvrtka, tužioci su optužnici od ukupno 37 tačaka dodali još tri, čime je njihov broj povećan na 40.
Trump pred sudom
Bivši američki predsednik dodatno se tereti da je naredio zaposlenima da izbrišu sigurnosne video snimke u njegovom letnjikovcu Mar-a-Lago dok je bio pod istragom zbog sumnje na nezakonito zadržavanje poverljivih dokumenata.
Pre toga, marta 2023, Tužilaštvo na Menhetnu podiglo je optužnicu protiv Trampa posle istrage u vezi sa tajnim novčanim isplatama bivšoj pornografskoj glumiciStormi Danijels (Stormy Daniels).
Time je ujedno i postao prvi bivši američki predsednik protiv koga je podignuta krivična optužnica – čije navode je pred sudom odbacio.
Inače, bivšeg predsednika odredbe američkog Ustava ne sprečavaju da se kandiduje za funciju šefa države čak i ako bude osuđen za krivično delo.
Kriterijume za obavljanje te funkcije ispunjava osoba koja je američki državljanin, stara najmanje 35 godina, koja je u Sjedinjenim Državama živela najmanje 14 godina. Ustav ne pominje policijski dosije, pa osobi optuženoj ili osuđenoj za krivično delo ne bi bilo zabranjeno da obavlja predsedničku fuunkciju sve dok ispunjava druge uslove.
Međutim, prema 14. amandmanu na američki Ustav – osobama za koje se utvrdi da su učestvovale u pobuni protiv Sjedinjenih Država zabranjuje se obavljanje javne funkcije. Klauzula je napisana nakon Građanskog rata u Sjedinjenim Državama i ne pominje druga krivična dela.
