2023: Najtoplija godina u istoriji merenja (i svi njeni ekstremi)

Ova godina je bila najtoplija od kad postoje merenja, ali nažalost, izgleda da neće dugo zadržati tu titulu.

Foto: Philippos Christou/Associated Press

Mada se još uvek čeka kraj godine i obrada podataka, sada je već sigurno: usled klimatskih promena, 2023. godina je najtoplija godina ikada izmerena. Ova ocena stiže nakon čak šest uzastopnih rekordnih meseci od juna do novembra, i samim tim zvanično proglašeno najtoplije leto i jesen.

Trenutno, neslavno mesto svetskog pobednika najtoplije godine pripada 2016. godini. Gledano na globalnom nivou, period od januara do novembra 2023. je za 0,13 °C topliji od istog perioda 2016, a istovremeno je za čak 1,46 °C topliji od predindustrijskog perioda.

Tačno za koliko će celokupna 2023. preskočiti dosadašnje rekorde znaćemo kasnije u januaru, nakon što relevantne agencije budu obradile podatke za decembar.

Tokom cele godine smo bili svedoci neravnomerne raspodele padavina što je opasna posledica klimatskih promena, jer izaziva suše i poplave naizmenično: ukupna godišnja količina padavina se ne menja značajno, ali se rekordi dnevnih padavina samo nižu iz godine u godinu. Takođe, samo povećanje srednje globalne temperature vazduha od jednog stepena izaziva da atmosfera može da primi oko 7% više vlage koje je gorivo za jače i razorne oluje tokom leta ili pojave sa jakom kišom tokom ostalih sezona.

U Italiji, oblast Emilija-Romanja pogodile su polovinom maja nezapamćene poplave, poput onih u Srbiji 2014. godine, sa štetama koje se mere milijardama evra. Poplave su se nizale tokom ove godine, pa su tako centralna Grčka i Libija tokom septembra iskusile izuzetno jake poplave sa ogromnim materijalnim gubicima i smrtnim slučajevima.

Sa druge strane, tokom leta širom sveta buktali su požari. Jedan požar, podstaknut serijama toplotnih talasa u Grčkoj je ove godine bio najveći od kad postoje merenja u EU, zahvativši ogromnu površinu veličine Njujorka. Grčka vlada planira da naredne godine poveća turističke takse kako bi sanirala klimatske katastrofe koje je pogađaju iz godine u godinu.

Na Balkanu, ovo leto su obeležile i superćelijske oluje. Rekordne temperature vazduha i mora zabeležene širom sveta tokom leta, sa prethodno vlažnim periodom, doprinele su gorivu za stvaranje ovako jakih oluja. Na području Srbije one su bile manjeg obima u odnosu na okolne zemlje poput Hrvatske, ali i dalje dovoljno jake da izazovu pažnju i materijalne gubitke. Sve ovo govori da klimatske promene pružaju odlično gorivo za ekstremne neprilike, a da lokacija samog događaja zavisi od dodatnih podudarnih faktora (na primer pojava tzv. mlazne struje iznad Balkana).

I za kraj, u Srbiji i u svetu proglašena je najtoplija ikada izmerena jesen. U Srbiji, u toku jeseni je bio opažen neuobičajeno veliki broj letnjih dana (maksimalna dnevna temperature veća od 20 °C), sa još tropskim noćima (minimalna dnevna temperature veća od 20 °C) i tropskim danima (maksimalna dnevna temperature veća od 30 °C). Drastične smene toplih i hladnih dana u ovoj ekstremno toploj godini su prouzrokovala da posmatramo klimu koja se drastično razlikuje od godišnjih doba na koje smo navikli.

Usled klimatskih promena i potpomognuta El Ninjom, 2024. može biti i toplija od 2023.

Poredeći dve najtoplije godine ikada izmerene do sad u svetu, 2016. i 2023. godinu, dolazimo do još poražavajućih zaključaka sa pitanjem: A kakva li će tek biti 2024. godina?

Naime, tokom 2015/2016. godine imali smo pojavu prirodnog periodičnog fenomena El Ninjo, kada je porast temperature vode u Tihom okeanu dostigao vrednost od čak 2,6 °C krajem 2015. godine. Ovaj efekat ima pomalo odloženo dejstvo: prvo se zagreva Tihi okean i svoj maksimum dostiže u zimskim mesecima, a zatim topao vazduh biva uvučen u atmosferske cirkulacije i time utiče na klimu širom sveta i dodatno pojačava efekat klimatskih promena. Krajem 2015. godine bio je najjači ikada izmeren El Ninjo od 1950.  godine, a potom je 2016. godina bila najtoplija ikada izmerena.

Na proleće ove godine, američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu objavila je početak nove faze El Ninjo. Međutim, temperatura vode koja određuje jačinu El Ninja i njegovih posledica dostigla je 1,8 °C zaključno sa analizama temperature za mesec novembar.

Drugim rečima, 2023. je toplija od prethodne rekorderke 2016. iako je ovogodišnji El Ninjo po svemu sudeći slabiji od onog iz 2015. godine. To ukazuje na dominantan efekat antropogenog faktora a ne El Ninja u klimatskim promenama, kako ove godine, tako i u godinama koje slede.

El Ninjo svoj maksimum zagrevanja dostiže u decembru i januaru, pa 2024. godina pretenduje da zaista bude najtoplija godina bez premca. Procene meteorologa su da će 2024. godina biti zagrejanija za 1.5 °C u odnosu na preindustrijski period, što bi prvi put značilo prekoračenje istovetnog praga iz Pariskog sporazuma. Naravno, da bismo zaista trajno prešli taj prag od 1.5 °C, nije dovoljno da se ovakve anomalije opaze samo tokom jedne godine, nego tokom klimatološki srednjeg perioda od 20-30 godina.

Slikovito bih objasnila klimu ove godine pomoću metafore čoveka koji šeta psa.

Putanja čoveka može opisati klimu i njenu putanju koja je promenjena usled antropogenih faktora i povećanja emisije ugljen-dioksida, dok bi putanja psa predstavljala klimu koja je uslovljena prirodnim varijabilitetom klime (prirodni ciklusi u atmosferi i okeanu, uticaj Sunca, vulkana).

Pas nekada šeta ispred vlasnika, nekad iza, i njegovu putanju je gotovo nemoguće prognozirati. Na taj način prirodna varijabilnost nekada na kraćim vremenskim intervalima može oslabiti ili intenzivirati globalno zagrevanje, ali je glavni signal i vodič promene ipak antropogeni faktor (šetač psa). Uz pomoć jednog kompozitnog klimatskog indeksa, koji u sebi sažima sve procene ekstremnih događaja, može se dobiti ocena takozvane „ekstremne godine”. Njih je u Srbiji uočljivo češće u 21. veku: od 1950. do 2000. godine, ekstremna je bila samo 1991. godina, a zatim su ekstremne bile 2000, 2001, 2002, 2014, 2018, 2019, a sada neminovno i 2023, a sasvim je moguće da će ekstremna biti i 2024. godina. Ova godina je bila najtoplija od kad postoje merenja, ali nažalost, izgleda da neće dugo zadržati tu titulu.

Klima101

Podijelite ovaj članak
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Irida Lazić

Irida Lazić

VIŠE IZ KATEGORIJE
VEZANI ČLANCI
Kada se desila Černobilska katastrofa skoro cijela Evropa je trpila posljedice te havarije. Poplave donesu otpad i zagađenje s jednog mjesta na drugo. Požari u...
Sa sve višim temperaturama i nedostatkom padavina, smanjenje vodostaja u rekama i jezerima širom Grčke dobija dramatične razmjere. Sjever zemlje je posebno pogođen, sa mogućim...
Ako se zemlje u razvoju onda smatraju odgovornim za svoj udeo u godišnjim emisijama (tj. za svoj udeo u godišnjem „prilivu“ emisija) kao da odgovornost...
Priča koja dominira u zadnjih nekoliko desetljeća je ona o promjeni klime na Zemlji. Možda se u svemu tome daje prevelika uloga čovjeku i njegovim...