Foto: Getty Images/Arhiv
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) založio se da se pravo na abortus unese u Ustav, čime bi Francuska bila prva zemlja na svetu koja bi na taj način zagarantovalo to pravo kao neotuđivo.
Abortus je već legalan u Francuskoj i ne postoji ozbiljna pretnja po njegovu zakonitost, ali je prošlogodišnja odluka Vrhovnog suda SAD da poništi ustavno pravo na abortus pokrenula napore da se zaštiti i prizna kao neopozivo pravo, pišu svetski mediji.
‘Univerzalna poruka solidarnosti’
Makron je u sredu, 8. marta, rekao da će unošenje prava na abortus u Ustav poslati signal solidarnosti ženama širom sveta, prenosi Rojters (Reuters).
Predsednik Francuske je tu promenu ustava najavio na Međunarodni dan žena na ceremoniji u čast francuske feministkinje i advokatice iz Tunisa, nepokolebljive braniteljke prava na abortus, Žizel Halimi (Gisele), koja je umrla 2020. u 93. godini.
“Nadam se da će nam snaga ove poruke pomoći da promenimo naš Ustav i da u njega unesemo slobodu žena da traže abortus”, rekao je Makron.
To će, kako je rekao, “poslati univerzalnu poruku solidarnosti svim ženama koje danas vide kako se ta sloboda uništava”.
Pod uticajem Vrhovnog suda SAD
Makron je odajući počast pionirki u borbi za reproduktivna prava rekao da će amandman na Ustav u roku od nekoliko meseci biti podnet parlamentu, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).
On je dodao da će to biti garancija da “ništa ikada neće moći da ograniči ili ukine to pravo jer će postati neopozivo”.
Francuska Nacionalna skupština u novembru 2022. već je glasala za ustavnu promenu, ali bez odluke o vremenskom okviru, navodi AFP, ukazujući da je odluka američkog Vrhovnog suda u junu prošle godine o ukidanju ustavnog prava na abortus, povećala pritisak aktivista da Francuska učini obrnuto kao simbol posvećenosti pravima žena.
Advokatkinja Halimi je u značajnom slučaju 1972. dobila oslobađajuću presudu za maloletnicu kojoj je suđeno zbog izvedenog abortusa pošto je zatrudnela kada je bila silovana.
Abortus je dekriminalizovan u Francuskoj 1975, a kasnijim zakonima je obezbeđeno da budu sigurni, anonimni i besplatni.
Međutim, udruženja koja podržavaju pravo na izbor kažu da se žene koje žele da abortiraju i dalje često suočavaju s predrasudama i zlobom.
Pravo na abortus u Ustavu
Obećanjem Makrona da će pravo na abortus učiniti “neopozivim” Francuska bi bila prva zemlja na svetu koja bi to pravo unela u Ustav, piše Tajms (The Times).
Francuski parlament već raspravlja o predlogu zakona koji je osmišljen da spreči da se u Francuskoj ospori pravo na abortus kao u SAD odlukom Vrhovnog suda da poništio presudu Rou protiv Vejda (Roe v. Wade).
Predlog zakona da se pravo na abortus unese u Ustav ima široku podršku i odobrili su ga i Narodna skupština i Senat, ali bi ipak morao da bude iznet na referendum bez podrške Makrona.
To se, ističe londonski list, sada verovatno neće desiti pošto predsednik ima ovlašćenja da izbegne referendum tako što će organizovati posebno zasedanje oba doma parlamenta za izmenu ustava kada su za usvajanje amandmana potrebni glasovi tri petine poslanika.
Feministkinje su pozdravile Makronovo obećanje, iako su se neke požalile na njegov izbor reči u jeku debate u parlamentu o tačnim formulacijama ustavne promene.
U verziji predloga zakona koju je usvojila Narodna skupština kaže se da zakon treba da “garantuje efektivnost i jednak pristup pravu na dobrovoljni prekid trudnoće”.
Senat, koji ima nešto konzervativniji sastav, to je malo razvodnio odobrivši verziju koja kaže da “zakon određuje uslove u kojima se ostvaruje sloboda žena da prekinu trudnoću”.
Dva doma će sada pokušati da se dogovore oko konačne verzije. Feministkinje su za tekst Narodne skupštine, ali, ukazuje Tajms, Makronovi komentari sugerišu da je on za verziju Senata.
Jedinstvo u vreme podela
Makronovo zalaganje da se pravo na abortus unese u Ustav, unelo je urgentnost u taj proces i dalo mu lični karakter, ističe Njujork tajms (The New York Times).
Ipak, ukazuje list, momenat zamišljen kao trenutak svečanog jedinstva, u čast žene koju poštuju mnogi u Francuskoj, nije mogao da izbegne oštru političku i društvenu konfrontaciju koja danas deli tu zemlju.
Halimi, koja je bila i socijalistička poslanica u francuskoj skupštini, bila je poznata po svojim bitkama na mnogim frontovima. Branila je članove Alžirskog nacionalnog oslobodilačkog fronta koji su se borili za nezavisnost od Francuske u osmogodišnjem ratu koji je završen 1960, posebno Alžirku Đamilu Bupaša (Djamila Boupacha) koja je optužena za postavljanje bombe, a koju su potom mučili i silovali francuski vojnici.
Francuski sud ju je osudio na smrt kada je imala 23 godine. Nakon što ju je Halimi strastveno branila, Bupaša je pomilovana i puštena na slobodu 1962, dve godine posle nezavisnosti Alžira.
Rad Halimi na odbrani na sudu Mari-Kler Ševalije (Marie-Claire Chevalier), 16-godišnje učenice srednje škole optužene za ilegalni abortus nakon što ju je silovao drugi učenik, dovela je do oslobađajuće presude 1972. i taj slučaj je, kako ukazuje Njujork tajms, bio prekretnica na putu legalizacije abortusa.
Otkad je Halimi umrla 2020. Makron je obećavao da će joj odati počast. Odlaganje, ali i odluka da ne bude sahranjena u Panteonu, s drugim herojima nacije, uprkos nekoliko peticija i apela, podstakli su spekulacije da Makron ne želi da naljuti ekstremnu desnicu, koja je i dalje gnevna na Halimi zbog njene uloge u Alžirskom ratu, piše Njujork tajms, ukazujući da je taj u Francuskoj i dalje ekstremno osetljiva tema.
U jeku grozničave atmosfere u Francuskoj koju potresaju velike demonstracije i štrajkovi zbog Makronovog predloga da se starosna granica za odlazak u penziju podigne sa 62 na 64 godine, predsednik se suočio s oštrim kritikama članova porodice Halimi i njenih pristalica što je izabrao pogrešan politički trenutak za odavanje počasti ženi poznatoj po svojim progresivnim stavovima o društvenim pitanjima.
Serž Halimi (Serge) odbio je da prisustvuje ceremoniji uz objašnjenje da “u trenutku kada će žene koje imaju najteže poslove biti prve žrtve” ne može da dođe. “Moja majka bi branila njihovu borbu i protestovala uz njih”, naveo je on u saopštenju.
Udruženje za prava žena koju su 1971. osnovale Žizel Halimi, Simon de Bovoar (de Beauvoir) i drugi takođe je odbilo da pošalje predstavnika na ceremoniju bilo koga. Predsednica udruženja je poslala pismo Makronu kritikujući što je u poslednjem trenutku organizovao omaž Halimi kao “političku manipulaciju koja nikoga neće prevariti”.
S druge strane, jedan od sinova Halimi, Žan-Iv Halimi (Jean-Yves), govorio je pre Makrona i zahvalio mu.
