Foto: Pixabay
Pokazalo se da se Netanjahuova vlada nije odrekla namere da uništi izraelsku demokratiju. Promenila je taktiku, prešla na ukopavanje umesto blickriga, ali je cilj ostao isti. Stoga se i branioci demokratije moraju pripremiti za dugotrajni rat iscrpljivanja.
Dobre vesti su da se takvi ratovi ne rešavaju usvajanjem zakona u Knesetu. Tamo predstavnici vladajuće koalicije imaju 64 glasa pomoću kojih mogu da donesu bilo kakav mračni i ludački zakon koji im padne na pamet, ali da bi ih sproveli i promenili društvo nisu im dovoljna samo 64 glasa. Da bi primorala građane Izraela da se međusobno mrze, da diskriminišu Arape, da potisnu žene, da se sukobe sa LGBTQ+ zajednicom i ukinu im slobodu, vlada mora da ima hiljade službenika, radnika i građana koji će ispuniti njene naredbe. Vlada može da naređuje koliko god hoće, ali mi možemo da odbijemo poslušnost. Svako od nas može i treba da se usprotivi diktaturi, mržnji i rasizmu. Ovo je čas da masovno izađemo na ulice i trgove, na demonstracije i proteste. Ovo je vreme kada treba da razmišljamo šta još možemo da uradimo – ili da ne uradimo.
Postoje mesta gde se otpor prevratu izražava time što se čini više. Ova vlada zapostavlja svoje obaveze i zanemaruje građane. Haos ne stvaraju demonstranti već vlada. To je stari diktatorski trik. Oni namerno izazivaju nasilje, besmisao i očaj i onda predstavljaju sebe javnosti kao jedine koji mogu da uspostave red. Što je situacija lošija, što se ljudi osećaju manje sigurnim i manje zdravim, sve im je teže da se suprotstave i spremniji su da se odreknu slobode za malo mira i sigurnosti. Zato na svim mestima gde vlada zabrlja mi moramo da sređujemo. Tamo gde vlada zanemaruje, mi moramo da se postaramo da sve bude u redu.
Liniju odbrane demokratije od haosa čine psiholozi i socijalni radnici suočeni s talasom anksioznosti i depresije koji preplavljuju društvo; zaposleni u transportu i komunalnim uslugama koji se staraju da se smeće odveze i da kanalizacija funkcioniše; lekari i medicinsko osoblje koji održavaju bolnice na ivici da se uruše od preopterećanja. Svi koji se bave tako važnim poslovima moraju nastaviti da ispunjavaju svoje obaveze, dok se istovremeno protive svakom vladinom pokušaju diskriminacije i isključivanja u nastojanju da se svim ljudima, bez obzira ko su, jednako pruže neophodne usluge, od zdravstvene nege do struje.
Ovo je vreme kada i sudije i pravnici moraju da udvostruče napore kako bi odbranili moral od korupcije i štetnih poslova; novinari i naučnici moraju da učine više kako bi pokazali istinu; umetnici i pesnici moraju da stvaraju kao nikada do sada. Vlada ohrabruje korupciju, širi laži i neguje ono što je ružno u našem društvu, a mi ćemo se tome suprotstaviti tako što ćemo juriti pravdu, tražiti istinu i sa entuzijazmom stvarati lepotu.
Postoje druga mesta na kojima otpor prevratu znači činiti manje. Kada vlada pokušava da promoviše mračnu i diskriminatornu politiku, naš zadatak je da joj ubacujemo klipove u točkove. To ne znači dati otkaz. Sada nije vreme da se odreknemo moći. Ako dobijemo očigledno nerazumnu direktivu, moramo koristiti svo naše znanje kako bismo odlagali, razrešili, zbunjivali, usporavali, zahtevali još jedan formular, odložili diskusiju, insistirali na još jednom paragrafu. I ako budu želeli da nas zbog toga otpuste, makar će se pomučiti kako bi to uradili. Nije tako lako otpustiti ljude.
Postoje mesta na kojima suprotstavljanje prevratu znači ne raditi ništa. Vojni rezervisti koji odbijaju da služe u diktaturi ne beže od dužnosti. Oni su verni izraelskoj demokratiji. Vlada koja krši svoje obaveze iz društvenog ugovora ne može očekivati od građana da ih ispunjavaju. Vlada koja ruši demokratiju ne može nastaviti da zahteva da joj najbolji građani i građanke i dalje slepo služe. Kao poređenje zamislite šta bi bilo kada bi radikalna sekularna vlada ukinula kašrut u izraelskoj vojsci i očekivala od religioznih vojnika da jedu hranu koja nije košer i da nastave da služe vojni rok. Koliko religioznih vojnika bi to uradilo? Kastriranje sudova i podrivanje demokratije znače isto što i ukidanje kašruta u vojsci.
Ono što je tačno za rezerviste važi i za drugu važnu grupu u izraelskom društvu, a koja još uvek nije preduzela nikakve korake. Moj otac je ceo život radio u Rafaelu, kompaniji koja se bavi razvojem odbrambene tehnologije, a i mnogi drugi članovi moje šire familije rade u sektoru bezbednosti. Dobro poznajem predanost ljudi koji rade u bezbednosnoj industriji i njihov značaj za sigurnost i prosperitet države. Ali kao što je zabranjeno da služimo diktaturi, tako je zabranjeno i da je naoružavamo. Ljudi iz bezbednosne industrije koja danas obuhvata i značajan deo nove izraelske informacione tehnologije znaju dobro kakvu moć imaju alati koje oni razvijaju i prodaju. Od raketa do špijunskih softvera, ovi alati mogu spasiti živote i zaštititi našu slobodu, ali u pogrešnim rukama mogu da seju smrt, šire tiraniju i uništavaju celokupna ljudska društva.
Istovremeno sa režimskim prevratom u Izraelu, ceo svet se danas nalazi na vrhuncu revolucije veštačke inteligencije. Ova revolucija oslobađa neviđene snage kreativnosti i napretka, ali i ogromne sile razaranja i mraka. Prvi put u istoriji čovek je razvio alat sposoban da sam donosi odluke i stvara nove ideje. Atomske bombe ne mogu da odluče gde će da eksplodiraju, mašine za kopiranje ne mogu same da pišu nove knjige. Veštačka inteligencija to može.
Nova generacija autonomnog oružja može sama da odluči koga da ubije, a nova generacija botova ne samo da može da proizvede beskonačan broj tekstova, slika i priča već i da imitira ljude. Širenje neistina, izvrtanje i lažne vesti koji su poslednjih godina nagrizli temelje našeg društva samo su tanak sloj u poređenju sa poplavom koja nadolazi. Naravno da je moguće koristiti veštačku inteligenciju kako bi se odbranila demokratija. Ali u pogrešnim rukama, ova tehnologija će biti psihološka i društvena atomska bomba. Ona može dovesti do uništenja vere u ljude i društvene institucije. A bez vere u ljude i institucije demokratija ne može da postoji.
Nova tehnologija može i da u potpunosti uništi privatnost. Svaki diktatorski režim sanja o tome da prati svoje podanike 24 časa dnevno, sve što oni rade, kažu ili misle. U prošlosti to nije bilo tehnički moguće. Ali veštačka inteligencija, opremljena sa beskonačno mnogo kamera, mikrofona i špijunskih softvera, može da ostvari ovu noćnu moru. Bez privatnosti nema demokratije ni slobode.
Odbrambene industrije prednjače u razvoju ovih tehnologija. To su stare kompanije kao što je Rafael, ali i mnoge nove iz IT sektora koje se bave razvojem i proizvodnjom autonomnog oružja i sajber alata, nadzorom i špijunažom. Iz Ciona će izaći špijunski softver.1 Ljudi iz industrije govore sebi da to rade kako bi odbranili izraelsku demokratiju, slobodu i sigurnost ljudi u zemlji i u svetu od terorista i kriminalaca. Ali jasno je da će, ako se zloupotrebe alati koje su razvili naši najbolji umovi, uništiti demokratiju u Izraelu i izvesti tiraniju na sve četiri strane sveta.
Do danas je bilo moguće nadati se da odluke o upotrebi i prodaji ovih alata donose vođe posvećene demokratskim vrednostima i ljudskim pravima, a da su njihove odluke pod razumnim pravnim nadzorom. Izraelski inženjer koji je razvio novi špijunski softver mogao je sebi da kaže da će se on koristiti samo u odbrani od terorista, a ne da će se time uskraćivati sloboda njemu i njegovoj porodici. Izraelski istraživači koji su razvili autonomno oružje mogli su da veruju da će samo demokratska vlada donositi razumne odluke na koje će fatalne misije slati robote. Izraelska sajber stručnjakinja poslata hiljade kilometara daleko u inostranstvo kako bi obučavala vojnike i policiju stranog i nepoznatog režima, mogla se nadati da će neko proveriti da se alati i znanje koje ona prodaje ne zloupotrebljavaju kako bi se gazila ljudska prava, progonili novinari, ugnjetavale žene i LGBTQ+ zajednica ili ne daj bože izvršio genocid. Uprkos tome što su izraelski mehanizmi nadzora i kontrole omanuli bezbroj puta u svojoj misiji, oni su još uvek bili nekakva prepreka od zloupotrebe tehnologije.
Ne više. Sadašnja vlada je jasno objavila da joj nije stalo do demokratije i ljudskih prava i da odbija da bude podložna bilo kakvim mehanizmima nadzora i kontrole. Stoga svaki radnik i radnica u bezbednosnoj industriji mora misliti o neverovatnoj moći alata koji razvijaju, a zatim da se zapitaju u čije ruke predaju ovu moć i da li mogu da se oslone na njih. Da li možete da se oslonite na Ben Gvira i Smotriča da će ovu moć koristiti samo kako bi branili našu slobodu? Da li možete da se oslonite na Levina i Rotmana da će prodavati autonomno oružje i tehnologiju nadzora samo vladama koje poštuju ljudska prava? Da li se oslanjate na predstavnike Foruma Kohelet da neće koristiti vaš razvoj za podrivanje demokratije u Izraelu i drugim zemljama? Da li možete da se oslonite na Netanjahua i poslanicu Kneseta Tali Gotlib da će koristiti veštačku inteligenciju samo u širenju istine i tolerancije?
Ako ne možete da se oslonite na njih, nemojte da razvijate oružje za masovno uništenje demokratije u Izraelu i celom svetu. Ako vlada nastavi sa pokušajima razaranja demokratije, vaša je moralna dužnost da prestanete da je naoružavate. Onaj ko daje oružje diktatorima odgovoran je za ono što diktatori čine pomoću tog oružja.
Haaretz, 05.07.2023.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
