Foto: REUTERS/Abdelhak Balhaki
Mnogi preživeli zemljotresa u Maroku i dalje su na otvorenom u improvizovanim skloništima, dok su meštani sela u devastiranim planinskim oblastima izrazili frustraciju što nisu dobili pomoć od vlasti.
Broj poginulih u zemljotresu magnitude 6,8 koji je kasno 8. septembra pogodio planine Visokog Atlasa porastao je na 2.901, a broj povređenih udvostručio se na 5.530, javila je državna televizija.
To je bio najsnažniji zemljotres u Maroku u više od jednog veka i s najvećim brojem žrtava od 1960. godine.
Spasioci iz Španije, Velike Britanije i Katara pomažu marokanskim timovima u potrazi, dok su Italija, Belgija, Francuska i Nemačka saopštile da njihove ponude pomoći tek treba da budu odobrene.
Situacija je bila najteža za ljude u udaljenim oblastima koje su odsečene klizištima izazvanim zemljotresom koji su blokirali pristupne puteve.
Na lokacijama kojima se može pristupiti pojačani su napori za pružanje pomoći šatorskim kampovima i distribucijom hrane i vode.
Mehdi Ait Bujali, 24, spava na otvorenom duž puta Tizi n’Test, koji povezuje udaljene doline s Marakešom, s još nekoliko preživelih koji su takođe pobegli iz svojih uništenih sela.
On je rekao da su dobili hranu i ćebad od ljudi koji su prolazili, ali ništa od države.
“Sela u dolini su zaboravljena”, rekao je on. “Potrebna nam je bilo kakva pomoć. Potrebni su nam šatori”.
Hamid Ait Buiali, 40, koji je takođe našao utočište pored puta, rekao je da se “vlasti fokusiraju na veće zajednice, a ne na udaljena sela koja su najviše pogođena.
“Ima nekih sela u kojima su mrtvi još uvek zakopani pod ruševinama”, rekao je on.
Nade da će se pronaći preživeli blede, pogotovo zato što su mnoge tradicionalne kuće od cigle od blata, koje su uobičajene u Visokom Atlasu, sravnjene sa zemljom bez rupa s vazduhom.
Od zemljotresa su mnogi stanovnici sela bez struje ili telefonskih linija i morali su bez ikakve pomoći da spasavaju voljene i izvlače leševe zakopane ispod njihovih smrvljenih domova.
Pomoć ponuđena, ali nije prihvaćena
Maroko je prihvatio ponude pomoći Španije, Velike Britanije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara, ali nije prihvatio ponude pomoći Italije, Belgije, Francuske i Nemačke.
Nemačka je u ponedeljak saopštila da ne misli da je to politička odluka, dok je italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani za radio stanicu Rtl u utorak rekao da je Maroko odlučio da prima pomoć samo od zemalja s kojima ima bliske odnose.
Karolin Holt (Caroline), globalna direktorka operacija u Međunarodnoj federaciji društava Crvenog krsta i Crvenog polumjeseca (IFRC), koja je u utorak pokrenula hitan apel za žrtve zemljotresa, branila je odluke Maroka.
Znamo da je ovo izuzetno složeno, pristup tim teško dostupnim oblastima. Potrebe se i dalje razvijaju”, rekla je ona. “Mislim da marokanska vlada preduzima pažljive korake u pogledu otvaranja, prihvatajući bilateralne ponude podrške”.
Drugi su izrazili frustraciju što im nije dozvoljeno da pomognu.
Arno Fres (Arnaud Fraisse) iz francuske nevladine organizacije Secouristes Sans Frontieres (Spasioci bez granica) rekao je da je ponudio marokanskoj ambasadi u Parizu tim od devet ljudi koji su bili spremni da odu, ali da iz Rabata nije stigao nikakav odgovor.
“Sada, četiri dana kasnije, kasno je da krenemo jer smo ovde da hitno radimo, da spasavamo ljude pod ruševinama, a ne da otkrivamo leševe”, rekao je on. “Ovo nam slama srca.”
