Medijski mogul Željko Mitrović, vlasnik Pink Media Group, zaista živi u zlatnom dobu. Nekadašnji član JUL-a i kandidat za poslanika na listi SPS-JUL 2000. godine, uspešno je prebrodio sve promene vlasti u Srbiji, uspeo je da se umili svakoj garnituri, a u Vučićevom brlogu se oseća kao svoj na svome. Posle tri decenije istrajnog rada na temeljnom zaglupljivanju i lobotomizaciji nacije, za koji je izdašno nagrađen u svim klijentelističkim režimima, čovek se opusti, pomisli da je nedodirljiv, pa pusti razobručenoj mašti na volju, ostvarujući svoje dečačke snove.
Dosadilo mu je da bude samo vlasnik raznih televizija, pa je osnovao avio-kompaniju Air Pink, a potom je počeo da glumi izumitelja, napravio firmu PR-DC koja se bavi proizvodnjom dronova. I to nije tek puka zabava dokonog bogatuna koji više ne zna šta će od sebe, već ozbiljan biznis, jer će dronove prodavati Vojsci Srbije, zahvaljujući tome što je njegova TV Pink jedan od glavnih propagandnih trovačnica atokratskog režima Aleksandra Vučića.
Ni tu se Željko Mitrović Žeks nije zaustavio, megalomaniji nikad kraja, već je kupio bioskop Odeon, prethodno planski prepušten propadanju, za male pare, normalno, a zatim ga rpetvorio u privatno pozorište Teatar Odeon. Nije osoba kojoj fali neidentifikovan broj dasaka u glavi samo vlasnik dasaka koje život znače, njegove ambicije su znatno veće. Čemu posedovati pozorište ako u njemu ne možeš da postavljaš sopstvene komade? Tako je Žeks postao i pisac i reditelj mjuzikla, njegov prvenac je nedavno imao premijeru, praćenu šljokičastom medijskom pompom u režimskim glasilima. Mjuzikl nosi naziv “Lu”, tako od milošte Mitrović zove Lucifera, đavola, kneza tame. Ispovedno štivo, reklo bi se na prvi, a i na svaki drugi pogled.
Ni to nije bilo dovoljno Mitroviću, već je kupio vilu na Dedinju sa pripadajućim placom, u nameri da tu sagradi monumentalno zdanje. Vila je bila pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ali je ta prepreka uklonjena bez po muke. Zavod je naprosto ukinuo zaštitu, vila je preko noći prestala da bude kulturno dobro, što je Žeksu omogućilo da sagradi zgradurinu od preko 6.000 kvadrata, protivno svim propisima kojih se u Srbiji pripadnici vladjućeg klana ionako ne pridržavaju, jer su oni iznad svih zakona.
Inače, Zavod za zaštitu spomenika kulture poslednjih godina služi kao servis novopečenih naprednjačkih profitera, čim neki od njih baci oko na kakvu staru zgradu u nameri da je sruši i podigne čudovište od stakla i betona, Zavod u najkraćem roku donese rešenje da dotična zgrada više nije kulturno dobro i tako omogući tajkunu da razvaljuje grad svojom originalnom anti-urbanističkom gradnjom. U sledećoj fazi, kad se još malo silnici razulare, verovatno neće ni tražiti nikakve dozvole, a neće ni otkupljivati zemljište, nego će jednostavno uzimati šta im se prohte, kao u stara, dobra feudalna vremena.
Nakon što je sagradio džinovsku vilu, medijski mogul je napravio tzv “Getsbi žurku” za srpski džet-set i druge pripadnike neuro-krem društva, e da bi se pohvalio svojom Palatom Mitrović koju zove i “Hram svetog Žeksa”. Na žurku je došlo 3.000 zvanica, sve go kandidat za hapšenje i lustraciju, svirali su razni bendovi iz inostranstva, a Mitroviću je kuvao nekakav specijalni rižoto bivši kuvar kraljice Elizabete, trenutno angažovan u Beloj kući. Čitav hepening obezbeđivala je policija, što je sasvim normalno, jer ovde policija odavno ne štiti red i zakon, već služi kao pretorijanska garda bandi na vlasti i njihovim izmećarima.
Bizarno je izgledala čitava ta ujdurma, a možda najsumanutiji momenat je pojavljivanje Boga na priredbi, koji je došao da pohvali Mitrovića, lično i personalno. Savaot je za sedam dana stvorio svet, a Mitrović je “za 30 godina stvorio najdominantniju kompaniju, a jednoga dana je stvoio meni ugodno pozorište i time promenio ovaj grad na bolje”, rekao je Stvoritelj za publiku i TV Pink, a potom se vratio u nebesko obitavalište, zadnja pošta Rajsko naselje. Reklo bi se da je scenario priredbe pisao sam Mitrović, odmah se prepozna talentovan autor.
Scenske zajebancije praćene su muzikom, između ostalog i EKV-a, za šta Mitrović nije dobio dozvolu, a i šta će mu, što bi tražio dozvolu u zemlji koja pripada njemu i njegovim gazdama, njima je sve dozvoljeno, svaka otimačina i harač. Održao je sveti Žeks i prigodan govor koji vredi navesti, čisto da bude očigledno kakav se koktel kiča & šunda neprekidno mućka u njegovoj glavi: „Uvek me je zanimalo zašto bebe plaču kada se rode. I vi i ja smo plakali. Bebe zapravo plaču jer su zakoračile u cirkus koji se zove život. Taj cirkus sam sve vreme pokušavao da ublažim – da učinim živote malo lepšim, da pravim program koji će ljude malo da opusti. Nekada sam bio napadnut zbog toga – nekada hvaljen, a večeras radim obrnutu stvar. Želim ovo veče da pretvorim u veliki cirkus. Na prethodnom Getsbi partiju sam rekao da nas tek čeka zlatno doba i to se i desilo. Pravo zlatno doba, pre svega za nas koji živimo u Srbiji, zemlji čuda – tek je pred nama“.
U pravu je čovek, za one koji žive u Srbiji zaista je stiglo zlatno doba, da budemo precizni – za nekih pet posto žitelja ove zemlje, onih koji su u vrhu SNS-a ili su bliski Vučiću i njegovim dvorjanima. Odavno u Srbiji vlada zlatno doba za muvatore i secikese, lopove i pljačkaše, zločince i manipulatore, demagoge i otimače, razbojnike i prevarante, bandite i mafijaše, narko-dilere i dilere mržnje u ružičastom, ubice i ukoljice, lupeže i varalice – ne prestaje bar 37 godina, još od Osme sednice.
Dok se takvi bogate preko noći, čistom otimačinom, ministri građanima objašnjavaju kako za 22 dinara mogu da kupe dva jajeta, što je sasvim dovoljno hrane za ceo dan, te da to nema nigde na svetu. Bivalo je toga na svetu na raznim mestima, nismo mi ni po čemu originalni, pa ni po oligarhiji koja se iživljava nad sirotinjom koju je opljačkala, samo što se to obično nije završavalo dobro po pljačkaše. Nije im pomogao ni pakt koji su sklopili sa Luciferom (za prijatelje – Lu).
Mitrovićeva megalomanija je komična, neubedljiva, providna kao prozor, on prosto ne može da se zaustavi u svojim baronminhauzenovskim pričama. Otkad je postao vlasnik pozorišta, samozvani reditelj i pisac, Žeks je počeo da se poredi sa Šekspirom, da visokoumno razmatra budućnost teatra, da Odeon vidi kao srpski Brodvej, a ume da ode i dalje. Na premijeri tog svog nesrećnog mjuzikla, blagoizvoleo je izjaviti sledeće: „Rekao sam vam da sam napravio čudo od Odeona, priznanja stižu iz celog sveta, a ja sam lično dobio ponude u milionskim iznosima, za transfer pozorišne tehnologije i ponudu za partnerstvo za izgradnju novog pozorišta u londonskom Vestminsteru, jednu sam i prihvatio sinoć, ali juče dobih i od čuvene ‘Tate gallery’ ponudu da izložim svoje slike i skulpture u Londonu. Ne znam sta se ovo dešava, možda sanjam, ali ipak ne sanjam, sve se vidi na ovoj video objavi“.
Ko zna, možda Mitrović i sam veruje u ovo što priča, ionako odavno živi u svetu gde je izbrisana granica između laži i istine, gde zapravo ne postoji mogućnost postojanja takvih pojmova, tako da može mirno da govori šta mu na um padne, da sebe doživljava kako mu se prohte. Čist infantilizam u presnom stanju, narcisoidnost na kvadrat i uzaludna, očajnička potreba sitnog Luciferovog sluge da sebi priskrbi značaj koji nema. Iza svih tih Žeksovih samohvalisanja, sumanutih poduhvata, mešanja u stvari o kojima ne zna ništa ili još manje od toga, krije se duboka frustracija, zatomljena svest da je lažov, prevarant, folirant, avet i sablast, da je sve što radi besmisleno, da je sve to dim i prašina, i da od toga neće ostati ni kamen na kamenu.
Ovakav zaključak nije pusta uteha i tlapnja poraženih, nastala usled nemoći da se u Srbiji nešto promeni, da najzad skinemo domaće okupatore sa vlasti, razjurimo bagru i počnemo da normalizujemo društvo. Radi se o goloj faktografiji. Pre tri godine, kad su masovne demonstracije malo uzdrmale Vučića i njegovu svitu, Mitrović je otvorio dušu i rekao šta zaista misli. Jedan tviteraš mu je spočitao „da je običan ratni profiter i podguzna muva svake vlasti“, a potom je eksplicirao: „Dok su hiljade ljudi ginule, ti si uz pomoć JUL-a pokrao prvi milion. Parama ne možeš kupiti dostojanstvo. I pored svog tog bogatstva ti si samo obična podguzna muva svake vlasti“. Mitrović je izgubio kontrolu i ovako replicirao: „Naravno da sam profiter koji profit gradi na vašoj retardiranosti, da niste glupi ko kurac ja nikad ne bih beležio rekordne profite!“
Pošteno i iskreno, vaistinu. U tome je cela tajna Mitrovićevog uspeha. Da publika masovno ne gleda Pink, rijaliti programe, muzičke kazne za uši, dozlaboga dosadne i tupave zabavne emisije i ostalo ružičasto smeće, da ne gledaju dezinformativni program koji ih laže, pravi budalama, filuje mržnjom i jadom – Žeks jednostavno ne bi postojao. Ne bi mu pomogla ni bliskost sa vlastima, jer u tom slučaju politički moćnici ne bi ni bili zainteresovani za njega. Nema rejtinga – nema korupcije. Mitrovićevo bogatstvo, bahatost, megalomanija i ostala divljanja logična su posledica zaparloženog, propalog, satrvenog društva. Društva koje nema snage da raskine pakt sa đavolom, a ni da razvlasti njegovu lokalnu poslugu koja ga jaše već decenijama.
