Cecina karijera, geneološki, je prešla put od od mladalačkih ranih radova tipa «Ja sam cvetak čudan cvetak» pa do zvanja nacionalne «dive» koju voli i staro i mlado. Svetlana Veličković je već bila poznata pevačica kada je upoznala Željka Ražnatovića, poznatijeg pod nadimkom Arkan, koji je tada pretendovao na mesto nacionalnog heroja, maltene mitskog lika kao što je to bio, na primer, Kraljević Marko. Zajedno, Ceca i Arkan su bili dobitna kombinacija… Posle udaje za Arkana i Ceca postaje nacionalna ikona, prototip prave Srpkinje koja je i žena i majka, spremna da se žrtvuje za svoju porodicu, kao i za svoju zemlju. Heroj Arkan i heroina Ceca su, uz Slobodana Miloševića i Miru Marković – Sloba&Mira, neprevaziđeni nacionalni simboli devedesetih godina u Srbiji. Željko Ražnatović Arkan je, pored svog imidža srpskog heroja i borca, takođe nosio i imidž «žestokog» momka sa kriminalnim dosijeom i vezama sa obaveštajnom službom za koju je radio još kao mladić dok je «službovao» u Švedskoj. Arkanova karijera je model ili pak san svakog mladića devedesetih – a bogami i danas je to slučaj – koji je želeo slavu i uspeh u kriminalnom miljeu. Inače, devedesetih su najslavniji kriminalci bili ujedno i ratni heroji (Giška, Bokan i sl.) tako da se mladim ljudima sprega između kriminalaca i heroja činila sasvim logičnom. Mnogim devojkama, osobito onima koje su gajile kult turbo-folka, su žestoki momci bili prototip pravog muškarca, jer se oni nisu nikoga plašili. Kriminalci-heroji su vozili skupe džipove, nosili pištolje za pojasom i nametali poseban način ponašanja, govora, oblačenja i sl. Arkan i Ceca su stajali na vrhu ove piramide slave i moći. Oni su bili ono što su mnogi samo mogli da sanjaju; iznad zakona, iznad pravila koja obavezuju nas obične smrtnike. A onda je Arkan platio ceh krvavoj i ubistvenoj logici sveta kriminala devedesetih – ubijen je 15. januara 2000. ispred hotela Interkontinental u Beogradu.
«Kada je ubijen, Arkan je imao četrdeset osam godina i devetoro dece. Govorio je najmanje tri svetska jezika i proveo bar deset godina u zatvoru. Bio je jedan od najpoznatijih svetskih paravojnih komandanata i najmoćniji mafijaški šef u regionu. U trenutku smrti, Arkan je bio lice sa crvene poternice Interpola i Tužilaštva Haškog tribunala.» (Filip Švarm, Vreme 993)
No, bez obzira na Arkanovu smrt, kriminalci u Srbiji nisu posustali duhom, naprotiv, pojavili su se neki novi momci ili su pak oni koji su pre bili u senci sada izašli u javnost, željni slave, novca i moći. Šema je ostala ista i u prvim godinama posle petooktobarske revolucije. Kriminalci su i dalje kontrolisali svoju teritoriju i plen, a u tome su im pomagale i državne strukture: od političara, preko korumpiranih sudija i tužilaca, do ljudi iz policije i obaveštajne službe. Jedini čovek koji im se otvoreno suprotstavio bio je premijer Zoran Đinđić i zbog toga je i ubijen 12. marta 2003. Tada je država odlučila da se razračuna sa kriminalcima i proglašeno je vanredno stanje. Mnogi kriminalci su se tada našli u zatvoru, a među njima, gle čuda, i Svetlana Ražnatović Ceca. Ceca je uhapšena u okviru istrage ubistva premijera Srbije!
«Onog 17. marta, kada je Ceca uhapšena u svojoj kući u Ljutice Bogdana 3, u policijskom zapisniku navedeno je da je pevačica privedena zbog osnovane sumnje u njenu povezanost sa pripadnicima Zemunskog klana, atentatorima na premijera Zorana Đnđića. U popisu nelegalne „imovine“ pronađene u tajnim bunkerima njene kuće zaveden je arsenal naoružanja dostojan omanje kasarne. Upisano je ukupno 88 komada svakojakog naoružanja o kome danas nema reči osim o nekoliko primeraka pištolja i revolvera s nešto municije.» (S media, 25.11.2010.)
Danas se govori o «svega» 11 pištolja koji su Ceci, po njenim rečima, preostali kao bolna uspomena na Arkana. Zaboravljene su njene veze sa svetom kriminala koje je nastavila da održava i posle smrti svoga muža. Očigledno su članovi Zemunskog klana oružje «štekali» u Cecinoj kući, ali to je za državu Srbiju danas ad acta. No, ono što je bitno u celoj ovoj priči, jeste Cecin angažman u svekolikim kriminalnim radnjama koji nije nimalo naivan. Arkanov duh je nastavio da živi u liku i delu Svetlane Ražnatović i ona uspeva da održi biznis koji je započeo njen muž. Najbolji primer njenih veza sa kriminalcima jeste priča o «čekiranju» Željka Mitrovića, vlasnika televizije Pink. Naime, Ceca je svojim drugarima kriminalcima rekla da je Željko «pun kao brod» i tako im dala na znanje da ga uvrste u svoje planove otmica i ucenjivanja. Kada je za ovo čuo Željko Mitrović odlučio je da Ceci zabrani pristup na TV Pink. No, što zbog velike Cecine slave, a verovatno i zbog pritiska različitih struktura, kako vlasti tako i kriminala, Željko je popustio i vratio Cecu na Grand paradu.
Trenutno aktuelna afera sa prodanim igračima iz FK Obilić ima svoju dugu istoriju koja je počela još davne 2003. kada se Ceca «na volšeban način» našla u pritvoru. Još tada je optužena za nelegalno poslovanje u vezi sa transferima fudbalera, ali je ipak puštena posle četiri meseca provedenih u pritvoru. Od tada pa do današnjih dana traje ili bolje rečeno miruje istraga o sumnjivim rabotama dotične gospođe Ražnatović, ali i još nekih ljudi, među kojima je i njena sestra Lidija Veličković. I onda kao grom iz vedra neba se pojavila vest da je tužilaštvo predložilo Ceci da «otkupi» svoju slobodu za 1,5 miliona eura. Ovaj nesvakidašnji pravni presedan, prema objašnjenju srpskog tužilaštva, trebalo bi da otvori prostor za novo pravilo po kome bi se, u određenim i specifičnim slučajevima, išlo na nagodbu sa optuženima. Ako ovo prođe, Svetlana Ražnatović Arkan bi se mogla izvući sa godinu dana kućnog pritvora, bez ona četiri meseca koja je već provela u istom, i sa novčanom kaznom od 1,5 miliona eura. Toliko košta Cecin greh! Neki kažu, poput Velimira Ilića šefa stranke Nova Srbija, da je to puno para i da Ceca nije kriva za tih deset sumnjivih fudbalskih transfera. Jeste, puno je to para, a dodao bih, i krvavo zarađenih.
Cela ova ujdurma sa Cecom odlično pokazuje moralnu nakaznost pravnog poretka Srbije od 2003. pa na ovamo. Te 2003. propuštena je šansa da se Srbija razračuna sa organizovanim kriminalom čiji koren vremenski seže duboko u devedesete godine. Tada je Srbija stala, kako je to Zoran Đinđić i predvideo, i od tada mi kopamo u mestu. Slučaj Svetlane Ražanatović Arkan je paradigma situacije u kojoj se danas nalazi Srbija: moralno izubijana, osramoćena delima raznoraznih probisveta, uplašena i zbunjena. Samo se pitam, kome i koliko će građani Srbije da plate?
