Foto: Arhiv
Usvojeni dokument bi trebao da doprinese tekućem procesu diskusije o unutrašnjim reformama koje će EU morati da sprovede kako bi se pripremila za proširenu Uniju.
Ovaj dokument sagledava implikacije u glavnim oblastima poput zajedničkih vrednosti, politike, budžeta i upravljanja.
“EU se mora produbljivati kako se širi. Moramo da počnemo da se pripremamo za EU sutrašnjice i da iskoristimo proširenje kao katalizator napretka. Cela Evropa je dobila od proširenja. Time je EU postala najveće integrisano tržište na svetu. To je otvorilo trgovinske i finansijske tokove, čime je doprinelo ekonomskom rastu kako u EU, tako iu zemljama pristupnicama, i ojačao težinu EU u globalnim poslovima”, navodi se u usvojenom dokumentu.
Inače kada se govori o proširenoj EU misli se na blok koji će brojati preko 30 članica.
EU sada ima 27 zemalja članica. Pre tačno dve dekade, desilo se najveće proširenje u istoriji EU, kada su istog dana, 1. maja 2004. godine deset država postale članice. U međuvremenu, blok je napustila jedna članica, Velika Britanija.
Trenutno su u procesu proširenja deset država: šest zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajina, Moldavija Gruzija, kao i Turska.
Nema prijema u EU dok se ne reše bilateralni sporovi
Evropska komisija smatra da proširena Evropska unija ne bi trebala da nosi sa sobom nove izazove u vidu nerešenih bilateralnih sporova.
Potrvđuje se u ovom dokumentu da će EU nastaviti da doprinosi rešenju bilaterlanih sporova i da će nastaviti da vrši pritisak na dobrosusedske odnose kao ključni element procesa proširenja.
“Moraju se uspostaviti posebni aranžmani i neopozive obaveze kako bi se osiguralo da zemlje pristupnice ne budu u poziciji da blokiraju pristupanje drugim kandidatima”, ističe se dokumentu.
Zajednička spoljna politika među ključnim elementima
U usvojenom dokumentu se naglašava da zemlje u procesu proširenja moraju “čvrsto i nedvosmisleno” da prihvate i promovišu vrednosti EU, pre pristupanja.
Smatra se da sve zemlje koje su u porcesu prosirenja, već sada moraju da se progresivno usklađuju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, uključujući restriktivne mere.
“Dok nekoliko zemalja kandidata i potencijalnih kandidata dosledno održavaju punu usklađenost već sada, rezultat kod ostalih treba poboljšati, kao prioritet, uključujući sankcije, posebno Rusiji i Belorusiji. Usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU je suštinski signal zajedničkih vrednosti i strateške orijentacije u novom geopolitičkom kontekstu”, navodi se u usvojenom dokumentu Evropske komisije.
Neophodna reforma EU kako bi se omogućilo proširenje
Dok su reforme bile neophodne i ranije, sa proširenjem one postaju nužne, smatra Evropska komisija.
Navodi se da priprema za proširenje jest u starteškom interesu Unije. Priznaje se da celokupan proces bez obzira na prednosti koje donosi proširenje, ima i izazova.
Ističe se neophodnost da proceš pristupanja bude zasnovan na zaslugama.
“To zahteva punu i održivu političku posvećenost i angažovanje, pre svega zemalja u procesu proširenja, ali i same EU”, navodi se u dokumentu.
Formalni početak pregleda politika EU politika za pripreme budućeg proširenja
U saopštenju kojim se potrvđuje da je usvojen stav Evropske komisije o budućem proširenju se navodi da ovim dokumentom započinje rad na detaljnim pregledima politike.
Najavljuje se revizija početkom naredne godine.
Pregledi, kako stoji u dokumentu, mogu imati različite oblike u zavisnosti od sektora i imaće koristi od doprinosa zainteresovanih strana o specifičnim uticajima veće Unije na pojedinačne politike.
U zavisnosti od rezultata revizija, suštinski predlozi reformi u pojedinačnim sektorima, uključujući pripremu predloga Komisije za sledeći dugoročni budžet, mogli bi da budu drugi korak u ovom procesu.
